Гaj Верхофстад

Замрзнути ЕУ фондове за несташне лидере

Од када су се Европској унији 2004. године придружиле многе бивше комунистиче државе централне и источне Европе, њен регионални механизам финансирања био је усмерен на смањење економских нејeднакости између старих и „нових” чланица. Превазилажење различитости између земаља, унапређење трговине, саобраћајне и комуникационе инфраструктуре, дуго се сматрало критичним питањем да би се осигурала кохезија унутар ЕУ.

Кохезиона политика заправо је највидљивија иницијатива Уније. Инвестиције преко Кохезионог фонда промовишу регионални развој, иновације, унапређују образовање, проширују дигитализациону и саобраћајну мрежу и подржавају програме који унапређују слободно тржиште преко подстицања раста, продуктивности и усавршавања. Од кохезионе политике користи имају грађани, локална заједница, бизнисмени широм ЕУ, а највише новије земље чланице.

Следећи буџет Кохезионог фонда трајаће седам година, од 2020. до 2027, а Европска комисија је почетком маја изнела предлоге на који начин ће он бити алоциран. Преговори о тим предлозима били су оштри. Прво, у последњих неколико година појавили су се нови приоритети, а то није само потреба за јачом заштитом границе, системом за управљање миграцијама и повећањем броја пројеката који се тичу одбране и безбедности.

Оно што додатно отежава ситуацију је што се лидери ЕУ надају да ће успети да одрже потрошњу на садашњем нивоу и након што следећег пролећа Велика Британија напусти Унију. И када се договоре око тога шта су приоритети када је о потрошњи реч, Европски парламент ће и даље морати да одобри коначни буџет.

Међутим, најважнији политички догађај од последњих преговора о усвајању буџета из 2014. године, много важнији од прилива избеглица или брегзита, јесте појављивање антилибералних, десничарских и популистичких влада у Мађарској и Пољској. Током примене претходнох буџета, који траје од 2014. до 2020. године, а који је износио 340 милијарди евра (424 милијарде долара), Пољска и Мађарска добиле су 77 милијарди евра (93 милијарде долара) и 22 милијарде евра (26 милијарди долара), што је значајан износ. Тиме је Пољска постала прва, а Мађарска четврта највећа земља нето корисница ЕУ фондова. А нето контрибутори, као што су Немачка, Француска и Велика Британија су, треба напоменути, у великој мери субвенционисали овај издашан поклон.

Ипак, уместо да прихвате вредности које су инспирисале такву великодушност, власти у Пољској и Мађарској су веома активно радиле на угрожавању владавине права и разбијале сопствене правосудне системе. Ако би било која земља са таквом политиком данас аплицирала за чланство у ЕУ, њихов захтев био би одбачен.

Обе владе разбијале су невладине организације, таргетирале и преузимале медије. Ипак, у ономе што је у Мађарској остало од слободне штампе, могу се наћи веродостојни извештаји у којима се тврди да мађарски премијер Виктор Орбан и његови сарадници „пљачкају“европске фондове да би извукли корист за себе и чланове својих породица, као и њихових пословних сарадника. Заправо, Орбанова влада била је предмет великог броја истрага које је водила Европска канцеларија за борбу против превара.

Упркос таквом понашању, Орбан је поново изабран, а његова странка Фидес, заједно са својим савезницима - Демохришћанском странком, сада има двотрећинску већину у парламенту, која је довољна чак и за промену Устава. Током предизборне кампање, Орбанова влада засипала је земљу ксенофобијом и антисемитском пропагандом. Изборни посматрачи из Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), оценили су да су се „током изборног процеса користили државни, као и ресурси владајуће странке, како би се подривала могућност осталих конкурената да се такмиче под истим условима“.

Од 2020. године па надаље од пресудне важности је да се новац из претприступних фондова Европске уније исплаћује само оним државама чланицама чије власти воде рачуна о владавини права

Право и правда, владајућа странка у Пољској била је под истрагом Европске комисије због серијског кршења европских стандарда који се тичу права и независности судства.

Неприхватљиво је да се новац европских пореских обвезника користи за подржавање пројеката нелибералних политичких елита, које нису показале грижу савести због разбијања демократских институција, које су суштина Европске уније. Од 2020. године па надаље од пресудне важности је да се новац из претприступних фондова исплаћује само оним државама чланицама које воде рачуна о владавини права.

Због свега тога, ЕУ би требало да уведе објективну процедуру за праћење усклађености, као и да, уколико је то неопходно, уведе могућност замрзавања фондова.

На пример, ако се по члану седам Уговора о Европској унији, против земље чланице покрене поступак за кршење владавине права, сви фондови који су алоцирани према тој земљи треба да буду преусмерени у резервни фонд. И док процедура по члану седам не буде обустављена, та средства би требало преусмерити као подршку универзитетима, научним институтима и удружењима цивилног друштва у тој земљи.

Такав приступ показао би грађанима тих земаља да ЕУ не жели њих да кажњава због понашања њихових влада. За власти би то био додатни подстицај да ускладе своју политику са владавином права, али и да подрже заједничке вредности Уније које омогућавају функционисање слободног тржишта.

Тужна реалност је да су антилибералне владе, као оне које су сада на власти у Пољској или Мађарској, и више него срећне када узимају европски новац, док истовремено крше европске вредности. Време је да покажемо како кршење европских норми има своју цену.