ДИ-ЏЕЈ РЕВОЛУЦИЈА

Образовање

Нови студијски програм на Мегатренду је само почетак. Зашто дипломе не би могле да се продају по унапред утврђеној цени, да се родитељи осигурају од ризика да ће им деца уопште морати да уче

Образовање је кључни ресурс будућности, јер за разлику од осталих фактора производње није подложно закону опадајућих приноса и корисности. Oсим појединцу, оно користи и друштву, позитивно утиче на продуктивност, технолошки напредак, друштвену покретљивост, људске слободе и демократију.

Због свега тога ме вест да Мегатренд универзитет отвара нови студијски програм дипломираног ди-џеја испрва збунила. Покушао сам да пронађем позитивне екстерналије заиста новог, надасве егзотичног образовног профила, посебно имајући у виду да је Мегатренд најбољи приватни универзитет у Европи. Да, да, бољи и од Кембриџа и Оксфорда. Ту престижну награду добио је 2017. од Европске независне агенције из Зенице, основане 1995. Додуше, остаје непознаница какве ова агенција има везе са образовањем и на основу којих индикатора је Мегатренд добио признање. Но, то је мање важно.

У први мах сам остао без идеја, док се јавности није обратио ректор, који ми је у тренутку отворио очи изјавом да ће дипломирани ди-џејеви бити обучени да читаву ноћ држе на ногама 5.000 људи без употребе наркотика. Дакле, циљ је на државном нивоу стратешки - борба против опасне девијације која уништава младе животе.

Али, ако ће млади ноћу да остају будни и уживају у перформансу дипломираних ди-џејева, када ће да уче и раде? И тек тада сам схватио сву ингениозност пројекта: Србија ће постати прва земља на свету у којој, не само да врхушка од превелике бриге не спава, већ и сам народ не спава.

Ово је савршен модел поделе рада. Ноћу се млад и неискусан свет забавља, док се врхушка културно и образовно уздиже, спрема захтевне испите и пише научне радове на свим нивоима студија домаћих напредних и иновативних универзитета и факултета - на којима је, на пример, дозвољено кршење ауторских права, додела доктората без акредитованих докторских студија, одбрана доктората пред члановима комисије који нису присутни или не познају језик на којем је научни рад писан - и решава горуће проблеме обичних људи на састанцима са првим петловима. Али дању су, без изузетка, сви на радним задацима, макар били у пеленама. То важи и за ди-џејеве који ће пуштати музику у фабричким халама како би држали на ногама читав дан раднике без хране и пића. Новостечена компаративна предност на светском тржишту ће водити драматичном порасту домаће продуктивности. Остаје да се још виде исходи и потенцијалне позитивне екстерналије мастера и доктора ди-џеј наука.

Али, наравно, ту није крај. Овај, до сада невиђени образовни пробој, довео ме је и до идеје како образовање може водити развоју домаћег тржишта финансијских деривата, повећању наталитета и успостављању правне државе. Звучи сулудо, али је истинито. Финансијски деривати као што су форворди, фјучерси, опције и свопови су финансијски инструменти који осигуравају извршење одређене трансакције по унапред утврђеној цени у будућности. Њихов примарни циљ је осигурање од ризика.

Уконкретном случају, сасвим је могуће да се финансијским дериватима продају/купују факултетске дипломе по унапред утврђеној цени, чиме се родитељи осигуравају од ризика да ће њихова деца уопште морати да уче. Родитељи ће бити више него вољни да, на пример, на самом рођењу свог детета, обезбеде да им оно кроз двадесетак година добије факултетску диплому, што је пуно јачи мотив за повећање наталитета од новчаног додатка или припадности неком будућем Гвозденом пуку. Просечна плата од 500 евра ће засигурно омогућити адекватну потражњу.

Међутим, ту постоји и један проблем. Финансијски деривати су pro futuro инструменти и у извесном смислу су слични пензијама које су стечено и зарађено pro futuro право. Речју, да би тржиште финансијских деривата који гласе на факултетску диплому могло да функционише, правни систем треба да буде окренут искључиво будућности и не смеју се ретроактивно укидати стечена права и преузете обавезе. Сада долазимо до фантастичног обрта: да би родитељи дошли у позицију да заштите своје дете од ризика учења, држава треба да научи основну лекцију из права, а то је да закони не могу бити окренути прошлости, већ искључиво будућности, чиме добијамо неочекивану шансу да изградимо правну државу. Питам се само, како се свега овога нисмо раније сетили. Економска теорија образовања је сада добила једну сасвим нову димензију, чиме досадашње теорије постају застареле. Наравно, све заслуге иду најбољем приватном универзитету у Европи јер, као што рече Ајнштајн, лакше је разбити атом него предрасуде.