Бананизација Србије
ПРОДАЈА ИЛИ РАСПРОДАЈА
Mинистарство привреде објавило је јавни позив за избор стратешког инвеститора за РТБ Бор. За разлику од претходне три неуспешне, ову приватизацију карактерише присуство будућег рудника Чукару Пеки у непосредној близини Бора.
Иако РТБ и Nevsun Resources LTD, власник Чукару Пекија, немају никакве власничке везе, значајан је однос постојећих рудних ресурса којима ове две компаније располажу. Nevsun Resources LTD је само за откуп права власништва, и то над само једним делом рудног ресурса, уложио скоро 400 милиона долара, а за отварање и експлоатацију тог дела лежишта планирају да уложе још милијарду долара. И глатко је одбио да експлоатационо право прода шведско–канадском конзорцијуму Lundin и Euro Sun Mining, који је прво понудио 1,2 а потом и 1,4 милијарде долара.
Укупни приход од експлоатације само једног, горњег дела лежишта, према прелиминарним студијама, износиће око 5,5 милијарди, а про-
фит више од 2,5 милијарди долара. Укупан профит од експлоатације комплетног рудног лежишта Чукару Пеки се на основу искуства и расположивих података процењује на читавих 10 милијарди долара.
РТБ, осим у највећој мери већ исцрпљених рудних лежишта, поседује Борску реку, која је по својим карактеристикама (количини и квалитету расположиве руде за експлоатацију) врло слична лежишту Чукару Пеки. По потенцијалу је чак корак испред, јер је руда ближа површини а лажиште ближе важним инфраструктурним објектима. РТБ, нажалост, није умео да препозна потенцијале Борске реке и никада није озбиљно разматрао могућност експлоатације овог лежишта. Тако је и данас.
Апсурд је да на само неколико километара постоје два врло слична рудна ресурса, од којих се један - у страном власништву - вреднује милијардама долара, а други - у државном власништву - поклања у бесцење.
Потенцијални стратешки партнер РТБ-а добиће за мизерних 350 милиона долара постојећу инфраструктуру, објекте, постројења, опрему и врло квалитетну радну снагу са искуством, али и право на експлоатацију свих рудних ресурса, па и Борске реке, који му могу донети неколико десетина пута већи профит.
У ревитализацију рудничких и реконструкцију металуршких капацитета у РТБ-у је од 2011. до 2015. уложено око 600 милиона долара. Била је то инвестиција уз гаранције државе, а уместо предвиђених 80.000 тона бакра годишње се производи једва 30.000 тона, а губици из текућег пословања се гомилају и од 2014. до данас су достигли око 400 милиона долара. Тако су улагања у РТБ постала највећа пропала инвестиција у новијој српској историји. За то су, осим генералног директора РТБ-а Благоја Спасковског, директно одговорни и сви председници влада Србије од 2010. до данас, а најодговорнији је Александар Вучић.
Од јесени 2016. у РТБ је на снази Унапред припремљени план реорганизације (УППР), који се није успешно реализовао јер је компанија наставила да послује са губитком. Но, уместо да се прогласи банкрот, кренуло се са приказивањем лажних пословних резултата, тако да је у тренутку објаве тендера јавност обасута информацијама о успешном пословању. То изазива подозривост и сумњу у искрене намере државе да стратешког инвеститора за РТБ изабере по поштеним условима.
Погубни процес распродаје виталних националних ресурса представља најкраћи пут у бананизацију државе. Свака озбиљна власт би учинила све што може да такве стратешке ресурсе задржи и искористи за дугорочни просперитет грађана. Власт у Србији чини супротно – упропашћује будућност својих нараштаја зарад личне и партијске користи. Резултат свега је да Србија убрзано постаје све сиромашнија земља јефтине радне снаге, из које беже не само стручни, млади и способни, већ и сви они који имају прилике да побегну.