СМРТ ИЗ РОЗЕ ПИЛУЛЕ
Новооснована владина Комисија за борбу против наркоманије, започела је слоганом „Музика ДА, дрога НЕ“, пласираним на тек завршеном Егзиту. Ствар је, међутим, отишла предалеко да би се контролисала паролама
Закуцавање кинеским ексерима
Околности под којима је четворо aдолесцената настрадало од последица узимања „екстазија“може описати сваки посетилац одређених клубова где се пушта техно, хаус, тренс... музика. „Дилер ти сам приђе, некад и више пута током ноћи и пита да л’ ти треба ’нешто’“, објашњава један 17-годишњи дечарац са Карабурме.
Они што знају шта је то „нешто“, а није помало и „превазиђена“марихуана, могу да бирају и расположење које ће им пилула створити. Од плавих добијаш енергију, ружичасте те уводе у стање слично заљубљености, зелене су сличне плавима, док ти се од жутих грче вилице... „Црне изазивају халуцинације“, тврди овај млађани „симпатизер“. Нешто старији и искуснији
већ су у ситуацији да налажу опрез: серије наизглед истих пилула производе се у другачијем саставу кад се потроше залихе, што уме врло непријатно да изненади.
Таблете имају атрактивне облике по којима су назване. дарт вејдер, чупа чупс, хелоу кити, болт, ролекс, дон перињон…, само су неки од маркетиншких трикова илегалних фабрика или лабораторија. Они зову на игру, не упозоравајући колико може бити опасна. И цена је прилагођена, уз попусте на куповину више пилула, па једну добијаш за хиљадарку, док за 2.500 динара можеш добити пет, што је један од разлога зашто се конзументи удружују, осим заједничког „хај“филинга.
И, кад би све ту стало, могло би се прогласити модом, али, пошто иде даље, тражи нову феноменолошку одредницу. „Ексер ти проради за око 45 минута, а шљака те неколико сати, па до јутра поједеш још неколико“, објашњава тај јуноша. Ако си нестрпљив, или склон доказивању, што су особине младости, и уз то још и платежан, прогутаћеш пуну шаку да не „испаднеш штребер“да се што боље „проведеш“, јер не знаш другачије, ризикујеш и „лош рад“оличен у анксиозности. „Срце почиње да ти лудачки лупа, не можеш да дођеш до ваздуха. Звукови су појачани што доводи до панике“, сећа се једна девојка свог негативног искуства.
Ако имаш среће и то преживиш уз помоћ другова, довољно присебних да те изведу из масе, дају ти да се напијеш воде, омогуће ти да се надишеш..., вратићеш се кући изјутра, након „афтера“, и правити да се ништа није догодило. Родитељи ће те пустити да се
наспаваш, а увече опет Јово наново. Понекад само да избегнеш спуштање, дубоку апатију, а понекад јер не знаш шта би друго чинио.
„За ’ексере’ је карактеристично да брзо стварају толеранцију, што значи да већ сутра мораш да удвостручиш дозу да би постигао жељени ефекат“, примећују „истренирани“. С друге стране, мозгу треба више месеци да се од МДМА очисти, такви додају, што многи лакомислено пренебрегавају.
Како заправо не знаш шта гуташ, и једна таблета може бити смртоносна, или изазвати хиперпирексију (повећану температуру), дехидрацију (губитак течности), отказивање срца и бубрега. Летална доза се креће од 500 до 2.000 милиграма, и зависи и од разних чинилаца, указује др Мира Ковачевић, председница Републичке стручне комисије за превенцију и контролу болести зависности при Министарству здравља, и в. д. директора Специјалне клинке у Драјзеровој. Код почетника се задеси догађају и код мањих концентрација, она наглашава.
Ризици по физичко здравље далеко су познатији од опасности по развој личности, каже психолошкиња Споменка Ћирић Јанковић. Док пилула делује у свом најбољем виду, она све покрива, од провода до решавања проблема, а заправо чини да особа телесно одраста, али се осећа и понаша као дете, без вештина да се носи са изазовима стварности, она опомиње.
Млади занемарују свеукупно дејство дроге, очекујући само позитивне последице. „И никад се не питају како ће се узимање дрога одразити на њихову личност, породицу, пријатеље, напредовање у каријери, коначно и на финансије…“, додаје Ћирић Јанковићева. Незрели, они су чврсто уверени да им дрога не може ништа, па ни да постану зависни. А камоли да премину (у трци за статус „нај-кул“).
Сви се стручњаци слажу да је прва линија фронта у „борби против наркоманије“породица. У околностима кад је она растурена немаштином и недостатком система вредности, почетак „зезања“са наркотицима детета може остати непримећен. „Са алкохолом је лакше, као и са травом која се малтене дрогом више и не сматра, док код хемије заказују начини дијагностицирања“, сведочи једна мајка тинејџера. Да њен син дува, њој је познато, али да ли користи и таблете екстазија и сличне синтетике, не може да тврди, свесна да године њеног сина подразумевају префриганост у изврдавању истине пред ауторитетима које млада особа тежи да обори.
Немоћ система илуструје податак да се у основним школама организују предавања у сарадњи са МУП-ом, на којима се деца упозоравају на последице, углавном, злоупотребе марихуане, а да се након њих региструју примери првог конзумирања дрога. Код употребе наркотика не помаже ни застрашивање, па је једини излаз у превенцији. Али, она се у Србији спроводи спорадично, у оквиру одређених институција попут Драјзерове, што значи да нити је систематична, нити континуирана, иако је то једина успешна стратегија.
„У раду са младима не препоручују се предавања, већ радионице, где се поред знања о дејству дрога стичу вештине - како изаћи на крај са својим емоцијама, са притиском вршњака, како изградити самопоуздање, разговарати са одраслима, и како тражити и добити помоћ када је потребна“, наводи Споменка Ћирић Јанковић. И учење о дефинисању циљева за будућност део је савремених превентивних програма, јер је емпиријски доказано да млади који стреме нечем конкретном, мање посежу за дрогама.
У озбиљнијим земљама попут скандинавских, превенција даје добре резултате, док се ради и на тзв. смањењу штете. Рецимо, обезбеђивањем специјалних соба за „вентилирање“у оквиру простора за рејвове, где се екстази најчешће узима. Или пунктовима за проверу квалитета дроге на фестивалима, што се у Србији не упражњава јер се ради о илегалној материји. Српска стварност показује супротно од праве бриге: цена дроге је међу најнижим у Европи, што говори о издашној понуди, о криминалу који цвета на много вишим нивоима од уличне препродаје. Јер, како другачије објаснити поплаву домаћег црног тржишта кинеским таблетама, али и ноторну чињеницу да дилери прилазе непознатој клијентели, без зазора, по журкама. Или, с друге стране, циркуске представе рација по сплавовима, са све маскирањем полицајаца у фантомке и „тешког“наоружања, а без исхода у виду проналажења наркотика, или непостојања правих доказа о уништавању комплетне заплењене количине. Услед тога колају гласине да се та дрога враћа на улице.
Лаичком здравом разуму измичу начини ношења са злоупотребом психоактивних супстанци, али, ваљда зато постоји држава са својим механизмима. Дрогу је немогуће искоренити, али добра обавештеност би зауставила алармантан тренд смртности.
Неки виде излаз у легализацији, која је већ код медицинске марихуане запела, а донела би бољу контролу количина и квалитета, и учинила да се у лековите сврхе искористе добра својства МДМА - код посттрауматских синдрома и депресија, како тврде познаваоци. Ни та добра својства не треба прећуткивати, да би се боље разумела „лудост“младежи да због једне ноћи „блажене емпатије“и „разливања љубави“ризикују и две недеље агоније спуштања, буквално. Као и јурење екстремног вештачки изазваног лучења сератонина, ендорфина и других хормона среће, све до предозирања. И, коначно, разне видове криминалног понашања што скраћује пут до пилула, праха, кристала...
Да свако ради шта му је посао - родитељи васпитавају, школа целовито образује, царина плени, полиција хапси, судови доносе одговарајуће пресуде, социјалне установе рехабилитују..., ситуација би била другачија. Да постоје циљеви, као и услови за њихово остваривање, било би мање дрогирања. А да држава стварно жели да се суочи са проблемима, не би се само разбацивала паролама. Искористила би протраћене ресурсе за информисање и превенцију, и опет би остало и за лечење и реконвалесценцију.
Ако имаш среће преживиш уз помоћ другова, довољно присебних да те изведу из масе, дају ти да се напијеш воде, омогуће ти да се надишеш..., вратићеш се кући изјутра, након „афтера“, и правити се да се ништа није догодило