Јуткине лутке

Да нисмо господари свог тела после смрти, осим ако ово сами за живота не уредимо писаном изјавом, говори нови Закон о трансплантацији, а да не располажемо миром ни приватношћу, сведочи пример председника општине Брус, Милутина Јеличића Јутке. Иако је против њега покренута оптужница за сексуално узнемиравање бивше најближе сараднице, секретарице Марије Лукић, сва је прилика да је злостављао и друге, „злоупотребљавајући положај“. Али, ти су случајеви застарели, баш као и у судском процесу против владике Пахомија, па на чаршији остаје да ли ће веровати Снежани Бојић, Сандри Милановић, Јулијани Коларевић и још трима женама које су Јеличића пријавиле за насртљиве и понижавајуће работе, које се од 1. јуна третирају као кривична дела, под претњом „новчане казне или затвора до три године“. А под условом да је малтретирана и прогањана особа сачувала све СМС поруке, ако се на овај начин десило узнемиравање. И водила дневник појединачних срамних обраћања, прикупљајући и сведоке.

Да ли ће судији Основног суда у Брусу бити довољно 15.000 ласцивних СМС порука да Јеличића (и на шта) осуди, видећемо, али ово за сада ничим не ремети његов статус градоначелника. Он и даље жари и пали Брусом, уз прећутну сагласност страначких другова у владајућој партији. Јер, Јеличић је невин док год се не докаже супротно, став је СНС-а, док је традиција бахатости глува за све оптужбе и критике.

Искористићемо време док Адвокатска комора Београда не прогура закон по коме ће медије кажњавати и за преношење изјава под пуним именом, чиме ће се штитити право окривљеног, да размотримо права оштећених. Осим могућности да се јаве невладиним организацијама за заштиту људских (и женских) права, жртве немају баш ништа на располагању.