Да ли је Асанжово време исцурило

ОСНИВАЧУ ВИКИЛИКСА ПРЕТИ ИЗРУЧЕЊЕ САД

Одлука Ленина Морена, еквадорског председника, да преиспита положај Џулијана Асанжа и да му, највероватније ускрати азил у амбасади те земље у Лондону, донета је уз малу помоћ САД и Велике Британије, а у перспективи и ММФ-а. Медијима, међутим, и онима који још увек рачунају на слободу говора, овакво решавање тог „наслеђеног проблема“како је Морено назвао Асанжа, доноси нове сумње.

Оснивач Викиликса уколико буде приморан да напусти амбасаду биће ухапшен и највероватније изручен америчким властима, где га чека суђење, због објављивања поверљивих докумената.

Мајк Помпео, државни секретар САД, који је био први човек ЦИА баш у време када је почело објављивање материјала компромитујућих за америчку владу и Џеф Сешнс, министар правосуђа, већ су изјавили да је хапшење Асанжа приоритет. А када из Вашингтона стигне такав сигнал, онда се томе приклоне и Велика Британија и Аустралија, која није показала жељу да заштити свог држављанина. Претходни председник Рафаел Кореа, који му је пружио азил, сада упозорава да земља има обавезу да штити људе којима је пружила уточиште. Али то је од мале користи. Као и одлука Радне групе УН за незаконито лишавање слободе, која је наложила да Асанж мора бити ослобођен уз надокнаду због угрожавања права.

Он је радио оно што раде слободни медији, објављивао информације, али то га неће спасити суда. Оснивачу Викиликса ускраћен је приступ интернету, ограничене су му посете и управо се преговара о избацивању.

Није још извесно да ли ће му нека друга држава притећи у помоћ, али сама чињеница да би уопште могао бити изручен и да би му могло бити суђено већ је довољно узнемиравајућа. Јер, где је онда граница која би се повукла између онога што је радио Асанж и онога што свакодневно раде медији широм света, укључујући и америчке?