Владимир Марковић

Инвестициони талас за снажан ЕПС

Снажан инвестициони циклус у српској енергетици покренула је и предводи Електропривреда Србије, са више десетина пројеката који се реализују или припремају. ЕПС је само у периоду од 2015. до 2017. године кроз ревитализације, набавке савремене опреме, заштиту животне средине и припреме за градњу нових капацитета инвестирао 1,2 милијарде евра. Такав темпо улагања омогућило је то што су од краја 2015. многи пројекти успешно рестартовани. Покренута је реализација изградње новог термоблока у Костолцу, модернизација хидроелектране Зворник и малих хидроелектрана, првог ЕПС-овог ветропарка у Костолцу, постројења за одсумпоравање, а убрзан је „зелени“пројекат у Колубари. Основу производње ЕПС-а чине термокапацитети и њихова снага повећана је за 220 мегавата радовима на ТЕНТ А, ТЕНТ Б и ТЕ Костолац Б.

У кратком периоду, урађено је много, што је још већи успех ако се у виду има да је енергетика сектор дугих рокова у којем од идеје до завршетка пројекта прође и по неколико година због компликованих процедура, дозвола, решавања питања имовине.

Један од стратешких праваца којима ЕПС иде је ревитализација хидроелектрана, којима се добија значајно повећање снаге и радног века ових постројења. Сваки киловат-час добијен из воде је веома значајан, јер долази из обновљивих извора и има нижу цену од производње из угља. Радовима на Ђердапу 1, ХЕ Зворник и ХЕ Бајина Башта, хидрокапацитети ЕПС-а су повећани за 140 мегавата.

И то је само почетак, припрема се ревитализације свих 10 агрегата у ХЕ Ђердап 2 која ће донети нових 50 мегавата снаге за производњу електричне енергије. За овај пројекат, али и за ревитализације агрегата у Власинским ХЕ, РХЕ Бајина Башта, хидроелектранама Потпећ и Бистрица раде се испитивања стања опреме и припрема инвестиционо-техничке документације. Реализацијом ових инвестиција не само да ће ЕПС добити обновљене капацитете веће снаге, већ ће се подстаћи и развој у локалним срединама.

Свако улагање ЕПС-а има вишеструки значај, јер, на пример, градњом трафостаница и унапређењем мреже, обезбеђују се капацитети за прикључење нових фабрика и подстиче се запошљавање, а тиме и локална привреда.

У стратешким циљевима ЕПС-а од 2018. до 2027. године, приоритети су усмерени на сигурност снабдевања, испуњење еколошких обавеза, модернизацију, економску одрживост, и даљу реализацију инвестиција. Зато ће у област рударства бити уложено 1,1 милијарда евра, у термосектор 1,7 милијарди евра, у обновљиве изворе 700 милиона евра, а у дистрибутивне и корпоративне пројекте 1,4 милијарде. Укупно посматрано, инвестиције до 2027. године износиће 4,9 милијарди евра.

Планирање и припрема свих ових пројеката је саставни део развојне стратегије фирме, јер како је рекао још Бенџамин Френклин – „пропустити планирање, значи планирати неуспех“. Због дугих рокова у енергетици, увек се мора размишљати унапред. Да би ЕПС био ефикаснији и да би се поштовало зацртано, унапређени су процеси планирања инвестиција и инвестиционог одржавања, као што су капитални ремонти.

Отварање тржишта електричне енергије, промена фокуса ка обновљивим изворима, технолошки напредак и све строжи прописи у заштити животне средине, умногоме су изазвали да велике енергетске компаније морају у својим плановима да обухвате више сегмената пословања него што је то био случај до пре деценију или две.

Електропривреда Србије потпуно је посвећена управо реализацији великих, стратешких инвестиционих пројеката. Тај посао није лак ни за једну европску енергетску компанију, а поготово за ЕПС који са собом вуче

У стратешким циљевима ЕПС-а од 2018. до 2027. године, приоритети су усмерени на сигурност снабдевања, испуњење еколошких обавеза, модернизацију, економску одрживост, и даљу реализацију инвестиција. У том периоду инвестираће се укупно 4,9 милијарди евра

бреме тешких времена и деценија без инвестиција, док су конкуренти имплементирали најновије технологије и стекли предност. Она, ипак, није недостижна, што ЕПС у последње две године и показује, упркос најнижој цени струје у Европи.

Покренута је и реализација пројекта изградње ветропарка у Костолцу, којим ЕПС, цео српски енергетски систем и Србија сигурним корацима иду ка испуњавању обавеза о повећању удела обновљивих извора енергије у укупној потрошњи на 27 одсто. Први ветропарк који ће ЕПС градити је значајна инвестиција укупне вредности око 100 милиона евра. Снагом од 66 мегавата у 20 ветрогенератора овај ветропарк обезбедиће довољно енергије за снабдевање 30.000 домаћинстава.

Око 70 одсто електричне енергије ЕПС добија из лигнита у термоелектранама и да би обезбедио стабилну производњу и у наредним деценијама спроводе се и у плану су велика, капитална улагања која би требало да обезбеде најефикасније и еколошки прихватљивије коришћење. Угаљ као ресурс за производњу електричне енергије је реалност Србије и као Пољска и Чешка, чланице ЕУ, можемо показати да кроз еколошке инвестиције можемо направити баланс између националних енергетских потреба и животне средине, а по еколошки прихватљивим стандардима и најважније у складу са националним економским интересима. Само у пројекте заштите животне средине термокапацитета ЕПС ће уложити више од 600 милиона евра до 2025. године.

У току је пројекат изградње постројења за одсумпоравање димних гасова, који обезбеђује будућност Термоелектране „Никола Тесла А“, највећег термопостројења у Србији. Ова „фабрика струје“биће усаглашена са европским стандардима заштите животне средине. Систем за одсумпоравање димних гасова на четири блока ТЕНТ А снаге веће од 300 мегавата вредан је 167,2 милиона евра и смањиће емисије сумпор-диоксида девет пута. Поред еколошког значаја, ова инвестиција је и пример добре праксе утицаја ЕПС-а на националну економију, јер су у послу у којем је носилац јапанска фирма Mitsubishi Hitachi Power System, српске фирме добиле око 60 одсто обима посла.

Тренд што већег учешћа српских фирми у реализацији инвестиција ЕПС подржава и на једном од најзначајнијих пројеката, изградњи новог термоблока Костолац Б3 снаге 350 мегавата. То је први велики термокапацитет који се у Србији гради после готово три деценије. Вредност инвестиције је 613 милиона евра и поред тога што ће за пет одсто повећати производне капацитете ЕПС-а, обезбедиће додатну сигурност енергетског система Србије. Пројекат се финансира из кредита кинеске Ексим банке и средстава ЕПС-а, док је главни извођач радова компанија China Machinery Engineering Corporation.

Да би се обезбедиле довољне количине угља за Костолац Б3, у току је пројекат повећања производње угља у копу Дрмно са девет на 12 милиона тона годишње. Ипак, главни ослонац ЕПС-ових термоелектрана је Рударски басен Колубара, са производњом од 30 милиона тона угља годишње. Да би се одржала и унапредила производње у Колубари, ради се интензивно на отварању новог копа Радљево. У Радљеву би 2019. године требало да почне производња угља, док су на новом копу Поље Г откривене прве количине угља. Припрема се и отварање копа Поље Е и уз то ће ЕПС имати обезбеђене додатне количине угља до средине века.

Један од стратешких праваца ЕПС-а је ревитализација хидроелектрана. Осим што сваки тако произведени киловат долази из обновљивих извора, има и нижу цену од производње из угља. Радовима на Ђердапу 1, ХЕ Зворник (на слици) и ХЕ Бајина Башта, капацитети су повећани за 140 мегавата