„ДРЖАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ НО.1“
Родољуб Шабић
Недавно је на адресу повереника за информације од јавног значаја стигао допис којим га Републичко јавно тужилаштво (РЈТ) обавештава да је поднело тужбу ради поништаја решења бр. 071-01-4222/2017-03.
Да одмах разјаснимо, реч је о решењу повереника из случаја који је одавно предмет великог интересовања јавности. С разлогом, тиче се поступка који је Више јавно тужилаштво у Београду водило против, за јавност занимљиве личности, функционера, некадашњег градоначелника главног града, актуелног министра, а због сумњи да се ради о „прању новца“, за шта је још пре више година, банка која је регистровала трансакцију поднела пријаву а тужилаштво на крају поступак обуставило, нашавши да нема кривичног дела.
Нећу да се бавим оценом тужиоца да нема ничег што указује на могуће постојање кривичног дела. Просто, шта год ја или ма ко мислио о томе, неспорно је да је једино став тужиоца правно релевантан. Али баш зато тај став треба, мора да се заснива на разлозима који су и чињенично и правно прихватљиви и убедљиви, што нужно подразумева право јавности да зна шта је тужилац предузео да би одлучио да ли ће неког да гони или не.
Решење чији поништај тужилаштво тражи, односило се управо на то. На документа из којих се види да ли се и како се тужилаштво обраћало Агенцији за борбу против корупције, Управи за спречавање прања новца и МУП-у у циљу прикупљања потребних обавештења, као и документ којим је утврдило да нема кривичног дела.
Иначе, информације о овом случају разни надлежни државни органи скривали су од очију јавности буквално годинама, а по решењу повереника тужилаштво је било дужно да информације учини доступним јавности најдоцније до 8. 3. 2018. Кршећи закон, није ни до данас.
Дана 22. марта, РЈТ је затражило је од повереника списе предмета, јер му је поднет „предлог за подношење тужбе ради поништаја решења повереника“.
Имајући у виду све околности, био сам уверен, да бар у овом случају неће бити тужбе за поништај решења, да би то било заиста „too much“. И стварно, неких месец дана касније, РЈТ ме обавестило да тужбе неће бити.
Али, само пар дана касније стигао је нови допис, „након поновног увида у решење“, и „допуне иницијативе Вишег јавног тужилаштва“, тужба је ипак поднета.
Има доста „ситница“које би у вези са тужбом ваљало разјаснити. Након једномесечног „читања“списа тужилаштво је нашло да нема услова за подношење тужбе, а само пар дана касније, на пречац, поднело тужбу. Списе предмета тражио је један заменик тужиоца, он је и обавестио повереника да неће поднети тужбу, а пар дана касније, други заменик поднео тужбу. Обавештење о подношењу тужбе носи датум 30. 4. 2018, али печат на коверти „каже“да је поверенику упућено тек 9. 5. 2018. На први поглед не изгледа битно, али би могло бити. По закону, републички тужилац ову тужбу може поднети у року од 60 дана од кад је решење уручено странци. Тај дан је био 2. 3. 2018. па је 2. 5. 2018. био последњи дан за подношење тужбе, сваки евентуални каснији значио би да је тужба неблаговремена.
Али на страну детаљи. Најбитнија је тврдња тужиоца да је повереник „повредио закон на штету јавног интереса“. Није први пут, па с тим у вези морам подсетити на 2 готово трагикомична податка.
Прво, РЈТ је поднело више тужби против повереника него што су сва тужилаштва у земљи поднела оптужних аката против свих прекршилаца оба закона која повереник штити.
Друго, овлашћење да тражи поништај коначног управног акта (чл. 11 Закона о управним споровима) ако сматра да су актом „повредили закон на штету јавног интереса“, тужилаштво има у односу на велики број органа власти који доносе таква решења. А, користи га искључиво против повереника. Ако би закључивали само по пракси РЈТ, морали би закључити да је једини који у овој земљи „крши закон на штету јавног интереса“, повереник за информације од јавног значаја! „Теза“да сам након више година рада направио „монструма“, који је „државни непријатељ Но.1“, може само да насмеје. Али упорни покушаји да се она оваквим тужбама „потврди“морају да брину, подсећајући на стару сентенцу на коју је опасно заборављати – „од правног поретка може се направити циркус, али ако се у томе `успе`, обрнуто је много, неупоредиво теже.“
Зашто тужилаштво сматра да није у интересу јавности да се новинарима уступи документација о случају Синише Малог и да је повереник „повредио закон на штету јавног интереса“