Колико заиста кошта папир
Предузећа у Србији поднела су више од 315.000 финансијских извештаја за 2017. Ако узмемо у обзир да сваки извештај има најмање осам обавезних листова, долазимо до рачунице да су при изради ових докумената употребили барем 2,5 милиона комада папира. Један на другом, ови папири би формирали кулу висине невероватних 253 метра. Употреба ове количине папира и тонера за њихово штампање, коштала је привреду најмање 380.000 евра.
Глобално, папир лагано губи трку са екраном, а писано слово на комаду хартије бије последњу битку са „бајтом“програмског кода. Последњи трзаји се огледају у пословању компанија које су остале таоци превазиђеног носиоца података као што је штампани папир. Сад већ далеке 2007. први пут је успостављен ЕДИ систем (систем електронске размене података између правних субјеката) који је утемељио стандард по ком ће се компаније руководити ради убрзања пословања и смањења трошкова. Две године раније донет је Закон о е-потпису који никад није постао оперативан услед недостатка подзаконских аката. Још од Сиве књиге 7, привреда заједно с НАЛЕД-ом апелује да се омогући електронско архивирање докумената. Препрека коју смо „унели“у информатичку еру јесте Закон о културним добрима који датира из 1994. и намеће обавезу чувања и архивирање свакојаке документације, чак и оне која нема велику историјску вредност.
До конкретног помака дошло је прошле године усвајањем Закона о е-пословању којим је држава показала намеру да усклади регулативу с модерном светском праксом и омогући привреди да документацију креира и чува у е-форми. Кроз пројекат „Ка администрацији без сувишних папира“, подржан средствима Фонда за добру управу Владе Велике Британије, тим који чине НАЛЕД, Центар за европске политике и компанија Прajсвотерхаус Куперс помаже ресорним министарствима трговине и културе да израде подзаконске акте који ће отворити врата масовној употреби е-документа. Велики корак напред било би доношење закона о архивској грађи ради регулисања питања чувања и архивирања електронске пословне документације и отклањања евентуалног конфликта међу прописима.
Препорука 11.11: Омогућити привредним субјектима чување пословне документације искључиво у електронском облику
Одговорне институције: Министарство културе и информисања, Министарство трговине, туризма и телекомуникација