Преживели рат, хоће ли и мир
ГОДИШЊИЦА ОЛУЈЕ, ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ
После 23 године може се очекивати да власт у Србији говори о убијенима који до данас нису пописани, док ће у Хрватској славити убице. Они који су преживели егзодус биће, као и до сада, препуштени самима себи
Годишњица хрватске војне акције Олуја, чији је резултат био ратни злочин - етничко чишћење Срба из Хрватске, водећи политичари двеју држава искористиће да буду у главној улози као промотери родољубља и домољубља у парадама кича и патетике. После 23 године, као и претходне 22, може се очекивати да представници власти у Србији говоре о убијенима који до данас нису пописани, док ће у Хрватској славити убице. Они који су преживели егзодус
биће углавном, као и до сада, препуштени себи. Распоред државног обележавања у Србији није још познат, али ће сигурно 4. августа, када је акција Олуја почела, одржати помен жртвама. Ватрене говоре ће вероватно, као и до сада, председник Александар Вучић препустити блиским сарадницима, којима је намењена улога политичких јастребова.
У Хрватској се слави 5. август. Тада су хрватске снаге заузеле Книн и тамо се обележава Дан победе и
домовинске захвалности, као и Дан бранитеља. Према најављеном сценарију, за тај дан спрема се парада кича у којој неће бити места за пијетет према жртвама. Планирано је да хрватска председница Колинда Грабар Китаровић у Книну уручи одличја Анти Готовини и Младену Маркачу, који су у Хашком трибуналу првостепено осуђени, и на крају ослобођени због Олује. У оквиру програма, дан пре тога ће бити одиграна пропагандна фудбалска утакмица између
хрватских ратних ветерана и репрезентације Хрватске која је заузела друго место на светском шампионату. Хрватске власти су тек 2017. тихо признале да је било злочина у Олуји, па ће можда то поновити и сада. Да је било злочина и да је резултат акције злочин није тајна и то је било познато још док се све дешавало. Одмах после Олује су међународне организације за заштиту људских права, као Хјуман рајтс воч и ОСЦЕ, упозоравале да хрватске снаге чине масовне злочине над српским цивилима. Чак је и Савет безбедности УН донео 10. августа Резолуцију 1009 којом се од Хрватске тражи заштита цивила и њихове имовине, као и кажњавање злочина. Са кажњавањем злочинаца затајио је Међународни суд у Хагу и преживели нису дочекали правду. Против Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача подигнута је оптужница 2001. за организовани злочиначки подухват који је предводио председник Хрватске Фрањо Туђман. Он није био оптужен, јер је умро. Првостепеном пресудом из 2011. једногласно је био прихваћен већи део оптужби. Готовина је био осуђен на 24, Маркач на 18 година затвора. Олуја је окарактерисана као удружени злочиначки подухват, који је предводио Туђман, са циљем трајног протеривања Срба. Жалбено веће је прегласавањем променило дотадашњу судску праксу Хашког суда и 16. новембра 2012. Готовину и Маркача ослободило оптужби. И најнеутралнији посматрачи овакву пресуду су оценили као срамну. Таква пресуда је била својеврсни поклон за српске и хрватске екстремисте да имају оправдање, из различитих разлога, да негирају злочине и славе злочинце. Иако Готовина и Маркач нису били осуђени, Веће је закључило да су хрватске снаге починиле злочине. Хашко веће је размотрило и више хрватских закона који се односе на имовину прогнаних Срба, и закључило да је њихов мотив и укупан учинак да имовина Срба пређе у руке Хрвата. У Србији са петооктобарским демократским променама почиње прави попис избеглица. Тако је 2001. било регистровано 242.624 избеглице из Хрватске, а од тог броја оних који су избегли 1995. било је 142.700. То не открива укупан број избеглих у Олуји, јер су неки у међувремену интегрисани у Србији, неки су отишли у друге државе, а мали број се вратио у Хрватску. Комесаријат за избеглице је 2017. објавио да у Србији има још 19.171 регистровани избеглица из Хрватске, док се у Хрватску за 22 године вратило око 69.000 избеглих. Највише њих је за ове 23 године интегрисан у Србији, али најмање 45.000 избеглих и даље живи у веома лошим условима. Тек када се преживелима обезбеди достојанствен живот и врати имовина, као и када се пронађу и попишу сви убијени, власти обе државе ће показати достојанство, а не кич и патетику.
Са кажњавањем злочинаца затајио је суд у Хагу, а преживели нису дочекали правду