Нерв времена

Књижевница Терезија Мора добитница је најпрестижније немачке награде „Георг Бихнер“коју додељује Академија за језик и књижевност у Дармштату. Жири примећује да је у романима и причама посвећена странцима и бескућницима, несигурним егзистенцијама и људима у потрази за уточиштем од животних удара и несрећа нашег доба.

„Мислим да су књижевне награде добре. Поготово њихов финансијски део“, каже Терезија Мора за НИН. „Лепо је живети у друштву у ком `луксуз` попут уметности добија некакво признање. Наравно, реч луксуз ставила сам под знаке навода, јер не сматрам да је уметност луксуз. Уметност је темељ човечанства, с тим да су и уметности и природи потребни ентузијасти да се брину за њих.“

Не правећи компромисе, разматра изгубљеност урбаних номада и истражује бездно унутрашње и спољашње неизвесности. Приповедање је моћно, интензивно у слици света и у напетости причања, са иронијским акцентима, мрачним алузијама и аналитичком оштрином.

Рођена 1971. године у Мађарској, Терезија Мора од почетка деведестих живи у Немачкој. Добитница је признања „Ингеборг Бахман“, „Ерих Фрид“, награде Сајма књига у Лајпцигу, Франкфуртског сајма књига...

Мариа Глишић превела је за Архипелаг роман Једини човек на континен‑ ту. Даријус Коп, главни јунак приче, мали је шраф у мултинационалној компанији коју ће ускоро запљуснути талас светске економске кризе. У канцеларији је и када седи голишав на тераси. Више не шљака до пет попут свога оца, инжењера из фабрике телевизора у некадашњој држави радника и сељака. („Само пролетери трчећи напуштају радно место већ у пет.“)

Роман је поделила на седам дана. Намера јој је била да покаже како време једноставно пређе преко некога, упркос томе шта мора да уради. „Хтела сам да прикажем немилосрдност целог процеса“, објаснила је раније за наш магазин. „Док пишете, у прилици сте да прескочите нешто што изгледа предугачко. Али, ја намерно нисам то учинила. Даријус Коп – сам против времена.“