У интересу научне истине
Светска здравствена организација, иако г. Кошутић наводи да „СЗО осиромашени уранијум није сврстала међу канцерогене“, користи листу МАИК, иновирану 18. априла 2018. (http:// monographs.iarc.fr/ENG/Classification/ ClassificationsAlphaOrder.pdf) по којој гама зрачење припада најопаснијој групи 1 без додатних напомена. А за алфа и бета емитере, који се уносе у организам, треба имати доказе на људима да би се специфицирало о ком се радионуклиду ради.
Смеше радионуклида (изотопа), које се називају природни - обогаћени и осиромашени уранијум - су алфа, бета и гама емитери. Када се алфа и бета емитери унесу удисањем, храном и водом у организам људи и животиња, онда могу бити канцерогени и то у најопаснијој групи 1. То је дефинисано још 2012. и чека се потврда на људској популацији. Колики број случајева треба евидентирати, не знамо, али знамо шта се догодило у Ираку, Сирији, Авганистану, Хаџићима и код нас на југу Србије, Косову и Метохији.
У медијима постоји замена теза, јер се не ради о уранијуму као металу, већ је у питању муниција у којој се користи репроцесирано нуклеарно гориво, као и наночестицама које се рапростиру даље са места дејствовања када метак удари у тврду мету. Упркос томе што је гама зрачење изотопа уранијума слабо то би га сврстало у канцерогене по Међународној агенцији за истраживање канцера (МАИК). Штетне последице по здравље су највеће од алфа честица које немају препреке када доспеју у плућа. Научну евиденцију о утицају наночестица на људску популацију садржи извештај Италијанске парламентарне комисије. Он је доступан и медији би требало да га добију од Скупштинске комисије и објаве кључне наводе да се у јавности не би сервирала необјективна мишљења као што је тумачење претходно наведених ставова СЗО и МАИК.
Доказивање транспорта честица осиромашеног уранијума на већа растојања од места дејствовања је најпоузданије, јер се утврђује повишен садржај изотопа U238 према U235 у односу на њихов однос у природном уранијуму. Присуство изотопа U236, кога нема у природи, је један од поузданих индикатора присуства осиромашеног уранијума пореклом из коришћене муниције 1999. у којој су детектовани трагови плутонијума – канцерогеног радионуклида са листе МАИК: 007440-07-5 Plutonium 1 78, 100D 2012. Селективне методе анализе су HRICP-MS (спрегнута индукована плазма са масеноспектрометријском детекцијом високе резолуције) и нанодијагностика, која даје потпуну физичкохемијску анализу наночестица. Резултате ових анализа не би могле да оспоре ни најнедобронамерније међународне организације. На нашу срећу неки институти у Србији имају те уређаје и оспособљен кадар да дође до кључних доказа. У време чишћења терена, у коме је учествовао и г. Кошутић, нису се користиле ове методе а ни данас их не користи Агенција за јонизујуће зрачење и нуклеарну безбедност Србије.
Да ли су остаци метака остали „испод радара“треба да утврди тим стручњака укључен у пројекат министарстава заштите животне средине, здравља и одбране. Ово је најважнији део утврђивања истине о последицама НАТО бомбардовања по здравље да би се доказало да ли постоји узрочно-последична веза између коришћења ове муниције на КиМ и југу Србије и пораста броја случајева малигних болести у Србији. Слажем се са г. Кошутићем да не треба бежати од стварности, а у овом случају само научна истина може показати каква је та стварност.