ШТА СЕ ДЕШАВА У ЈЕВРЕЈСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ СРБИЈЕ
Полемика
Уместо одговора на многа питања, која је у ауторском тексту поставио универзитетски професор Дејан Попов, Извршни одбор Јеврејске општине Београд (ЈОБ) и Харис Дајч, председник Одбора за надзор Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, оптужили су НИН и мене за – антисемитизам. А злочин је што сам се дрзнуо да објавим текст - бившег председника Надзорног одбора ЈОБ! По тој логици је и Попов - антисемита. Или ће пре бити да је за Дајча и ИО ЈОБ антисемита свако ко поставља било какво шкакљиво питање о томе како се у Србији примењује поменути закон?
Надао сам се да ће се у међувремену огласити и Влада Србије, да ће одговорити Попову да ли су премијерка и министри, пре него што су именовали председника Одбора за надзор, знали да је Дајч после само осам месеци смењен са места потпредседника ЈОБ? О томе сви мудро ћуте, као опосуми. Или је неко Дајчу и ИО ЈОБ дошапнуо да је напад најбоља одбрана.
Апсурдно је да оптужби за антисемитизам не би било да је НИН одбио да објави текст у којем се упозорава да би се због начина на који се примењује закон поново могла нанети неправда жртвама Холокауста! Додуше, тих оптужби није ни било у првом реаговању, које је 18. јуна потписао Данило Медић, председник ЈОБ. Антисемитизам се појавио сутрадан, у допуњеном реаговању, које су потписали ИО ЈОБ и Харис Дајч, уз претње да ћу лично сносити последице ако јавно не признам да ми је текст Попова „омашком промакао“! Није ми, међутим, омашком промакло да приметим да ми је ту претњу упутио Дајч лично („Мислим да би било целисходно да се одмах у следећем издању ви као уредник оградите од свих ових бљувотина, чиме бисте показали да вам је омашком промакао овај текст и да не желите да сносите последице, као и његов аутор, које буду уследиле“). Да иза претње стоји Извршни одбор, ако се он о томе уопште изјашњавао, писало би „мислимо“?
Додуше, цело реаговање карактерише чудан манир - час ми се обраћа Дајч („Не знам у чије име ви све ово радите, али знам да вам ово није први пут), час ИО ЈОБ („Да вас подсетимо, 20. 7. 2017. сте објавили насловну страну новина са сликом нацистичког логора на којој пише Рад ослобађа, где сте се опет грубо поиграли са жртвама Холокауста“). Како опет? „Спорни“текст и јесте објављен да се неко не би опет поигравао са жртвама Холокауста. Ако се „опет“односи на насловну страну „Радни логор Србија“(то је био прави наслов), потписници би морали да знају да се јеврејска заједница у Србији тада није огласила званичним саопштењем, па самим тим није ни осудила НИН, а из реаговања саме заједнице, која објављујемо на наредним странама, види се да им то никада није ни била намера.
Ни сам Дајч пре 11 месеци, док је за једну телевизију коментарисао ту насловну страну, ни мене ни НИН није оптужио за антисемитизам. Зашто је онда то сада учинио? Накнадна памет? Или се неко сетио да би Дајч и ИО ЈОБ, нападом на НИН, можда могли да придобију наклоност веома моћних савезника. Председник Србије Александар Вучић је више пута показао колико га је „Радни логор Србија“изнервирао, а НИН су због те насловне хорски напали и Маја Гојковић, Ивица Дачић, Александар Вулин, Небојша Стефановић, Зорана Михајловић, Владан Вукосављевић... Више од пола чланова Владе која је Дајча и именовала за председника Одбора за надзор...
Све њих је „Радни логор Србија“страшно погодио, што и јесте био циљ. За Ивана Ивањија, Филипа Давида, или Марка Ловрића, новинара НИН-а чија је бака преживела Аушвиц, та насловна није била спорна, јер је НИН писао о тешким условима рада у Србији и о томе да Влада не поштује законе које је сама предложила. Тим пре чуди како је после скоро годину дана неком пало на памет да повезује две ствари које ничим нису повезане. Осим ако је неко помислио да то можда може натерати НИН да ућути. Каква грешка.
Ноторна је неистина и да НИН „очигледно користи сваку прилику да јеврејску заједницу извргне руглу“. НИН то никада није радио. Нити ће. Али неће ућутати ни када неко критику погрешно поистовети са руглом, а целу заједницу са неким појединцима.
Дајч и ИО ЈОБ наводе да их „присиљавам“да о нашим поступцима обавести „све међународне актере“Једва чекам. Текст Системска грешка или грешка система смо и објавили у нади да ће се за цео случај заинтересовати и Влада Србије, а још боље је да све провере и „међународни актери“. НИН-у је једино и стало до истине. Да се злочин не понови. Мада је и лажна оптужба за антисемитизам - злочин. Не знам кога Дајч може да убеди да указивање на могуће неправилности изазива мржњу према целој јеврејској националној мањини. Припаднике свог народа очито није у то уверио. Да јесте они сигурно не би јавно бранили НИН и слободу говора.
Волео бих да Дајч и ИО ЈОБ објасне како сам НИН свео на „ниво булеварске штампе“? Знају ли да је од априла 2013. до данас НИН-у, за текстове на више од 17.000 страна, изречена само једна опомена Савета за штампу? Признајем, ове речи су ме погодиле скоро као и оптужба за антисемитизам. Срећом, лакнуло ми је кад сам после два дана чуо да је онај ко НИН сматра „булеварском штампом“гостовао на ТВ Пинку. Баш лепо. Сви срећни и задовољни. И још су ми избили кључни адут из руку - нико Пинк не може назвати „булеварском штампом“.
И сасвим за крај, овај случај не може да се заврши док Влада Србије не одговори на једно питање – да ли је знала кога именује за председника Одбора за надзор? Тај одговор не дугују Попову и НИН-у, већ домаћој јавности, а посебно потомцима жртава Холокауста. У супротном неко би могао да помисли да је Влада то учинила свесно. А у том случају ће бити саучесник ако буде било каквих неправилности или, не дај боже, лоповлука.