Горан Свилановић

Сарадња на стварању регионалног економског простора Западног Балкана

Званичници свих шест економија Западног Балкана подржали су Регионалну агенду реформи у области инвестиција и сложили се да страним инвеститорима заједно промовишу регион као јединствену инвестициону дестинацију. Заједничким наступом регион постаје конкурентнији него што би то била свака земља за себе

Регионална сарадња на Западном Балкану је протеклих година забележила значајне промене, а посебно повезивањем економија у циљу унапређења конкурентности, што је основа регионалне економске интеграције. Фокус оваквог повезивања је на одрживости, укључивању и отпорности на економске шокове, како споља тако и изнутра.

Развојна стратегија Савета за регионалну сарадњу (РЦЦ) Југоисточна Европа 2020 (ЈИЕ2020), сарадња на регионалом плану повезаности, програм за младе и од прошле године Вишегодишњи акциони план за регионални економски простор, заједно су омогућили да се регионална сарадња прошири у најзначајнијим друштвено-економским областима и да се створи мрежа веза и могућности унутар региона, као и са Европском унијом. Све то је од суштинског значаја за зближавање наших грађана и економија, али и за јачање политичке стабилности и економског развоја региона.

Берлински процес је дао подстицај и нову динамику сарадњи на Западном Балкану у кључним економским областима. У том процесу, Савет представља средиште комуникације, не само унутар региона, већ и региона са ЕУ. Као одговор на економске проблеме и потребе региона, ми смо заједно са нашим владама припремили Вишегодишњи акциони план (МАП) о регионалном економском простору (РЕА) Западног Балкана, који су премијери из региона подржали прошле године на самиту у Трсту. Пре месец дана, тачније на самиту Западног Балкана у Софији, представили смо главне резултате имплементације овог плана у областима у којима је РЦЦ посредовао, а то су инвестиције, мобилност и дигитална интеграција.

У оквиру дигиталне интеграције, у априлу ове године у Скопљу одржан је Први дигитални самит шест економија Западног Балкана, који је само први из серије оваквих самита, чиме је из ове области покренут структурирани регионални политички дијалог на нивоу шефова влада. Такође, да би се ојачала кибернетичка сигурност региона, РЦЦ је повезао тимове за одговор на рачунарске сигурносне инциденте из свих шест економија и укључио их у активности на изградњи капацитета. Осим тога, РЦЦ је помогао у постизању договора да се постојећи Регионални споразум о ромингу продужи и да се у шест економија региона ради на увођењу принципа „у ромингу као код куће“.

По питању мобилности, у процесу којим посредује РЦЦ, регион је подржао препоруку за отпочињање преговора о споразуму о узајамном признавању стручних квалификација на Западном Балкану, а посредовали смо и при усаглашавању кључних принципа заједничког модела за аутоматско признавање академских квалификација.

У домену инвестиција, свих шест економија Западног Балкана подржало је Регионалну агенду реформи у области инвестиција (РИРА) коју смо припремили и сложило се да заједно промовишу регион као јединствену инвестициону дестинацију страним инвеститорима. Логика којом смо се водили у овом послу је да заједничким наступом према инвеститорима можемо бити конкурентнији, имајући у виду да свака компанија са озбиљном намером за инвестирање у било којој од економија, види интерес у целокупном тржишту региона.

Једна од подобласти инвестиција која се посебно развила је сарадња тржишта капитала. Наиме, развој финансијског сектора је неравномеран у економијама региона и оно што му највише недостаје је разноврсност понуде за финансирање различитих пословних подухвата. Осим банкарских кредита, не постоји значајнији и шири спектар финансијских услуга, а средства у небанкарским финансијским институцијама (попут лизинга, факторинга, осигурања, микрофи-

нансијских институција итд.) износе само око 10 одсто од укупног финансијског тржишта. Стога није изненађујуће да је истраживање РЦЦ-овог Балкан барометра показало да већина фирми финансира инвестиције из сопствених средстава (55 одсто), док много мањи проценат користи кредите домаћих (девет процената) и страних банака (шест одсто), а незнатан је број корисника алтернативних средстава за финансирање.

Иако су факторинг и лизинг технички развијени у неким привредама региона, тржишта су веома мала, са недовољним учешћем малих и средњих предузећа као „кичмом“привреде. Поред тога, подршка предузетничком капиталу и мрежи пословних анђела је ограничена, као и приступ малих и средњих предузећа тржишту акција, односно берзама. Инвестиције у капитал и финансирање ризика су скоро непостојећи, а тржишта капитала имају маргиналну улогу као даваоци финансијског капитала или финансирања дугова кроз емитовање нових хартија од вредности. Због тога је неопходно предузети заједничке мере у повезивању берзи региона како би се помогло у диверсификацији финансијских тржишта региона, развоју алтернативних финансијских инструмената, те тиме подстакло повећање ликвидности и побољшао приступ тржиштима акција за инвеститоре и локалне посреднике. Стога смо, заједно са нашим министарствима финансија, комисијама за хартије од вредности и берзама, формирали регионалну радну групу и усагласили политички документ о координацији финансијских тржишта и диверсификацији приступа финансијама преко тржишта капитала.

Сви резултати и предлози за даљи заједнички рад у формирању јединственог економског простора под патронатом РЦЦ-а ће бити предложени премијерима Западног Балкана на долазећем самиту у Лондону 10. јула 2018.

Иако је Вишегодишњи акциони план за јединствени економски простор одлично интерно усаглашен, потребно је још пројеката и активности за његову даљу имплементацију. Велики посао је пред нама, а то је имплементација плана у свим економијама. А јасно је да без квалитетне примене, слово на папиру нема велику вредност. Регион мора да покаже истрајност и посвећеност, а изнад свега резултате. Ови амбициозни циљеви се могу достићи само активним учешћем влада региона, регионалних и међународних партнерских организација, пословног сектора, цивилног сектора, Европске комисије и РЦЦ.

На овом путу регион није сам, с обзиром на то да ће Европска комисија омогућити финансијска и техничка средства као подршку. Ми сви као један тим радимо на овом послу, а крајњи и заједнички циљ Западног Балкана је придружење ЕУ. Како бисмо то достигли, регион мора да се мења. Сада је време за акцију и промене у региону, не само због придруживања ЕУ, већ због себе, својих грађана и нових генерација које ће нас наследити.

Сви радимо као један тим, а крајњи и заједнички циљ Западног Балкана је придружење Европској унији. Како бисмо то достигли, регион мора да се мења, да покаже истрајност и посвећеност, а изнад свега резултате. Сада је време за акцију и промене у региону, не само због придруживања ЕУ, већ због нас самих