Бабе, жабе и универзитетски професори

ПОСЛЕ ОДЛУКЕ УСТАВНОГ СУДА

Уставни суд одбацио je као неосновану иницијативу професора Универзитета у Београду да се покрене поступак за оцену уставности члана 146. Закона о високом образовању. Њима је, након што им је 2016. и 2017. Сенат одобрио продужетак радног стажа након навршених 65 година живота за још три године, то стечено право укинуто осим ако до 30. септембра 2018. успеју да испуне услов за избор у звање редовног професора. Уставни суд је одлуку донео 13. јула, а завео је шест дана касније (?) и доставио Универзитету на дан почетка колективног годишњег одмора. У образложењу пише да се не може говорити о ретроактивној примени, јер је дат рок од скоро годину дана за испуњење нових услова тако да оспорена одредба „нема повратно дејство, већ се утврђује њено дејство убудуће“.

Тако би, на пример, Закон могао да утврди да се не признају докторске дисертације одбрањене од 2000. до 2012. уколико се у року од годину дана не допуне најновијим подацима или теоријским увидима релевантним за тему. Дакле, Уставни суд негира давно решен метафизички проблем преласка из садашњости у будућност и ноторну чињеницу да је садашњост у следећој стотинки секунде будућност и да је након те стотинке постала прошлост.

Како међу писцима иницијативе има и професора права, чини се да су их њихови бивши студенти, па и они најбрилијантнији у историји Правног факултета, оборили на испиту. Из тога проистиче или да нам је систем образовања лош и да их професори нису научили основним лекцијама, или да институције, које би требало да буду независне, немају интегритет. Поништавање стечених права је са пензионера проширено и на академску заједницу тако да власт, а са њом и Уставни суд, настављају да прождиру права све већих делова становништва. А лепо је рекао Ајнштајн - свету не прети опасност од људи који чине зло, него од оних који то допуштају.