Пут до неправде
ОСЛОБАЂАЈУЋА ПРЕСУДА ЗА УБИСТВО РОМСКИХ ЦИВИЛА
Апелациони суд у Београду потврдио је ослобађајућу пресуду Већа Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду за убиство 28 ромских цивила и за рушење џамије у селу Скочић. Њих 27 убијено је испред јаме, а Ариф Нухановић у Скочићима.
У односу на оптужене Зорана Алића, Зорана Ђурђевића и Томислава Гаврића, Апелациони суд је преиначио ослобађајућу пресуду Вишег суда и осудио их због нечовечног поступања, сексуалног понижавања и силовања девојке од 20 година и две девојчице од 15 и 13 година, које су сада заштићене сведокиње. Гаврић и Ђурђевић осуђени су на казне затвора од по 10 година, док је Алић осуђен на шест година. Поступком су били обухваћени још и син команданта јединице Дамир Богдановић, Ђорђе Шевић и Драгана Ђекић, који су правоснажно ослобођени. Првоокривљени Сима Богдановић Сима четник и окривљени Зоран Стојановић су у међувремену преминули.
Суд је утврдио да су припадници јединице „Симини четници“убили 28 Рома из села Скочићи, као и да су ранили Зију Рибића, јединог преживелог из јаме. Међутим, образложење суда је да није утврђено тачно шта је ко од оптужених радио приликом масакра. Адвокатица Марина Кљаић из Фонда за хуманитарно право, без кога се за овај злочин не би ни знало (Поступак је иницирао ФХП подношењем кривичне пријаве 2008), каже да је овом пресудом Апелациони суд променио досадашњу праксу прописујући несразмерно висок ниво доказивања постојања саизвршилаштва у ратним злочинима које почини група.
Она указује и да је Апелациони суд неадекватно тумачио одредбе о отежавајућим и олакшавајућим околностима.
„Приликом одмеравања казне оптуженом Зорану Ђурђевићу суд није узео у обзир отежавајућу околност да је он већ осуђиван на 13 година затвора за ратни злочин силовања и сексуалног злостављања две жене у Бијељини у јуну 1992. За силовање и сексуално злостављање три заштићене сведокиње у Скочићу, које је трајало неколико месеци, Ђурђевић је осуђен на казну затвора од 10 година, чиме се стиче утисак да је за домаћи суд силовање Ромкиња прихватљивије и мање важно”, упозорава Кљаић.
Овакво ново тумачење саизвршилаштва у ратним злочинима може се применити и на поступке у којима још није пресуђено.
„У будућој пракси то може довести до ослобађања бројних починилаца ратних злочина који су, по правилу, делујући у групама са заједничким циљем, извршавали масовне злочине. Поступци за масовне злочине, у Ловасу у Хрватској (убијено преко 70 хрватских цивила) и у предмету Ћушка где је у селима Љубенићу, Ћушки, Пављану и Захаћу на КиМ убијено преко 100 албанских цивила, могу бити окончани ослобађајућим пресудама”, упозоравају у ФХП.
Оваква судска пракса ће омогућити да бројни злочинци буду слободни грађани Србије. Те убице и силоватељи деце можда баш сада пролазе поред школе у коју иду наши наследници.
У будућој пракси ова пресуда може довести до ослобађања бројних починилаца ратних злочина који су, по правилу, делујући у групама са заједничким циљем, извршавали масовне злочине