Несташни Mиломир
Или: ако се на Гренланду одвалила повећа санта леда, да ли је онда Београд на води, заиста, једна много болесна утопија
Чујем са закашњењем да је Миломир Марић, прошле недеље, опет био духовит на мој рачун. Као, била прича о дунавској Троји, а неки његов гост признао да сам први рекао да је Троја била на Дунаву. И ту се Марић надовезао додавши да сам зато протеран из Београда на Суву планину. Позовем га да ми објасни шта је тиме хтео, а он се вади да се шалио. И, пошто му није први пут да се са мном шегачи, дође ми да га позовем у лов на дивље свиње, а у лову се свакакве свињарије дешавају. Могу да се нашалим да му спремим печурке које се само једном једу, а ту поред мене је и Ацкова кречана...
Елем, из престонице ме није протерао нико. Београду сам, својевољно, окренуо леђа и вратио се на моју дедовину, на моју Суву планину где сам, као што знате, поред храма бога Вида, саградио и Нојеву лађу. Јер, ако је Троја била тамо где је данас српска престоница, она је потопљена баш као и – Нојева домовина. Још је Платон био љут на Тројанце који су заборавили да је Нојев град прекрило Црно море јер је био „у низини поред велике воде“. Платон закључује: „Главни кривац за тројански потоп је заборав (!!!). Да Тројанци нису заборавили први, Нојев потоп, они би се сетили да граде на вишем брегу, али они су то заборавили и вода их потопи.“По Платону, „тројански град Илиј изграђен је погрешно у равници и под силним рекама“!!! И питам вас; није ли Београд то „погрешно место“из кога ме Марић протерао?
На „кусо памћење“Тројанаца осврће се и Аристотел у „Метафизици“. Он, дословце, пише: „А догађаји испред Илија нису се збили сада, нити је потоп био сада; до њих се, свакако, протеже непрекидно време.“Дакле, и Платон и Аристотел потоп Троје повезују са Нојевим потопом који се десио ту, у комшилуку. А у југоисточној Србији и данас је на то живо сећање. Пословица каже: „Дубока вода јал те удави, јал ће те избави“. Алузија на библијски Потоп више је него очигледна. Уосталом, и Јован Крститељ потапа Исуса у дубоку воду и када овај изрони добија име „нови Ноје“.
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, цинично се осврће на Марићеве пошалице: „Мали Миломир јесте читао многе књиге, али ни изблиза оне праве на којима си се ти калио. А и твој Алек да је читао Платона и Аристотела не би му пало на памет да гради Београд на води. На Гренланду се, управо, откинула повећа санта леда и стиже нам цунами са севера! А и твоја Биља уместо да дође у Видово, она кречи стан и мења прозоре у Грочанској...“
Кад, не лези враже, ето мени гостију у Видову! Чувена тројка, Мајор, Путин и прелепа Каћуша која ми је, уз пуњене паприке, тачније, белопаланачке вртке, направила и руску салату, а због тога бих, увек, издао и државу! Него после ове посете нишке тројке почећу да умишљам да сам много важна фаца, да сам, уистину, чувар Космичког левка који стоји изнад Суве планине док се око њега гложе Руси и Амери. И, ето, малом Миломиру нови повод за спрдњу. А веровали или не, дошао ми изненада у посету и мој фан Џевдет Тачи, некад Гишкин друг са Вождовца, а сада долази из Норчепинга. И Тачи чуо за овчије пљескавице код белопаланачког „Орача“.
Него почео сам да се мажем свињском машћу док се го голцијат чврљим на Непобедивом Сунцу, пошто ми Мица Мађарица тврди да се тако, сигурно, скидају флеке по кожи. Е, сад, добро, заударам на свињу, мислим, и по карактеру, ту сам, баш, сличан малом Миломиру.
А на њега се расрдила и моја Црна: „Марић никако не може да преболи што је за главу краћи од тебе и што нема твоје плаве очи. И док си ти био млади лав из НИН-а, за којим је уздисало пола женског Београда, он је, тек, почињао код Пижона у ’Дуги’. Зато би те он протерао не само на Суву планину него, чак, у Индију.“