АНА ДЕ ЈУРЕ, АВ ДЕ ФАКТО
Драган Великић
Колико је наш политички систем једноставан и ефикасан, видљиво је када се упоредимо са другим државама. Ето, кроз какву је само процедуру Турска морала проћи да би укинула место премијера. Прво су прошле године на референдуму грађани Турске дали председнику овлашћења која је раније имао премијер, затим су недавно организовани председнички избори како би поново изабрани председник Ердоган преузео та проширена овлашћења.
У Србији се то решава једноставније, у ходу. Ми не узнемиравамо грађане непотребним изборима. Да ли је ико приметио да је место премијера у Србији кохабитовано од стране председника? Већ годину дана Ана Брнабић је премијер де јуре. Али, у пракси, премијер де факто је Александар Вучић. Да се подсетимо: де јуре је слово закона, а де факто је оно што је у пракси. Де факто може, али и не мора бити у складу са законом. Како се то постиже наш председник је имао од кога да научи. Мило Ђукановић и Владимир Путин су у том погледу непревазиђени узори.
Да би се закон поштовао потребно је имати институције. У Србији су институције мртво слово на папиру. А када нам је такво стање ствари, онда све може да прође, па и оно архитектонско ругло у срцу Београда – челична чељуст трговинског центра у Рајићевој улици, која је прогутала зграду Градске библиотеке. Сама по себи та грађевинска конструкција могла би се без икаквих проблема налазити на некој новобеоградској ледини, али не у центру града. Оно мало континуитета лепих фасада у дужини од пола километра Кнез Михаилове улице уништено је том мрачном конструкцијом којој приличи име Рајићева пећина.
Али, хунти која данас влада Србијом тешко је супротставити се. Ожиљци које остављају на лицу Београда никада неће избледети. На све стране загађивачи, од оних дежурних креатура у Скупштини које нас подсећају да је некада на том месту била сточна пијаца, па до успаваних грађана који нису ни лопови, а још мање глупи, али се бацају на сваку коску коју им медији сервирају. Како не осећају да им је живот толико обесмишљен самом чињеницом да су лажи режима све провидније и погубније. Није потребно имати просечну памет па знати какво је то биће које се одазива на име Вулин. Како може прича о великодушној тетки из Канаде бити прича за само неколико дана? Како и даље не знамо ко командује „Савамалом“– јединицом за специјалне задатке.
За утеху је да де јуре и де факто ни у свету фудбала не стоје боље, јер мафија увелико ведри и облачи у Светској фудбалској федерацији. Када је пре две и по године Ђани Инфантино, Швајцарац италијанског порекла, изабран за првог човека ФИФА, он је током свог првог обраћања јавности рекао: „Желим да овиме, заједно са вама, започнем нову еру. Морамо убацити реформе, али морамо сачувати поштовање, оно које цео свет дугује фудбалу, и да, поново, можемо да се концентришемо на овај прелепи свет који фудбал чини. Хајде да на томе радимо заједно.“И радило се. Сумњивим пеналом Швајцарци су изборили нерешено против Бразила. У утакмици са Србијом имали су на својој страни немачког судију Феликса Бриха, у свету фудбала познатог као „човек за прљаве послове“. Када у публици седи Ђани Инфантино, да видим тог делију који ће бити објективан на штету Швајцарске и свирати пенал за Србију. Ситуација у којој Немац суди Швајцарцима иста је као да судија из Републике Српске суди репрезентацији Србије.
Али, када си мали, мораш бити паметнији и разумнији, што Србима очито не иде од руке. Чему та фрка око Косова, инфериорно улажење у клинч с Албанцима, наивно гутање мамца? Људи, будите мало Енглези.
А такав је био коментатор утакмице Србија - Швајцарска на аустријској државној телевизији, који се на крају меча осврнуо на неспортско понашање двојице швајцарских фудбалера албанског порекла, и шармантно приметио да није знао да швајцарска застава поред белог крста има и два црна орла.
Када си мали, мораш бити паметнији и разумнији, што Србима очито не иде од руке. Чему та фрка око Косова, инфериорно улажење у клинч с Албанцима, наивно гутање мамца? Људи, будите мало Енглези