Маркетинг или наука

Наводно истраживање последица НАТО бомбардовања у Србији 1999, које је рекламирано месецима, званично је започело потписивањем споразума министарстaва заштите животне средине и здравља.

Сумњу да је у питању маркетиншки пројекат, а не научно истраживање изазива сума која је додељена. Издвојено је 15 милиона динара, или непуних 130.000 евра за, како су министри Златибор Лончар и Горан Триван рекли, „пројекат који ће водити четири тела - Савет у коме ће бити научници, Координационо тело, Национална лабораторија и Управни одбор са представницима министарстава“. Како смо консултовали маркетиншке стручњаке, толико новца, или дупло више, кошта на пример истраживање да ли грађани Србије воле нове бомбоне са укусом ананаса. Само једна озбиљна телефонска анкета кошта најмање 12.000 евра, а који се програм тренутно гледа у 1.000 домаћинстава - до три милиона динара.

За председницу Координационог тела истраживања именована је неурохирург Даница Грујичић, која није стручњак за осиромашени уранијум и његове последице, али је ранијих година више пута јавно иступала доводећи у везу пораст обољења од рака са осиромашеним уранијумом.

Сумњу да је овај „општедржавни пројекат“само још један маркетиншки трик, оставља и за сада упадљив изостанак стручњака за ове области. Они ретки који су се огласили, указују да се осиромашени уранијум користи у цивилној индустрији, да није радиокативан већ токсичан, те да су везу између њега и рака одбациле Светска здравствена организација, Међународна агенција за истраживање рака и многи други.

Истраживање ће бити обављено скоро 20 година после бомбардовања и обухватиће централну Србију, где су бомбе са осиромашеним уранијумом, према попису комисије тадашње СРЈ, пале на девет ненасељених локација близу Прешева, и јужно од Бујановца.