АДУТИ У КИНЕСКИМ РУКАМА
Америчко-кинески трговински рат
Трампова грешка могла би да се испостави као веома скупа по Америку. Кинеске компаније могу да смање потражњу за америчким пословним услугама, а кинеска влада би домаће фирме могла да натера да престану да купују америчку робу
Доналд Трамп прокламовао је да су трговински ратови „добра ствар“и да је у њима „лако победити“. Али ако буде повео Сједињене Државе у конфликт с Кином, неће моћи да очекује ништа друго до Пирове победе.
Реално, трговински рат би наудио обема економијама. Оно што изгледа као добар дил за САД на кратак рок могли би да се испостави као много бољи дил за Кину на дужи рок.
За почетак, Кина у свом трговинском арсеналу на располагању има много оруђа - и зна како да га употреби. Довољно је навести само неколико примера. Кина може да одустане од набавке америчких авиона, уведе ембарго на увоз америчких производа од соје, или обори цену обвезница које издаје америчко министарство финансија и других хартија од вредности. Кинеске компаније такође могу да смање своју потражњу за америчким пословним услугама, а кинеска влада би домаће фирме могла да натера да престану да купују америчку робу.
Али то би био само почетак у случају да до избијања трговинског рата дође. Кина је индиректно и један од највећих послодаваца у Америци. Размислите шта би се догодило уколико би Кина све уговоре о набавци комерцијалних авиона које има с Боингом пребацила на француски Ербас. Само тај кинески потез коштао би САД губитка 179.000 радних места.
Осим тога, Кина контролише кључне компоненте у глобалном ланцу снабдевања и производних система. Ако би Кина убацила клипове у точкове који покрећу те механизме, поремећај до кога би дошло осетио би се на глобалном нивоу, а последице би биле много веће од тога што Американци више не би били у прилици да купе ајфон.
Док су оружја добро позната, тактике су мање предвидљиве. Неколико је могућих сценарија.
Пошто би ескалација трговинског рата са симетричним баријерама за увоз била реципрочна, Кина и САД би вероватно иницирале сукобе у специфичним секторима, као у случају Трампових тарифа на увоз челика. Он би и блокаду кинеских инвестиција могао да оправда разлозима националне безбедности, као што то већ чини кад је реч о увозу челика и алуминијума. А могао би чак и да стопира јавне набавке од кинеских компанија.
На кратак рок, трговински окршај између САД и Кине донело би болне губитке прихода и радних места на обе стране. Али бенефити које би Кина на крају могла да извуче већи су од тренутних губитака које би имала. Кинеске власти дуго су радиле на томе да изграде такав модел раста који ће мање зависити од извоза а више од ослањања на домаћу потрошњу. Шок трговинског рата који би иницирале САД могао би да натера Кину да се отвори, укине мере које су предуго штитиле њене још недовољно стасале индустријске гране, и прекине врзино коло периодичних поремећаја у домаћој привреди.
Ако би до тога дошло, Трампова грешка могла би да се испостави као веома скупа. Трговински рат би заиста могао да буде „добра ствар“- само не на начин на који он то очекује.