Где је црвена линија
АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК У МИСИЈИ ПОНИЖАВАЊА ЕВРОПСКИХ САВЕЗНИКА
Спријатељима попут Доналда Трампа, коме још требају непријатељи, упитао се у мају председник Европског савета Доналд Туск. Индиректни одговор стигао му је пре неки дан: у интервјуу за Си-Би-Ес, амерички председник је Европску унију експлицитно назвао „непријатељем“Сједињених Држава.
„Мислим да је ЕУ непријатељ, због онога што нам раде у трговини“, рекао је дословце Трамп упитан кога види као највећу глобалну претњу Америци, тек онда додајући и како је Русија непријатељ „у одређеним аспектима“, а Кина „економски непријатељ“.
Толико о „традиционалним савезницима“и „вечним пријатељствима“. Ко досад већ није схватио (у ком случају питање гласи зашто није), сада би то морао: Европљани - или барем земље „старе“Европе, према ноторној подели Доналда Рамсфелда - у Вашингтону, све док у њему столује Трамп, немају партнера, већ антагонисту; и што пре почну да се понашају у складу с тим, то боље.
Чини се, међутим, да европски лидери - укључујући ту и премијерку из ЕУ одлазеће Велике Британије, сироту Терезу Меј, коју је Трамп „изгазио“с још већим еланом од онога којим се пре тога на бриселском самиту НАТО поново окомио на немачку канцеларку Ангелу Меркел - одбијају да се суоче с том реалношћу. Исти онај Туск је узвратио како су ЕУ и САД и даље „најбољи пријатељи“, а бескрајно стрпљиви генсек НАТО Јенс Столтенберг закључио да ће, после Трамповог уцењивачког наступа по питању издвајања за одбрану из буџета земаља чланица, Алијанса из свега некако изаћи „јача него пре“. Све то након што је Трамп у Бриселу блеферски запретио растурањем НАТО и Немачку оптужио да је „заробљеник“Русије због наводне претеране зависности од тамошњег гаса; а Мејову, по њеном признању, „саветовао“да, уместо да с ЕУ преговара о условима иступања из чланства, Унију једноставно - тужи. Додатно је понизивши оценама како ће начин на који покушава да опосли брегзит уништити изгледе за склапање билатералног трговинског споразума САД и Британије; и како би њен ривал, доскорашњи шеф дипломатије Борис Џонсон, био „одличан премијер“.
Британски спољнополитички коментатор Сајмон Тисдал зато није једини који поставља питање: колико ће Трампу још бити допуштено далеко да оде пре него што вође западних демократија коначно повуку црту?