У ОРБАНОВОЈ КОЛОНИ
Словенија
Иако политички васкрслог Јанеза Јаншу чека тежак задатак да састави кабинет, његова победа делује као тренд генералног скретања Европе удесно, посебно ако се има у виду да је имао издашну помоћ мађарског премијера
Већ је напола заборављено да су 2007. године тројица словеначких уметника, Давиде Граси, Емил Хрватин и Жига Кариж, законито променили имена у Јанез Јанша, али било је то једно од бољих пророчанстава савремене политике. На страну забавни резултати, попут тога што су сценарио за документарни филм Ја сам Јанез Јанша потписали, очигледно, Јанез Јанша, Јанез Јанша и Јанез Јанша, та су тројица баксуза перформансом предвидели да ће онај изворни Јанез Јанша имати барем три политичка живота.
Југословенска народна армија надала се да му је доакала пославши га у затвор Доб након „ЈБТЗ“процеса 1988, а извесно је добар део Словенаца који му је тада дао подршку, држао фиге да му крај буде макар афера „Патрија“, која га је у исти Доб одвела 2014.
Ништа то није помогло, па лето 2018. оригинални Јанез Јанша дочекује као победник парламентарних избора, као шеф Словеначке демократске странке (СДС) која је 3. јуна освојила скоро двоструко више гласова од најближе пратиље, Листе Марјана
Шареца. На други поглед, мало оптимистичнији, та се победа не чини тако убедљивом као што је математика представља; на трећи, опет песимистичан, тај тријумф делује као метонимија генералног скретања Европе удесно; на четврти, Славој Жижек каже да све јесте лоше, али да поента није у Јанши.
Математика вели – Јаншин СДС има 25 одсто гласова и 25 од 90 места у парламенту. Листа Марјана Шареца, која пролази као некакав леви центар, добила је нешто мање од 13 одсто гласова и толико столица на својим пр-
вим парламентарним изборима, што је у Словенији сада већ редовна појава, јер су и на претходна два попуњавања скупштине, 2011. и 2014, дебитантске странке Марка Јанковића и Мира Церара бележиле одличне резултате, с тим што Шарец за разлику од друге двојице није тријумфовао. Социјалдемократе ће имати десет заступника, као и већ поменути одлазећи премијер Церар и његова Модерна партија центра, која, иако је испала из фотеља, барем није збрисана са сцене, што се 2014. догодило Јанковићу и његовој Позитивној Словенији.
Добро је прошла још једна дебитанткиња – Левица, која је окупила „зелене“социјалисте и добила девет парламентараца. Дуг списак допуниће седам демохришћана из Нове Словеније, као и петоро из центристичке Партије Аленке Братушек, бивше премијерке и бивше „позитивне Словенке“, петоро из Демократске странке пензионера Словеније, присутне у сваком сазиву словеначке скупштине од 1996, те четворо пулена Змага Јелинчича, словеначког одговора на Владимира Жириновског. Међу свима њима мотаће се и по један гарантовани мањинац из редова Италијана и Мађара.
Идеолошке одреднице из претходног пасуса у Словенији су необавезујуће колико и било где другде у Европи, али „орбанарије“Јанеза Јанше привукле су и светску пажњу. Човек не би поверовао да његове приче о „удбомафији“пролазе и четврт века након што је Удба збрисала из Словеније – када не би имао идентичан пример у Хрватској. Притом Јаншу у продаји тих бајки нимало не омета то што је од свих председника нових парламентарних партија – кажу словеначки извори НИН-а – члан Комунистичке партије био једино он сам. Јаншини верници, дакле, све у свему сматрају да Милан Кучан још држи политичке узде – што је динамика попут оне Орбан–Сорос – то јест да Словенијом још владају комунисти. А пошто је све мање живих комуниста који би могли да играју ролу архинепријатеља, Јанши је био потребан нов, и нашао га је, нимало оригинално, у мигрантима. Херој борбе против комунизма 21. века сада је и херој који ће од злих муслимана сачувати словеначке послове и девице, а уз то ће сви имати веће плате. Била је то, дакле, једна сасвим трамповска кампања на таласима Орбанових пара.
Што се овог потоњег тиче, и Њујорк тајмс је писао о низу медија основаних током две предизборне године које здружено контролишу СДС и бизнисмени блиски Орбану. Један од њих је Петер Шац, некада ситан шеф мађарске државне телевизије, сада сувласник Рипоста, новина које су 2016. године за 97 одсто прихода од огласа имале да захвале влади, подсећа Њујорк тајмс. Шац се захвалио у Словенији.
„Септембра 2016. Рипост је купио петнаест одсто власништва у компанији Нова24ТВ, телевизији и информативном веб-сајту који су основали присталице Јаншиног СДС. Истог дана, две друге компаније, од којих у једној сувласништво има Арпад Хабоњи, Орбанов саветник, купиле су скоро идентичан удео... У јулу 2017. Шац је основао Скандал24, који је убрзо нациљао политичаре са левице и центристичког премијера Мира Церара. Телевизијски канал Нова24ТВ, емитовао је застрашујуће прилоге о мигрантима, и овог маја добио ,ексклузиван’ интервју са Орбаном. ,Јанша је управо тип вође какав је потребан Словенији’, рекао је том приликом Орбан”, писао је прошле седмице Њујорк тајмс, а Јанша је завршио на насловници његовог међународног издања.
Узгред, Скандал24 престао је да излази одмах након избора, а то је само део приче о делу кампање у коју је, опет кажу НИН-ови извори, СДС уложио све адуте. Резултат је, истина, победа, али са подршком свега 13 одсто словеначких гласача. Оптимисти указују на то да је СДС добио знатно мање гласова него 2004, 2008 и 2011, и не много више него 2014, као и да су се све партије левице и центра оградиле од Јаншине странке. Шале се да је Јанша од наводна четири милиона мађарских евра добио свега четири нова посланика, дакле да их је платио милион евра по комаду, те да у парламенту неће моћи да нађе довољно вољних да му се придруже у владању. Шарец, социјалдемократе, Цераров центар, Левица, Аленка Братушек и пензионери за сада тврде да немају такву намеру, и ако остану при томе, од Јаншине владе нема ништа. То би значило и да је Словенија за сада избегла да се претвори у још један јуначни хришћански фронт против сила мрака, хаоса и безумља, без обзира на бучно скупштинство присуство Змага Јелинчича, од којег је СДС својевремено преузео велики део радикалне деснице.
Међутим, његов повратак у парламент након одсуства у сазивима из 2011. и 2014, повратак за који су били довољни „постери са његовом фацом и слоганом ,ЗМАГО’, већ може да забрине јер је Змаго умногоме словеначки Шешељ, што је пре две године потврђено њиховим договором о сарадњи. Ако се томе дода да нико осим СДС и Левице не жели да на новим изборима ризикује да остане без удобних посланичких клупа, те да би неко, можда баш Шарец, због тога могао да попусти и напослетку се рукује са Јаншом, могућност да се Словенија придружи Орбановој колони, да са једне стране млати мигранте, а са друге приватизује шта још приватизовано није, не може се одбацити.
Тим је пре занимљив ауторски текст Славоја Жижека објављен недавно у љубљанском Делу, у коме филозоф упозорава на „фетишизацију“злих момака попут Јанше или Орбана, Ле Пена или Трампа.
„Досегли смо само дно политичког живота. Чека нас тужна будућност у којој ћемо сваке четири године бити бомбардовани паничним упозорењима да би Јанша могао да победи, у којој ћемо опет бити жртве изнуде, и на још једним бесмисленим изборима гласати за ,цивилизованог’ кандидата без икакве позитивне визије, и дремати у сигурном загрљају глобалног капитализма са људским ликом”, записао је између осталог Жижек.
У праву је човек. Изузимајући Левицу, Словенија је опет бирала између Јанше и оних који су Јаншу скривили, па неће бити чудно ако се за четири или осам година опет буде питала колико тај човек има живота.
Јанша је новог архинепријатеља нашао, нимало оригинално, у мигрантима. Херој борбе против комунизма 21. века сада је и херој који ће од злих муслимана сачувати словеначке послове и девице