Сурове чистоте
Најновија премијера балета Хазарски речник - Ловци на снове, по мотивима романа Милорада Павића, у копродукцији Народног позоришта и Мадленијанума, најавила је почетак обележавања 150 година рада нашег националног театра.
Са убедљивом проницљивошћу читања „енциклопедијских јединица“романа Хазарски речник, Ливија Пандур, драматуршкиња и редитељка, гради балет Ловци на снове чија се радња не води линеарним излагањем „текста“романа већ по балетској драматургији „дистопијске азбуке“осликава метатекстуални есеј, креативног савременог, иновативног балета радње. Европски познат кореограф Роналд Савковић, прилази скровитом симболичном значењу Ловца на снове јединственим стилом (не позајмљеног од славних) којим је одвојио тело од страсти, заронивши тако у најдубље тајне тела, језик плесача, мистичне вештине, крхости и чврстине женско-мушке хазарске страсти. Он је тако успео да „материјализује“нашу принцезу Аниму, која се стрмоглављује у најлепше истине црта и способности једног трика тела и душе модерне архитектуре фантастичног балета.
Хазарска принцеза Атех, Соња Вукићевић, харизматичне појаве и драмске свести које су толико нарасле да су се спојиле, без сентименталности, елегантно, суровом чистотом, на „ стотине хиљада“скокова из места у висине у исти мах, у истом часу, једновремене, пружа подстицаје представи у светлости њене будућности. А, седам Атех принцеза, од којих је „најтачнија“Сања Нинковић, али и друге: М. Јевић Дрндаревић, Т. Шебаз, О. Олћан, Љ. Велимиров, М. Стојаковић, М. Радаковић, ослониле су се на своје „оружје“ тешког и осетљивог задатка женског хазарског речника, који не обмањује у бојном пољу живота на сцени. А хазарди, седам мушких принципа, пулсирајућег срца Дејана Коларова и ликова –Т. Клоу, Д. Буфоне, Н. Бјанко, М. Луци, М. Живановић, Р. Бијонс, лутајући из сна у сан, држе свој живот у мислима гледаоца, да кроз своја дела-имагинације, осете асоцијативне сличице лепоте балета, архетипског ритуала.
Зидар музике, Мирослав Бако, специјално је написао музику за балет (најзад поштовање закона!). Узбудљивом електронском музиком, већ од првих тактова, варварских и лирских тема драмске симфонијске структуре, проширује и обогаћује покрете Хазарда у прозирности и звучности снова који се чују.
Овај балет ће се памтити по сценографији, по раду концептуалне групе уметника Нумен, играјућој инсталацији: огромни комад стене - огледало од соли, брзо и споро се ротира на путеве ветрова. Обневидели „слепци“Хазарди, седају на престо свог рођења, једне легенде, да би на крају времена заувек ишчезли у тврдој тишини, уз пој птица са црним маскама, вешто разоткрива своју мистерију, која помиње Свете књиге.
Костимографкиња Ангелина Атлагић, филозофски погођеним тоном свилених костима у боји меса, пружа пригушену еротичност тела која до краја пута имају део Хазарда, нових могућности у сновима.
Ипак, питамо се да ли ће овај балет задовољити широку публику која воли лаку уметност „балета лепог за очи“, а не промене дубље од површине погледа, отворених тумачења најтананије духовне лепоте речника балета.
Радња се не води линеарним излагањем „текста“романа већ по балетској драматургији „дистопијске азбуке“осликавајући иновативни балет радње