Цене нису скупе, роба јесте
На локалној телевизији, репортерка је зауставила жену која се враћала с пијаце и упитала је: „Да ли су цене скупе?“„Јесу, скупе су цене“, гласио је одговор. Слушајући то, наш читалац (чији се потпис, нажалост, изгубио негде у мом компјутеру) сетио се и једне вести са интернета, у којој је речено да су „поскупеле цене осигурања“. Њему такви спојеви речи звуче погрешно, и ту је потпуно у праву. Придев скуп се у речнику дефинише „који има високу цену“, а цена нема цену, јер ми њу и не купујемо, него по тој и тој цени купујемо робу или услуге. Требало је, дакле, рећи да су на пијаци цене високе, а да је осигурање поскупело.
Зашто људи кажу „Станујем на Новом Београду“а никада не би рекли „Станујем на Београду“? Зато што је још 1945, када је свечано почела изградња новог монументалног насеља на другој обали Саве и Дунава, постало јасно (упркос пропаганди која је хтела да створи утисак да нова држава има и нову престоницу) да је то ипак само још један део Београда, а за делове града употребљава се предлог на (на Дорћолу, на Врачару, на Душановцу и слично).
Мало је теже решити питање Кошутњака. Наш читалац је у неком часопису прочитао да је погрешно рећи на Кошутњаку јер је то парк и шума. „Ја ћу увек да кажем да сам био на Кошутњаку, али: Био сам у парку Кошутњак“, пише он. Остављам да ово питање реше они који боље познају Кошутњак од мене, јер станујем на потпуно другом крају града, и у Кошутњаку нисам био од ђачких дана.
Још два примера из разговора пред микрофоном тичу се употребе предлога. „Давали су ми воће... и све оно што људи дају на селима“, чуло се на телевизији. Последње две речи наш читалац с разлогом исправља у на селу или по селима. На Другом програму Радио Београда, опет, у некој расправи о корупцији, један гост је рекао: „Ја се не љутим око тога“. Истина је да оба Матичина речника за предлог око дају и узрочно значење, с примерима као „Посвађаше се око девојке“или „Прошцем му сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле“(овај други пример је из Лазе Лазаревића). Ипак, такве употребе логично произлазе из тога што се замишља да је предмет свађе у средини, а завађени људи стоје око њега. Глагол љутити се тај услов не испуњава, и свакако је требало рећи „Ја се не љутим због тога“.