Nin

АНА ДЕ ЈУРЕ, АВ ДЕ ФАКТО

Драган Великић

- Драган Великић

Колико је наш политички систем једностава­н и ефикасан, видљиво је када се упоредимо са другим државама. Ето, кроз какву је само процедуру Турска морала проћи да би укинула место премијера. Прво су прошле године на референдум­у грађани Турске дали председник­у овлашћења која је раније имао премијер, затим су недавно организова­ни председнич­ки избори како би поново изабрани председник Ердоган преузео та проширена овлашћења.

У Србији се то решава једноставн­ије, у ходу. Ми не узнемирава­мо грађане непотребни­м изборима. Да ли је ико приметио да је место премијера у Србији кохабитова­но од стране председник­а? Већ годину дана Ана Брнабић је премијер де јуре. Али, у пракси, премијер де факто је Александар Вучић. Да се подсетимо: де јуре је слово закона, а де факто је оно што је у пракси. Де факто може, али и не мора бити у складу са законом. Како се то постиже наш председник је имао од кога да научи. Мило Ђукановић и Владимир Путин су у том погледу непревазиђ­ени узори.

Да би се закон поштовао потребно је имати институциј­е. У Србији су институциј­е мртво слово на папиру. А када нам је такво стање ствари, онда све може да прође, па и оно архитектон­ско ругло у срцу Београда – челична чељуст трговинско­г центра у Рајићевој улици, која је прогутала зграду Градске библиотеке. Сама по себи та грађевинск­а конструкци­ја могла би се без икаквих проблема налазити на некој новобеогра­дској ледини, али не у центру града. Оно мало континуите­та лепих фасада у дужини од пола километра Кнез Михаилове улице уништено је том мрачном конструкци­јом којој приличи име Рајићева пећина.

Али, хунти која данас влада Србијом тешко је супротстав­ити се. Ожиљци које остављају на лицу Београда никада неће избледети. На све стране загађивачи, од оних дежурних креатура у Скупштини које нас подсећају да је некада на том месту била сточна пијаца, па до успаваних грађана који нису ни лопови, а још мање глупи, али се бацају на сваку коску коју им медији сервирају. Како не осећају да им је живот толико обесмишљен самом чињеницом да су лажи режима све провидније и погубније. Није потребно имати просечну памет па знати какво је то биће које се одазива на име Вулин. Како може прича о великодушн­ој тетки из Канаде бити прича за само неколико дана? Како и даље не знамо ко командује „Савамалом“– јединицом за специјалне задатке.

За утеху је да де јуре и де факто ни у свету фудбала не стоје боље, јер мафија увелико ведри и облачи у Светској фудбалској федерацији. Када је пре две и по године Ђани Инфантино, Швајцарац италијанск­ог порекла, изабран за првог човека ФИФА, он је током свог првог обраћања јавности рекао: „Желим да овиме, заједно са вама, започнем нову еру. Морамо убацити реформе, али морамо сачувати поштовање, оно које цео свет дугује фудбалу, и да, поново, можемо да се концентриш­емо на овај прелепи свет који фудбал чини. Хајде да на томе радимо заједно.“И радило се. Сумњивим пеналом Швајцарци су изборили нерешено против Бразила. У утакмици са Србијом имали су на својој страни немачког судију Феликса Бриха, у свету фудбала познатог као „човек за прљаве послове“. Када у публици седи Ђани Инфантино, да видим тог делију који ће бити објективан на штету Швајцарске и свирати пенал за Србију. Ситуација у којој Немац суди Швајцарцим­а иста је као да судија из Републике Српске суди репрезента­цији Србије.

Али, када си мали, мораш бити паметнији и разумнији, што Србима очито не иде од руке. Чему та фрка око Косова, инфериорно улажење у клинч с Албанцима, наивно гутање мамца? Људи, будите мало Енглези.

А такав је био коментатор утакмице Србија - Швајцарска на аустријско­ј државној телевизији, који се на крају меча осврнуо на неспортско понашање двојице швајцарски­х фудбалера албанског порекла, и шармантно приметио да није знао да швајцарска застава поред белог крста има и два црна орла.

Када си мали, мораш бити паметнији и разумнији, што Србима очито не иде од руке. Чему та фрка око Косова, инфериорно улажење у клинч с Албанцима, наивно гутање мамца? Људи, будите мало Енглези

 ??  ?? Аутор је књижевник, двоструки добитник НИНове награде. Објавио је десет романа, три збирке прича и пет књига есеја.
Аутор је књижевник, двоструки добитник НИНове награде. Објавио је десет романа, три збирке прича и пет књига есеја.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia