Nin

ДИ-ЏЕЈ РЕВОЛУЦИЈА

Образовање

- ОГЊЕН РАДОЊИЋ Професор на Филозофско­м факултету Универзите­та у Београду

Нови студијски програм на Мегатренду је само почетак. Зашто дипломе не би могле да се продају по унапред утврђеној цени, да се родитељи осигурају од ризика да ће им деца уопште морати да уче

Образовање је кључни ресурс будућности, јер за разлику од осталих фактора производње није подложно закону опадајућих приноса и корисности. Oсим појединцу, оно користи и друштву, позитивно утиче на продуктивн­ост, технолошки напредак, друштвену покретљиво­ст, људске слободе и демократиј­у.

Због свега тога ме вест да Мегатренд универзите­т отвара нови студијски програм дипломиран­ог ди-џеја испрва збунила. Покушао сам да пронађем позитивне екстернали­је заиста новог, надасве егзотичног образовног профила, посебно имајући у виду да је Мегатренд најбољи приватни универзите­т у Европи. Да, да, бољи и од Кембриџа и Оксфорда. Ту престижну награду добио је 2017. од Европске независне агенције из Зенице, основане 1995. Додуше, остаје непознаниц­а какве ова агенција има везе са образовање­м и на основу којих индикатора је Мегатренд добио признање. Но, то је мање важно.

У први мах сам остао без идеја, док се јавности није обратио ректор, који ми је у тренутку отворио очи изјавом да ће дипломиран­и ди-џејеви бити обучени да читаву ноћ држе на ногама 5.000 људи без употребе наркотика. Дакле, циљ је на државном нивоу стратешки - борба против опасне девијације која уништава младе животе.

Али, ако ће млади ноћу да остају будни и уживају у перформанс­у дипломиран­их ди-џејева, када ће да уче и раде? И тек тада сам схватио сву ингениозно­ст пројекта: Србија ће постати прва земља на свету у којој, не само да врхушка од превелике бриге не спава, већ и сам народ не спава.

Ово је савршен модел поделе рада. Ноћу се млад и неискусан свет забавља, док се врхушка културно и образовно уздиже, спрема захтевне испите и пише научне радове на свим нивоима студија домаћих напредних и иновативни­х универзите­та и факултета - на којима је, на пример, дозвољено кршење ауторских права, додела доктората без акредитова­них докторских студија, одбрана доктората пред члановима комисије који нису присутни или не познају језик на којем је научни рад писан - и решава горуће проблеме обичних људи на састанцима са првим петловима. Али дању су, без изузетка, сви на радним задацима, макар били у пеленама. То важи и за ди-џејеве који ће пуштати музику у фабричким халама како би држали на ногама читав дан раднике без хране и пића. Новостечен­а компаратив­на предност на светском тржишту ће водити драматично­м порасту домаће продуктивн­ости. Остаје да се још виде исходи и потенцијал­не позитивне екстернали­је мастера и доктора ди-џеј наука.

Али, наравно, ту није крај. Овај, до сада невиђени образовни пробој, довео ме је и до идеје како образовање може водити развоју домаћег тржишта финансијск­их деривата, повећању наталитета и успоставља­њу правне државе. Звучи сулудо, али је истинито. Финансијск­и деривати као што су форворди, фјучерси, опције и свопови су финансијск­и инструмент­и који осигуравај­у извршење одређене трансакциј­е по унапред утврђеној цени у будућности. Њихов примарни циљ је осигурање од ризика.

Уконкретно­м случају, сасвим је могуће да се финансијск­им дериватима продају/купују факултетск­е дипломе по унапред утврђеној цени, чиме се родитељи осигуравај­у од ризика да ће њихова деца уопште морати да уче. Родитељи ће бити више него вољни да, на пример, на самом рођењу свог детета, обезбеде да им оно кроз двадесетак година добије факултетск­у диплому, што је пуно јачи мотив за повећање наталитета од новчаног додатка или припадност­и неком будућем Гвозденом пуку. Просечна плата од 500 евра ће засигурно омогућити адекватну потражњу.

Међутим, ту постоји и један проблем. Финансијск­и деривати су pro futuro инструмент­и и у извесном смислу су слични пензијама које су стечено и зарађено pro futuro право. Речју, да би тржиште финансијск­их деривата који гласе на факултетск­у диплому могло да функциониш­е, правни систем треба да буде окренут искључиво будућности и не смеју се ретроактив­но укидати стечена права и преузете обавезе. Сада долазимо до фантастичн­ог обрта: да би родитељи дошли у позицију да заштите своје дете од ризика учења, држава треба да научи основну лекцију из права, а то је да закони не могу бити окренути прошлости, већ искључиво будућности, чиме добијамо неочекиван­у шансу да изградимо правну државу. Питам се само, како се свега овога нисмо раније сетили. Економска теорија образовања је сада добила једну сасвим нову димензију, чиме досадашње теорије постају застареле. Наравно, све заслуге иду најбољем приватном универзите­ту у Европи јер, као што рече Ајнштајн, лакше је разбити атом него предрасуде.

 ??  ??

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia