Црна економија сиве боје
НАЈНОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА О НЕЛЕГАЛНОЈ ТРГОВИНИ
Обим сиве економије у Србији у претходних пет година није смањен, a земља се налази при дну лествице европских економија по готово свим параметрима
Обим сиве економије у Србији у претходних пет година није смањен, a земља се налази при дну лествице европских економија по готово свим параметрима које анализира британски Економист, што су показала најновија домаћа и инострана истраживања
Борба државе против сиве економије у последње две године дала је резултат таман толики да се пониште лоши ефекти раста сиве зоне забележени између 2012. и 2014. године. И упркос снажном расту буџетских прихода и веровању да се обим сиве економије у Србији смањио, истраживање о њеном кретању у последњих пет година то не потврђује. Саша Ранђеловић, један од аутора истраживања „Кретање сиве економије у Србији 2012-2017“, тврди да је обим сиве економије на крају прошле године на готово истом нивоу на коме је био и пре пет година, тачније да је нелегални промет цигарета и дувана већи него што је био 2012, сива економија у трговини нафтним дериватима је смањена, док је ситуација на тржишту рада практично непромењена. Да заслуге за веће пореске приходе у буџету не треба тражити у смањењу обима сиве економије, аутори овог истраживања објашњавају анализирајући кретање пореских стопа у Србији у последњих пет година.
Говорећи на конференцији о нелегалној трговини коју је прошле недеље организовала Америчка привредна комора, Ранђеловић је устврдио да је раст пореских прихода у последњих пет година био за 6,4 одсто мањи од кумулативног раста бруто домаћег производа и пореских стопа и подсећа да је од 2012. до 2017. године дошло до повећања великог броја пореских стопа, попут стопе ПДВ-а, стопе пореза на добит, те раста постојећих акциза и увођења неких нових, као што је акциза на струју. Поменуто истраживање показало је да је током 2013. и 2014. године раст пореских стопа и пореске основице био већи него раст пореских прихода, због чега је забележен и раст сиве економије, док је од 2015. ситуација обрнута, али недовољно да би се могло тврдити да је сива економија у анализираном периоду смањена. Она се и даље процењује на ниво од око 30 одсто вредности БДП-а, и изнад је просека и чланица ЕУ, али и земаља источне и централне Европе.
„Чињеница је да се последњих пет година које смо анализирали могу поделити у два потпериода, односно на период од 2012. до 2014. када је сива економија прилично расла и период од 2015. када је држава предузела мере за њено сузбијање. Осим повећања пореских стопа, које имају утицај на раст сиве економије, овај први период обележили су и повећана толеранција државе на сиву економију, затим промена власти и успоравање функционисања институција, као што је Пореска управа, пореске амнестије, као и државна стратегија наплате пореза на добровољној бази, уместо принуде. Тек од 2015. долази до напретка у сузбијању сиве економије, реформом казнене
политике, ефикаснијом организацијом и инспекцијских служби и Пореске управе...“, казао је Ранђеловић.
И управо је на наставку реформе Пореске управе инсистирао и Павле Петровић, председник Фискалног савета Србије, тврдећи да је то један од најважнијих задатака како би се наставила борба против сиве економије. „Пореска управа тренутно има 500 инспектора, недостаје јој још толико. Најбољи стручњаци одлазе из управе јер су неадекватно плаћени, зато држави реформа и реорганизација Пореске управе мора бити један од приоритета. Боља наплата пореза значи више новца у буџету који се онда може трошити на приоритетне циљеве државе, а смањење степена сиве економије важно је не само са становишта правде, већ и економске ефикасности“, казао је Петровић. Он је на питање на шта би држава требало да троши веће пореске приходе одговорио да би то требало да буду сектори образовања, здравства, инфраструктуре и заштите животне средине, јер се тако стичу услови за одрживи привреди раст.
Од Јелене Павловић, председнице Америчке привредне коморе могло се чути како је сива економија један од три горућа проблема Србије, који не само да умањује приходе држави, односно буџету, него и оном делу српске привреде који послује легално и у складу са прописима. „То онемогућава снажнију инвестициону активност, што је претпоставка за бржи економски раст. Упркос прошлогодишњем рекордном приливу страних директних инвестиција од око 2,4 милијарде евра, домаће приватне инвестиције су и даље скромних девет одсто бруто домаћег производа и ту постоји значајан простор за унапређење. Сиву економију прате и различити видови криминалитета, попут шверца, фалсификовања робе, прања новца, корупције, што је озбиљна претња и за привреду и да цело друштво“, рекла је Павловићева уз опаску да држава јесте остварила одређене резултате у борби против сиве економије, али и да многе ствари тек треба да се спроведу како би се њен обим свео на при- хватљиву меру, упоредиву са другим европским економијама.
Мерећи, ако ничим другим, оно глобалним индексом окружења за незакониту трговину, Србија је далеко испод европског просека, јер се заједно са Босном и Херцеговином и Црном Гором, углавном налази при самом дну лествице европских држава обухваћених овим истраживањем. Према објашњењу Кристофера Клејга, извршног директора The Economist Intelligence Unit, који и спроводи ово истраживање, Србија се налази на 57. месту на листи 84 светске економије
Удео сиве економије и даље се процењује на око 30 одсто вредности БДП-а, и изнад је просека и чланица ЕУ, али и земаља источне и централне Европе
обухваћене поменутим индексом, док је у категорији 34 европске земље рангирана на 29. место.
Клејг објашњава да се њихов индекс мери кроз четири категорије, од државне политике и закона који спречавају нелегалну трговину, корупцију и прање новца, преко понуде и тражње нелегалне робе, до транспарентности и трговине, и на крају царинског окружења, а Србија се у три од четири ове категорије налази далеко испод просека европских земаља. У категорији транспарентност и трговина, односно квалитет праћења пошиљака и контрола и надзор над пословањем у слободним зонама трговине, које Клејг назива „чаробним кутијама за обављање криминалних радњи“Србији и буквално припада последње, тојест 34. место у конкуренцији европских економија. У извештају се наводи и да Србија, БиХ и Црна Гора нису транспарентне ни када је у питању извештавање од трговини наркотицима и повредама права интелектуалне својине.
Са друге стране, све три земље (Србија, БиХ и Црна Гора) ратификовале су 12 од укупно 14 међународних конвенција за спречавање незаконите трговине, а разлог због којег су и у категорији државне политике значајно испод европског просека јесте степен корупције. У истраживању се наводи да је целокупан сектор привреде у БиХ суочен са неконтролисаном корупцијом, нарочито у области јавних набавки, док је у Србији спровођење закона и кривично гоњење учинилаца коруптивних радњи прилично неуспешно.
Образлажући лош пласман Србије, а нарочито Црне Горе и БиХ и у категорији понуда и тражња за нелегалном трговином, Клејг је инсистирао на чињеници да је Србија земља на транзиционој рути погодној за кријумчарења и нелегалну трговину. „Србија се суочава са стратешким недостацима у области сузбијања прања новца. Новац проистекао из кривичних дела, а нарочито трговине дрогом, најчешће се пере кроз куповину непокретности, улагање у хартије од вредности или улагање у скупа покретна добра“, казао је Клејг наводећи и чињеницу да
је степен пореских оптерећења рада у Србији прилично висок због чега се значајан део послодаваца одлучује на пословање у сивој зони.
Једина област у којој се Србија готово приближила европском просеку јесте царинско окружење, мерено на основу процента пошиљки које се физички прегледају, времена потребног за царињење, као и аутоматизације поступака на самој царини. Србија је у овој категорији добила оцену бољу него у било којој другој, а значајно је и испред својих суседа, пошто се за разлику од БиХ која је рангирана на 76. месту и Црне Горе која је на 67, налази на 48. позицији.
У Управи царина кажу да су у државни буџет у прошлој години уплатили милијарду евра више него
2016. иако Србија са својим највећим спољнотрговинским партнерима има потписане споразуме о слободној трговини и практично тргује без царинских стопа.
Учесници конференције о нелегалној трговини сложили су да држава мора наставити борбу против сиве економије и нелегалне трговине, односно да је неопходно одлучније наставити са применом донетих стратегија и акционих планова, а посебно инсистирати на ефикаснијој казненој политици, јер је у Србији ризик од кажњавања због бављења нелегалном трговином и сивом економијом и даље мали у поређењу са користи која се на тај начин оствари.