Човек који је недостајао тенису

ЂОКОВИЋЕВ ТРИЈУМФАЛНИ ПОВРАТАК НА ВИМБЛДОНУ

Нити је променио исхрану и поново почео да једе месо, нити је раскрстио с разним духовним учитељима – гуруа Пепеа Имаза заменио је овдашњи реики-мајстор Жарко Илић – тек, Новак Ђоковић је у финалном судару с Јужноафриканцем Кевином Андерсоном по четврти пут освојио Вимблдон, најпрестижнији турнир на свету.

Ђоковићу је ово 13. грен слем титула, а прва од Ролан Гароса 2016. године, откад се распредало, што јавно, што кафански, који су све могући узроци стагнације, па и регресије његове игре до непрепознатљивости. Је ли то однос с родитељима, браћом, супругом, тренерима и лајф-коучима, треба ли можда да развали какву пљеску како би се вратио на трон, можда да њу-ејџ одвоји од православља, како би престао да нас разочарава? Како било, у каријери шестом победом на Андерсоном, која је изненадила и тренера Маријана Вајду, Ђоковић се попео на десето место АТП листе, уједно поставши најниже рангирани играч (21) који је освојио Вимблдон још откако је Горану Иванишевићу исто пошло за руком пре 16 година.

Није то једина веза коју Ђоковић има с Хрватском – пред финалну утакмицу на Светком првенству, исказао је јавну подршку „ватренима“уз жељу да постану прваци. Новинарске громаде Драган Ј. Вучићевић и Владимир Ђукановић су га напали због тога, а видећемо хоће ли Новак бити једнако погодна мета ако се тениски врати где је био пре две и више година. У међувремену је честитао „момчади“на избореном сребру и Луки Модрићу на признању за најбољег играча.

Није, напослетку, мала ствар што су Ђоковићеву победу у Волстрит журналу обележили ауторским текстом Џејсона Геја, познатог колумнисте, чији је наслов: „Здраво, Новаче! Тенису си недостајао.“