НУЛТА ТОЛЕРАНЦИЈА ЉУДСКИХ ПРАВА
Америка и Уједињене нације
Одлука да САД напусте Савет за људска права УН разочарала је многе, али није изненадила никог. Због сурове политике одвајања деце од родитеља миграната, многи су се питали да ли је Трамповој Америци уопште место у Савету
Савет Уједињених нација за људска права је септичка јама политичке пристрасности и промотер оних који крше људска права, рекла је америчка амбасадорка у УН Ники Хејли, којој суптилност иначе није јача страна. САД су изашле из Савета за људска права УН на половини трогодишњег мандата и годину дана пошто је Хејлијева први пут припретила да ће га напустити. Она је објаснила да САД више желе да буду у Савету који је „антиизраелски“и чије чланице Кина, Конго, Венецуела, Куба крше људска права. Занимљиво, председник Трамп о изласку из Савета није твитовао.
Савет УН за људска права основан је 2006, а САД су чланица од 2009. Амерички председник у време оснивања Савета Џорџ Буш није хтео да САД уђу у Савет из истог разлога због којег га је Трамп напустио: наводног антиизраелског става. Амбасадор САД у УН тада је био Џон Болтон, садашњи Трампов саветник за националну безбедност. Није познато да ли је Болтон утицао на Трампову одлуку, али ју је подржао. У Трамповој омиљеној емисији Fox and Friends Болтон је изјавио да „Америци није потребан ауторитет попут УН који ће да суди о њеним поступцима“. Савет иначе није ни о чему судио јер није имао извршну функцију. Комисије Савета истраживале су кршења људских права и о томе извештавале УН и свет. Тачно је да се на свакој седници Савета под тачком 7 расправљао о израелској окупацији палестинских територија и да је усвојено неколико резолуција којима се осуђује Израел. САД су гласале против и понављале да критике Израела нису на месту ако Савет не расправља о, рецимо, Венецуели.
Познаваоци рада тог тела ипак истичу да САД нико није спречавао да закажу седницу о Венецуели, па то нису урадиле.
„Трампова одлука да изађе из Савета показује једнодимензионалну политику поштовања људских права: одбрана Израела од критика преузима примат над свим осталим питањима“, рекао је директор организације Хјуман рајтс воч, Кенет Рот.
Ипак, напуштање Савета је потпуно логичан наставак Трамповог повлачења Америке из међународних споразума и организација. Аналитичари додају и да је увек реч о споразумима до којих Трамповим бирачима није стало. Однос УН према израелско-палестинском сукобу формира мишљење Американаца о тој организацији, а Галупово истраживање из марта 2108. показује да свега трећина грађана мисли да УН раде добро.
Иако Трампова политика раздвајања имигрантских породица на граници нигде није поменута као разлог за повлачење САД из Савета за људска права, тајминг је био такав да су се те две ствари поклопиле. Дан пре него што је Ники Хејли Савет назвала „септичком јамом пристрасности“, високи комесар УН за људска права Зеид Рад ал Хусеин је Трампову политику назвао „бескрупулозном и неморалном“. Амерички председник се бранио на Твитеру - прво је кривио демократе (које нису донеле такав закон), па упозорио да ће имигранти „заразити САД“и правдао се да хоће да обезбеди земљу јер су илегални мигранти најчешћи починиоци кривичних дела (што су подаци демантовали).
Политика „нулте толеранције“уз раздвајање породица на јужној граници САД спроводи се од априла 2018. Свако ко илегално уђе у САД се хапси и кривично процесуира. Због тога што деца не могу у затвор са одраслима, одвајају се од родитеља. „Нулта толеранција“илегалне имиграције није изум Трампов, већ Бушове администрације, али како подсећа Политфект породице са децом нису кривично гоњене. Обамина политика „хватања и пуштања“подразумевала је да породице остају заједно, али имигранти нису били у затвору већ на слободи до заказаног појављивања пред судом – где се, очекивано, већина њих никад није појавила. Ни једна ни друга политика нису решиле проблем илегалне имиграције, али је Трампова за само два месеца примене од родитеља одвојила више од 2.300 деце.
Раздвајање породица привукло је пажњу јавности тек почетком јуна када су телевизије објавиле прве снимке притворских центара за децу. Деца су приказана у просторијама које личе на кавезе, умотана у термо-ћебад која личе на фолију. Први снимак центра у Тексасу објавио је Секретаријат за здравље и људске ресурсе, док је медијима приступ био ограничен. Највећи скандал изазвао је аудио-снимак Про-
Агенција АП објавила је да су изграђена три центра за децу до пет година, да су чисти и опремљени, али да су деца уплашена, не умеју да објасне ко су им родитељи, а има и оне која још нису проговорила
публике на којем се чују гласови мале деце из Ел Салвадора и Гватемале која плачу, запомажу и дозивају родитеље.
Деца одвојена од родитеља су завршавала у неким од 100 центара за малолетне имигранте у 14 држава широм САД, где их је укупно више од 11.000. Старост деце је, преноси Национални јавни радио (НПР) од „нула до 17 година“. Агенција АП објавила је да су изграђена три центра за децу до пет година, да су чисти и опремљени, али да су деца уплашена, не умеју да објасне ко су им родитељи, а има и оне која још нису проговорила. Надлежни секретаријати тврде да су сви добро збринути. То демантују проимигрантске организације које су поднеле тужбе због наводних дрогирања малолетника лековима, физичког и психичког злостављања и ускраћивања медицинске помоћи. Ти наводи тек треба да се докажу на суду. Али, чињеница на коју упозорава Америчко удружење педијатара су трауме које код деце оставља насилно раздвајање од родитеља. „Токсични стрес“изазван раздвајањем може да изазове застој у развоју мозга и дуготрајно наруши здравље, због чега је председница тог удружења Трампову политику назвала „злоупотребом деце“.
Антар Дејвидсон, који је радио у дечјем центру организације Саутвест Ки за телевизију АБЦ је испричао да је дао отказ јер је деци било забрањено да се грле. Коначно, не треба заборавити да деца беже од насиља у сопственим земљама. У контроверзним центрима деца бораве у просеку 57 дана, иако закон дозвољава само 20. И то кошта: смештај по детету амерички порески обвезници плаћају 250 долара дневно, према подацима Агенције за контролу владиних трошкова. Тајм је објавио да ће Трампова администрација у овој години организацији Саутвест Ки за отварање нових дечјих центара исплатити скоро пола милијарде долара, дупло више него 2017. Та организација изнајмљује објекте од Волмарта.
Политички противници америчког председника децу одвојену од родитеља називали су „малим Трамповим таоцима“. „Талачка“ситуација завршена је 19. јуна када је Трамп потписао уредбу којом је окончао спровођење сопствене политике, за
Истраживање Универзитета Квинипијак показало је да 55 процената републиканаца подржава одвајање деце на граници, а да се укупно две трећине Американаца томе противи
шта је само дан раније тврдио да није надлежан. Иако сада родитељи и деца могу поново да се споје, проблем је далеко од решеног. Више од 2.000 деце и даље је без родитеља, процес спајања је компликован и спор. Родитељи посредством Агенције за имиграцију и царине и Канцеларије за избеглице прво треба да нађу децу размештену широм САД. Њујоркер преноси причу имигранткиње из Бразила којој су дани били потребни да сазна да јој је син у Мичигену, 3.000 километара од места на ком су раздвојени. Нека деца још не говоре, па је нејасно како ће их родитељи пронаћи. Компликује се и са правне стране јер „нулта толеранција“и даље важи, што значи да ће се целе породице илегалаца и даље хапсити, а нема довољно тужилаца и судија који ће радити на тим случајевима. Биће потребно и отварање нових затвора, који су у Америци приватни бизнис.
Мутан је и политички циљ Доналда Трампа. Јасно је, „талачком“ситуацијом није успео да натера довољно републиканаца и демократа да гласају за усвајање сета закона о имиграцији којима се решава питање спајања породица, статус имиграната „сањара“и одобрава 25 милијарди долара за изградњу зида на граници са Мексиком. Трамп је позвао републиканце да помере гласање после избора у новембру, када „освоје више места у Конгресу“. Иако републиканци у оба дома имају већину, имиграциони закони сада сигурно не би прошли у Сенату где су им потребни и гласови демократа. Избори у Конгресу додатно компликују целу ствар и због тога што Трампову оштру имиграциону политику не подржавају умерени републиканци који иду на реизбор, као и они који се више неће кандидовати.
Неке користи Трамп је ипак имао: контроверзним потезом задовољио је своју базу бирача. Истраживање Галупа од 18. јуна показало је да 45 одсто Американаца подржава политику председника. Истраживање Универзитета Квинипијак показало је да 55 процената републиканаца подржава одвајање деце на граници, а да се укупно две трећине Американаца томе противи.
И док се мере политички ефекти Трампове „нулте толеранције“, циљ контроверзне политике - да се имигранти одврате од илегалног преласка границе – за сада није испуњен.