Иван Клајн
Како рећи „хвала“
Пре неколико месеци шпански краљ Фелипе Шести напунио је 50 година, па су Новости о њему објавиле допис из Барселоне. У чланку је био кратак уоквирен текст под насловом „БИО БИ АСТРОЛОГ“, који је почињао реченицом „Да није краљ био би, кажу, астролог“. Можете ли да замислите владара који се бави хороскопима и Девицом у знаку Јарца?!? И нашој читатељки Зоранки то је било чудно, па је прочитала даљи текст и видела да је Фелипе „као дечак проводио сате уз телескоп, посматрајући звезде“. Неко у редакцији угледног дневног листа, дакле, не зна разлику између астролога и астронома.
Владимир Вуковић из Шапца пита да ли је правилније рећи „велико хвала“или „велика хвала“? У овом другом случају придев би се слагао са именицом хвала, а она, по речницима, значи пре свега „похвала, хваљење“, каткад и „хвалисање“. Значење „захвалност“дато је само у ироничним примерима као „И то ми је хвала за све што сам учинио!“Зато мислим да је боље употребити средњи род, који се иначе употребљава кад се придев односи на исказе, као у „једно велико НЕ“, „Зачуло се громко ’Живели младенци!’“, „оно наше уобичајено ’лако ћемо’“. Ипак се ни женски род не може сматрати погрешним, у реченицама где је јасно да значење није иронично, нпр. “И нека му је вечна хвала за помоћ коју нам је пружио”.
Читалац Д. А. каже да од малена зна за „Откровење Јованово“, тј. апокалипсу, последњу књигу Библије. „Већ месецима, насупрот томе, наилазим на књиге и текстове у којима пише ‘открИвење’, па се питам одакле мени ‘открОвење’ и да ли грешим.“Откровење, најчешће не само у религиозном смислу, заиста је далеко обичнији облик у данашњем језику. Њега смо примили из руског (открове‑ ние). Вук је, међутим, у преводу Новог завета дао наслов „Откривење Јованово“, што је граматички правилније, јер глаголска именица долази од трпног придева откривен. Све чешћа употреба облика са
‑и‑ очигледно долази од тога што се данас много више чита Библија него у годинама социјализма.
Имам и ја једно питање, које овде стављам, што би се рекло, на јавну расправу. У једном броју Политике запазио сам наслов „У Београду живи 1.600 доларских милионера“. Будући да нам је данас главни пример стране валуте евро, а једног дана ћемо ући и у еврозону, како ћемо од те именице правити придев? „Еварски милионер“заиста би чудно звучало.