Роберт Шилер

Осигурање за случај економских незгода

Нове обвезнице које би биле везане за БДП, са каматом и главницом чија вредност пада или расте сразмерно кретању БДП-а неке земље, решиле би многе проблеме због којих економије посрћу. Криза која је 2008. избила у Ирској и Грчкој не би била тако озбиљна да је њихов дуг био везан за БДП

Дошло је време да националне владе широм света почну да издају свој дуг у новом облику, који је повезан са економским потенцијалима те земље. Обвезнице везане за бруто домаћи производ (БДП), са каматом и главницом чија вредност пада или расте сразмерно кретању БДП-а њихових земаља, обећавају да ће решити многе основне проблеме због којих економије посрћу. И када разне земље издају обвезнице, које су везане за БДП, инвеститоре ће привући очекивање да ће имати веће приносе, уколико некој економији иде добро.

Овај начин задуживања је посебно занимљив због своје обимности. Иако ове емисије могу стартовати као веома мале, оне ће од почетка бити врло важне. Капитализована вредност укупног глобалног БДП-а (Међународни монетарни фонд за 2018. светски БДП процењује на нешто више од 90.000 милијарди америчких долара) вреди много више од светских берзанских тржишта.

Центар за истраживање економских политика објавио је приручник Државне обвезнице повезане са БДП-ом: Разумно и плански, у коме се објашњава како државе могу да се задуже на овај начин. Ја сам коаутор књиге са Џонатоном Д. Остријем из ММФ-а и Џејмсом Бенфордом и Марком Џојијем из Енглеске централне банке. Књига се бави темом коју је недавно покренуло немачко и кинеско председништво Г20, у сарадњи са 20 водећих економиста, адвоката и инвеститора. Ову публикацију подржали су Енди Холдејн, извршни директор за финансијску стабилност Енглеске централне банке и Морис Обствфелд, економски саветник и директор истраживања у ММФ-у.

Већ 25 година сам заговорник сличне идеје емитовања обвезница које су везане за БДП. У књизи Макро тржишта из 1993. године

описао сам светски БДП као „мајку свих тржишта“и такав начин задуживања назвао сам „вечито потраживање“. Али нисам осмислио план примене и пропагирања таквог начина задуживања. А обвезнице везане за БДП су управо то.

Основна идеја је врло једноставна. Државе емитују обвезнице везане за БДП како би прикупиле средства, баш као што компаније емитују преференцијалне (приоритетне) акције. Издавањем таквих дужничких папира владе се обавезују да ће платити сразмерно онолико колико грађани и привреда створе, мерено према снази БДП-а њихових земаља. Камата на такве обвезнице везане за БДП је слична односу цене и зараде код приоритетних акција. Тај однос мери тренутну цену у односу на зараду по акцији. Разлика је у томе што је БДП већи од тржишне капитализације компанија чијим се акцијама тргује на берзи.

Заговорници емитовања државних обвезница везаних за БДП истичу да ће ови дужнички папири стварати „фискални простор“, односно неку врсту заштитног јастука за земље кориснице. Када су државна дуговања везана за валуте, као што је то данас случај, онда су земље у невољи. У фискалној кризи њихови јавни дугови постају превелики, државе више не могу да се задужују, присиљени су да предузму драстичне мере што омета економски опоравак. Тако порески обвезници постају носиоци ризика, уместо инвеститора који су својевољно купили обвезнице.

Издавање обвезница везаних за БДП слично је куповини осигурања у случају економских незгода. Криза која је пре десет година избила у земљама као што су Ирска и Грчка не би била тако озбиљна да је њихов дуг био везан за БДП. Исто важи и данас: инвеститори широм света наставиће да преузимају ризик, с обзиром на неограничен преокрет улагања у целу економију. И они могу екстра да зараде уколико су власници обвезница везаних за БДП из различитих земаља света.

Питате се онда зашто још нико није емитовао овакве обвезнице? Разлог је врло једноставан: финансијске иновације се врло тешко прихватају. Проналасци у овој области подједнако су сложени као инжењерске иновације, а многи детаљи још морају да се разраде, да би ствари функционисале. Ми још немамо примере успешног емитовања БДП обвезница из истог разлога због ког до краја осамдесетих година нисмо имали лаптоп рачунаре. Иновације траже времена и енергије.

Нова књига обрађује проблем креирања ових обвезница, али описује и датум доспећа дуга. Одговори су понекад фокусирани на мала, али важна питања. На пример, како ће тржиште реаговати ако званична статистика неке државе ревидира процену БДП-а? Шта ће се догодити ако нека држава неколико пута подбаци када је о процењеном БДП-у реч? Како ће се обвезнице БДП-а рангирати у односу на остала државна дуговања? Како треба да изгледају клаузуле о заједничкој акцији и да ли оне треба да се прошире и на конвенционално задуживање? Да ли би обвезнице везане за БДП требало да буду издате у националној или резервној валути?

Има и оних који су забринути да би владе могле и да манипулишу националном статистиком како би смањиле своје обавезе према повериоцима. Али то је мало вероватно, зато што би пад БДП-а могао истовремено и да се сматра неуспехом у вођењу економске политике. Заговорници издавања обвезница везаних за БДП кажу да влада има много већу мотивацију да вара, ако је дуг везан за инфлацију. Јер у том случају влада има монетарни подстицај да смањи инфлацију како би одржала привид стабилности. Али није било непоштеног понашања приликом издавања дуга који је везан за инфлацију.

Глобална економија се опоравља, али последице финансијске кризе оставиле су иза себе велике планине државних дугова, што владе чини мање слободним да својом фискалном политиком одговоре на било коју нову кризу. Зато је важно да се почне са емисијом обвезница везаних за БДП, како би могло да се управља највећим фискалним ризицима и како би креатори економске политике могли да се усредсреде на одржавање економске стабилности.

Слични инструменти задуживања који подсећају на овај модел су већ опробани, али обично у ситуацији када је већ било прекасно – као хитна компонента за реструктурирање дуга. Земље које нису у кризи сада имају прилику да пробају нову ствар. Највећи корак направиће земље у развоју ако обвезнице везане за БДП емитују у релативно нормалном тренутку. То ће бити пример који остатак света жели да види.

Када се државе задужују у страној валути, земља може упасти у невољу јер током фискалне кризе јавни дуг постаје превелик, држава више не може да се задужује и присиљена је да предузме драстичне мере што успорава економски опоравак

Нико још није емитовао обвезнице везане за БДП из истог разлога због ког до краја осамдесетих година нисмо имали лаптоп рачунаре. Све иновације се, па и финансијске, тешко прихватају. А инвеститоре могу да привуку очекивања да ће имати већи принос ако земља буде брже напредовала