НЕПОДНОШЉИВА ЛАКОЋА НАСИЉА

Опозициони градови и жалбе Европи

Тешко да ће у кратком року Савет Европе који није у систему институција ЕУ моћи да помогне опозиционим локалним самоуправама на које режим врши притисак, али би појачана позорност и заокрет у третману ових општина могао бити мали знак нове политичке реалности

Нема баш нечег посебно новог у констатацијама председника општине Параћин, Саше Пауновића, да се у једној од пет опозиционих локалних самоуправа у Србији дешава злоупотреба државних институција, да СНС спроводи организовану и синхронизовану медијску криминализацију политичких противника, прети и застрашује одборнике. Зашто ово није нека новост? Једноставно зато што напредњачка власт скоро исто чини и у оним општинама у којима има доминантну већину. Али то већ задире у природу самог режима и параноични страх да би грађани брже него што би било ко могао да претпостави, могли да дођу по своје и траже да се наплате за минулих шест година понижења, за више од пола деценије у којој су партијски шофери постали корумпирани бумбари, а режим балансирао између економског либерала

и лажног чувара косовског мита. Отуда и потреба да се мали опозициони архипелаг у океану напредњачких општина и градова на сваки начин стави под контролу за још једно фризирање стварности.

Оно што је новост јесте да ће проблем оно мало општина у којима је опозиција на власти бити интернационализован јер се Пауновић обратио Комитету за мониторинг Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе и да ће о притисцима режима бити речи током заседања овог тела 28. јуна у Турској. Пауновић за НИН каже да се за овај корак одлучио због незапамћене кампање против општинских челника.

„Постоји више од 300 објава против нас, а механизам деловања је ширење лажних вести. Последња у низу је да смо на асфалтирање улице која је у потпуном распаду потрода

шили шест милиона динара, што је ноторна неистина. Након тога вест почињу да коментаришу истакнути чланови СНС-а, а сто пута поновљена лаж постаје истина. На крају ове медијске криминализације долазе позиви тужилаштву и полицији да будемо процесуирани. Дакле, реч је о медијској припреми нашег хапшења“, истиче Пауновић.

Он, такође, наглашава да се притисци не исцрпљују у медијској манипулацији, већ да напредњаци користе и физичко насиље. „Крајем априла, пред заседање општинске скупштине, добио сам обавештење од појединих чланова СНС-а који су против оваквих метода да ће бити упада у Скупштину, како би се на улицу избацили `криминалци`. Активисти напредњака на челу са повереником Небојшом Симићем заиста су покушали упад, али им грађани нису то дозволили. Уредно су пропустили њихове одборнике, а остали нису могли да се пробију. Циљ је био да се онемогуће седнице континуираним упадима у Скупштину. Након три месеца блокаде, били би расписани ванредни локални избори“.

А да ће о притисцима на опозиционе општине расправљати Комитет за мониторинг Савета Европе потврдио је у изјави за Радио Слободна Европа председник овог тела Линдерт Фербејк који је казао да је примио писмо Саше Пауновића. Фербејк је нагласио да ће се у Истанбулу дискутовати о томе коју процедуру применити и прецизирао да Комитет може послати мисију да прикупи чињенице поводом тврдњи председника параћинске општине, али и да би могли да најпре пошаљу писмо Влади Србије да се изјасни о жалбама, након чега би следила дебата у Савету Европе.

„Мислим да ћемо, вероватно, прво тражити реакцију Владе, како бисмо имали обе стране приче. Од информација које добијемо зависиће да ли су оне довољне за јавну дебату или ћемо морати да пошаљемо мисију за утврђивање чињеница на терену“, објашњава Фербејк.

У међувремену, иницијативи да се затражи помоћ Савета Европе придружили су се Шабац, град у коме је на власти опозициона партија Заједно за Србију коју води градоначелник Небојша Зеленовић и општина Чајетина, чији је председник Милан Стаматовић, лидер Здраве Србије. Зеленовић каже за НИН да се градска

Није да кукамо, само указујемо на свеопшту хајдучију која хара Србијом Небојша Зеленовић

управа Шапца среће са непрестаним опструкцијама практично од доласка СНС на власт 2012. Као посебан проблем истиче начин на који се новац из буџета Србије дели локалним самоуправама и указује на политичку корупцију, јер општине које су много мање од Шапца добијају знатно више новца зато што је у њима на власти СНС.

„Наш годишњи буџет је 300 милиона динара, а толико је добио и Зајечар када је Бошко Ничић одлучио да промени страну. Шта рећи за Лозницу којој је из буџета пребачено 500 милиона динара? Изменама пореских закона Шабац је у последњих шест година изгубио 12 милиона евра. Осим тога, држава граду дугује милион евра за изградњу градског базена и још 2,5 милиона евра у некретнинама, на које имамо право а које не можемо да користимо. Није да кукамо, само указујемо на свеопшту хајдучију која хара Србијом. Буџет Шапца је стабилан, никоме не дугујемо ни динара, али то није довољно да се град развија онако како грађани то заслужују“, истиче Зеленовић.

До закључења овог броја НИН није добио коментар из Министарства за државну управу и локалну самоуправу поводом навода двојице председника општина.

Проблем у читавој ствари би могао да буде то што су европске институције показале завидан степен толеранције за Вучићево „вршљање“по Србији све док га виде као гаранта остварења њихових интереса. Није, рецимо, нека тајна да бриселским чиновницима „пуца прслук“зато што је власт медије „ослободила“транспарентне приватизације, дозвољавајући свакој фукари да пљуне у дланове и крене да неповратно уништава медије са деценијском традицијом и пристојним изгледима за будућност. Није да им је много стало ни до изборних марифетлука, чак ни до тога што знају да је Србија означена као једна од дестинација за прање новца. У таквој поставци ствари, питање је хоће ли Савет Европе који није у систему институција ЕУ моћи ишта да учини за опозиционе локалне самоуправе. Фербејк објашњава да ће дебата бити завршена закључцима и препорукама и затим увршћена у дневни ред састанка министара иностраних послова земаља чланица Савета Европе. Тада ће и српски министар морати да се суочи са питањима колега.

Саша Пауновић каже да нема нека велика очекивања, имајући у виду ограничене механизме Савета Европе. „Јасно је да Савет Европе не може много да помогне, морамо сами да се изборимо за слободу. Неке конкретне последице могле би да проистекну тек ако се за читав случај заинтересује Европска комисија која ће добити закључке. Овако, оно што би могло да буде корисно је доношење неког документа у коме се констатују притисци државе на опозиционе локалне самоуправе, који ће бити аргумент у расправи о стању у овим општинама. Уколико би се ово догодило, сваки наредни случај био би под још већом присмотром Савета Европе“, сматра Пауновић.

Уколико се, пак, догоди квалитативни заокрет у третману статуса какав сада имају опозиционе општине, биће то мали знак да се један период у владавини Александра Вучића завршио и да наступа нова реалност. А у тај простор смештено је и објашњење зашто је прича о Косову и Европи тако безнадежна под овом влашћу. Да би избегао те нове околности, Вучић ће убеђивати грађане како је Србија боља свету уколико је гора себи, јер добро зна да све што је досад опослио неће значити ништа уколико не испоручи Косово. С друге стране, властима није остало много адута о рукама – врхунско постигнуће да нису у рату са остатком галаксије и позивање на баналну државотворну допинг стратегију о просечној плати од 500 евра. Оно кад Вучић каже да ће ти бити боље.

И колико год сада изгледало да је лакше замислити Србију без икакве власти него власт без Вучића, у овој ороченој игри неко ће морати да буде изигран – међународна заједница или грађани. Рачун ће, свеједно, стићи – само је питање времена.