Нови српски порески рај
ЗАШТО СЕ ФИРМЕ ПРЕРЕГИСТРУЈУ НА КОСОВО
Премештање седишта предузећа из Србије на Косово је рецепт који „вешти привредници“користе да избегну плаћање пореза, побегну правосудним органима или на други начин преваре државу и пословне партнере
Фирма Агро-технолоџи, која је у јавности први пут поменута с краја прошле године када је суботичка полиција ухапсила одговорно лице тог предузећа због сумње на утају пореза, и даље је активно привредно друштво. Према подацима који се тренутно могу наћи у регистру привредних друштава које води АПР, ово друштво са ограниченом одговорношћу, у власништву држављанина Мађарске, од 2014. не доставља АПР-у свој финансијски извештај. Нема ниједног запосленог, води се као микропредузеће, нема ни динара пословних прихода и расхода, али је зато фебруара 2016. седиште из Суботице пребацило на адресу у Приштини. Очигледно не са намером да сокове од воћа и поврћа, јер је то његова званично уписана делатност, уместо у северној, почне производити у јужној покрајини, већ да, како је то полиција посумњала, од државе Србије утаји позамашан порез и тиме оштети буџет. У конкретном случају, према саопштењу МУП-а, радило се о илегалној продаји алкохолних пића, са идејом да се избегне плаћање акциза и ПДВ-а у износу од неколико стотина милиона динара, а сумњало се и да је буџет Србије закинут за готово три милиона евра.
Према сазнањима до којих је дошао НИН, али и разговора са пореским стручњацима, тренд премештања седишта неког предузећа са адресе у Србији на неку адресу на Косову, није нов, а фирма попут ове која је некада била адресирана у Суботици, а последњих година у Приштини, заправо је рецепт којим се вешти „привредници“служе како би избегли да плате порез, побегли правосудним органима или пак на не-
ки други начин преварили државу или своје пословне партнере.
Према подацима које је АПР доставио НИН-у, само три предузећа су у последњих годину дана седиште пребацили на територију Косова. Са друге стране, сумња се да је у последњих неколико година пререгистровано више од 100 фирми из централне Србије, пошто је у истраживању Инсајдера, још пре две године, установљено да је на само три адресе у Приштини - које се очигледно изнајмљују за ове сврхе - регистровано 80 таквих фирми. Притом, подаци Агенције за регистрацију бизниса, која ради у саставу Министарства трговине и индустрије Косова, говоре да је на тој територији регистровано 339 фирми из Србије, од чега 14 у првој половине ове године.
С обзиром на несређене односе, вероватно је и да нека фирма постоји и у регистру АПР Србије, али истовремено и у сличном регистру у Приштини, јер је пресељење седишта у Приштину или било који други град на Косову за Србију исто што и сеоба из Зајечара у Београд. Али, за власти у Приштини није. По тамо важећем закону, пријављивање седишта неке српске фирме у било ком месту на Косову третира се као селидба капитала и предузећа из једне у другу земљу, из Србије на Косово.
Успут, није познато да је барем нека од тих фирми и одлучила да свој бизнис заиста пресели у северни или јужни део Косова, због чега и порески стручњаци са којима је НИН разговарао сматрају да су у питању класичне утаје или преваре, због чињенице да постоји правни и порески вакуум. Уз то, раније истраживања Инсајдера показала су да су поједине фирме на овај начин варале и своје добављаче, селећи седиште фирме на Косово, како би избегли да плате достављену им робу, односно како би избегле судски поступак који би се против њих водио у Србији због тога.
Иако Србија не би била једина земља на свету која има више од једне пореске јурисдикције на својој територији, очигледно је да порески третман и пореска политика нису били предмет разговора Београда и Приштине, те нерешену ситуацију поједини привредници годинама користе како би премештањем седишта своје фирме побегли од пореских или неких других органа. Према подацима Пореске управе, фирме које су активна привредна друштва са седиштем на територији Косова дугују за порез око 170 милиона динара пореза, али само случај поменуте суботичке фантом фирме доказује, ако се и у судском поступку потврде сумње, да се ради о вишеструко већим износима.
Према српским прописима, и пореским и о регистрацији фирми, Косово се третира као и у преамбули Устава, као део Србије, па је, сходно томе, исто да ли ће седиште неког предузећа бити премештено, примера ради, из Београда у Ваљево или у Приштину, односно Северну Косовску Митровицу. Разлика је, међутим, у томе што порески и други органи после сеобе на Косово немају могућност било какве контроле. Како је, по сопственом признању појединим медијима, њихов рад „ограничен“, тенденција премештања седишта фирми на територију Косова постала је све учесталија.
Порески стручњаци са којима је НИН разговарао о разлозима због којих би неко преместио седиште предузећа на Косово, готово искључују могућност било каквог легалног пословања, односно поштених намера, попут оне да се, на пример, смање порески трошкови. Два стручњака која су за НИН анализирала ову ситуацију, сматрају да су аргументи о томе да се капитал сели тамо где су порези мањи, односно да је разлог за селидбу чињеница да су пореска оптерећења рада тамо троструко мања него у остатку Србије, климави, односно да би у томе случају било евидентно да се на Косово сели и целокупна производња, а не само седиште предузећа. Притом, од надлежних органа НИН није добио одговоре чиме се та предузећа која мењају седиште, а остају активна привредна друштва у Србији, заиста и баве. Која је њихова делатност, колико имају запослених и слично, али претпоставке стручњака су да су то углавном шкољка фирме, те да њихове стварне привредне активности и не постоје, потврђено је НИН-у и у Пореској управи Србије. „Према расположивим подацима, основни циљ пререгистрације седишта на територију АП КиМ је избегавање плаћања пореза насталих пословањем на територији Србије и углавном се ради о кривичним делима пореске утаје“, наводи се у писаној изјави Пореске управе за НИН. У тим одговорима стоји и да је Пореска управа још пре три године уочила овај тренд и да је поднето више од 100 кривичних пријава против одговорних у тим фирмама, као и да су пријаве поднете надлежним тужилаштвима у централној Србији, према седишту које је та фирма имала у време када је покушај утаје извршен. У Пореској управи кажу и да према њиховим сазнањима, привредни субјекти нису пребацили своје пословне активности на територију КиМ, као и да је у сарадњи са АПР-ом у последње три године спречено око 100 фирми да своје седиште пререгиструју на адресе на Косову.
„Реч је о каналу превара свих врста, али по суми пореза који Пореска управа наводи да се дугује, не би се рекло ни да је пореска превара превасходни мотив. Пореске стопе на КиМ јесу ниже него у остатку Србије, али имајући у виду остале услове, попут правне сигурности, тешко да су довољно ниже да се нормална фирма само због тога пререгиструје доле“, каже један наш саговорник, уз опаску да готово и да не постоји разлог због којег би неко иселио бизнис из централне Србије на Косово, да би оптимизовао, односно смањио своја пореска оптерећења. „Пореска оптимизација подразумева и правну сигурност, а у овом случају она готово не постоји“, тврди један од наших саговорника.
И други експерт каже да не постоје никакви докази, нити потврда да се у овим случајевима ради о селидби из пореске јурисдикције са већим пореским оптерећењима у ону са мањим, како би се уштедело на трошковима опорезивања. Наглашавајући да се овде заправо ради о чињеници да постоји део територије над којом Србија, иако је сматра својом, нема фактичку, па ни пореску контролу, привредници који би да утаје порез или на други начин да преваре државу Србију, једноставно користе постојеће прописе који им дозвољавају да на том делу територије
Основни циљ пререгистрације је избегавање плаћања пореза насталих пословањем на територији Србије и углавном се ради о кривичним делима пореске утаје
региструју седиште фирме, као да је оно регистровано било где у Србији. Седиште се, наиме, по српским прописима може променити само у оквиру пореске јурисдикције, односно у оквирима државе, док је регистрација у иностранству немогућа, објашњава саговорник НИН-а. Фирма из Србије не може имати седиште у иностранству, већ је потребно да тамо оснује предузеће, послује по тамошњим законима и порески је резидент те земље. С друге стране, по нашим прописима Косово није иностранство, већ део Србије, али истовремено надлежни немају пореску јурисдикцију на тој територији, већ тамо постоје локални прописи, локални органи и локална пореска политика. На питање НИН-а коме нека фирма плаћа порез, под условом да послује у централној Србији, а да је седиште из неког разлога преместила на адресу у Приштини, наш саговорник одговара: „Када је нека фирма регистрована, примера ради, у Бугарској, дакле порески је резидент Бугарске, има пословне активности у Србији и остварује овде неке приходе и профит, онда она има сталну пословну јединицу у Србији и сходно профиту који остварује на нашој територији, она ће за тај део порез на профит платити у Србији. Дакле, плаћаће део пореза у Србији, иако није резидент, а као порески резидент плаћаће порезе у Бугарској, сходно њиховој пореској политици и прописима. Ако ово пребаците на случај Косова, настаје вакуум због проблема нерешеног пореског третмана Србије и Косова и чињенице да је то део територије Србије и да нема тог јасног разграничења коме и када плаћа који порез“. Овај саговорник напомиње да је управо то разлог због којег је територија Косова, било северни или јужни део, очигледно погодан терен за манипуланте, односно оне који би да утаје порез или постану недоступни пореским органима, па због тога премештају седиште.
Слично је тумачење и НИН-овог другог саговорника. „Ако пођемо од тога да КиМ има фискалну аутономију, додуше самопроглашену и неуређену прописима централне државе, ова ситуација би могла да се тумачи тако да место производње у централној Србији представља стално место пословања (сталну пословну јединицу) чије су пореске обавезе уређење пореским прописима централне државе (као и било ког другог обвезника), те би, између осталог, оно могло да буде предмет пореске контроле Пореске управе Србије. Али суштина проблема није у томе да лице промени седиште а остави своје пословање у централној Србији, већ је, највероватније, суштина `пословања` шверц и превара. То највероватније значи да није реч о фирмама које било шта производе нити стварно пружају услуге, већ је реч о фантомским фирмама које на описани начин користе неуређеност ситуације и неспособност органа да се са њоме носе.“
Коментаришући наводе Пореске управе да се они против овог тренда боре захваљујући променама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, који од краја априла ове године онемогућава АПР да из регистра обрише или промени адресу фирми која је у процесу пореске контроле, овај НИН-ов саговорник наводи да то није ни приближно довољан механизам да се предупреди утаја, шверц или било каква друга превара. „Ова одредба у сличном облику постоји у закону од средине 2014. са циљем да онемогући пореског обвезника да `побегне` током контроле, али не мислим да је она довољан механизам.“
То што у Србији, бар судећи по годишњим извештајима достављеним АПР-у, има на хиљаде фантомских фирми, без прихода и без запослених, и што је све приметнији тренд да неке од њих седиште пре или након што почине неки прекршај, преместе на територију коју Србија сматра својом, али над њом нема контролу, само је још један доказ да су такви увек корак испред државе. Са разликом што у овој ситуацији та држава, на тој територији, готово две деценије, не постоји.
Eксперти истичу да је Косово очигледно погодан терен за манипуланте, за све који би да утаје порез или постану недоступни пореским органима Србије, па због тога тамо премештају седиште својих фирми