Поправни за Нелу Куборовић
ВЕНЕЦИЈАНСКА КОМИСИЈА О ПРЕДЛОГУ ИЗМЕНА УСТАВА У ОБЛАСТИ ПРАВОСУЂА
Власт тврди да комисија има „само шест“замерки, али свако ко пажљиво прочита текст видеће да се ради о предлогу који би требало бацити и заборавити да је икада постојао
Да имамо озбиљну владу ово би био прави тренутак да се министарки правде Нели Куборивић изгласа неповерење. То што је Ана Брнабић реконструкцију одложила до решења косовског питања није алиби да се оглуши о образложење које је лично дала: „Реконструкција је тема која говори о томе да Влада може да функционише боље и брже, зато што и Србија и њени грађани немају времена да изгубе ниједан тренутак,
али Влада оваква каква је добро ради и има добре резултате.“
Захваљујући извештају Венецијанске комисије о амандманима на измену Устава из области правосуђа, постало је јасно да министарка правде не испуњава ниједан услов. Употребила је цео свој мандат пишући амандмане који су апсолутно неупотребљиви, посвађала се са целом струком, протраћила време грађана и процес који је требало да
буде готов вратила на сам почетак. Да ли ова држава има времена да јој омогући „поправни“?
Нема сумње да фијаско који су доживели њени предлози углавном осмишљени у СНС-у, а да је Кубуровићева била само извршитељ радова у покушају да се уз помоћ Устава успостави потпуна страначка контрола над правосуђем. Али као школовани правник морала је да зна да се пред Комисију Савета Европе не излази са таквим
документом, нарочито не ако претендујеш да постанеш члан ЕУ.
Након неколико дана спиновања, док документ није постао отворен и за јавност, имали смо прилику да чујемо све о „задовољству“Министарства правде поводом мишљења Венецијанке комисије које је доказало „да су на добром путу“, а након тога уприличено је пеглање истине. Провладини медији објавили су оно што су морали, да је тражена измена „само шест тачака“које се односе на избор несудијских чланова Високог савета судства, састав Државног већа тужилаца, распуштање ВСС, разрешење судија и тужилаца због нестручности, уједначавање судске праксе, као и на избор тужилаца. Или, поједностављено, да не може скупштинска већина да својим партијским гласањем преузме већину и у сваком правосудном телу или институцији.
Међутим, критика Венецијанске комисије је далеко шира од оне која се јавно признаје, а оспорена је чак и атмосфера у којој је предлог рађен. Поводом пијаце коју је Министарство правде правило под називом „јавна расправа“, а која је служила за вређање струке, у параграфу бр. 8 се примећује „како је консултатитивни процес био оптерећен веома лошом атмосфером и да стога позива српске званичнике да не штеди напоре у стварању позитивне и конструктивне атмосфере јавне дебате у наставку читавог овог процеса“.
Председница Друштва судија Србије, Драгана Бољевић, за НИН каже да је читајући текст стигла до тачке 64, а да је наишла на већ 19 сугестија о изменама и додаје: „Сада када смо добили мишљење Комисије приметно је да је критиковала и процес и чињеницу да су из предлога Устава избачене неке ствари које би ту морале да буду а да су уметнуте неке којима није место, као и садржину амандмана. Рецимо, комисија ’ поздравља’ Правосудну академију, али ипак каже да део који се односи на њу мора бити потпуно прерађен и додаје да она мора бити заштићена од политичких утицаја, из чега је јасно да су они свесни тренутног политичког притиска. Дакле, чак и у деловима које комисија ’поздравља’ тражи се корекција, а у осталим или потпуна измена или њихово брисање. Пред нашом влашћу налази велики посао – да потпуно изнова крену у израду амандмана, што је струка тражила да ураде још од јануара месеца. Нема места тријумфализму којим покушавају да зраче јер су примедбе много веће и много бројније. Рецимо, када је у питану њихов покушај да се укине слободно судијско уверење, требало би да буду на коленима када прочитају одговор.“
Или ћемо ми као друштво, заједно са правосуђем, бити на коленима када чујемо одговор власти.
Чак и у деловима које комисија „поздравља“тражи се корекција, а у осталим или потпуна измена или њихово брисање