Улетели смо у потпуно лудило
Приче које ће пласирати политички противници, да сам Вучићев или Ђиласов или Дачићев, или не знам чији, не могу да спречим. Наставићу на свој начин, па докле догурам. Зашто је Савез за Србију стандард у који ако се не уклопимо нисмо опозиција?! Ко је то одлучио? Када се десио моменат да морам да гледам шта неко ради, да ми се не замери ако радим другачије
Прво званично питање које сам поставила Александру Шапићу је било да се сети како је уопште ушао у политику. Одговор је био дуг, вратио нас је у период од 2002. до 2013. када је изашао из Демократске странке: „Тада сам рекао да више никада нећу ући ни у једну странку, није проблем ДС, то је свуда исто.“То што је у свакој странци исто, Шапић овако илуструје:
Ја сам њима отворено говорио: људи, ви сте помешали политичку мудрост са курварлуком и безобразлуком. Рећи једно, радити друго, а мислити треће, то баш и није нека мудрост, то може свако. Не знам у којој фази вишестраначког система је дошло до тога да се у званичну употребу као врхунске карактеристике за политичара уврсте изрази Џеја Рамадановског – „готиван“и „намазан“. Што си намазанији то си готивнији. Председништва наших свих странака, углавном изгледају као скупови анонимних алкохоличара које гледамо у америчким филмовима: „Хај, ја сам Александар енд ај ем алкохолик“. Онда свако исприча своју причу, истресе све из себе и оде кући. Нисам тако разумео политику и 2013. године сам изашао из странке. Направио сам удружење грађана и кренуо да радим на свој начин. Изашао сам на једне изборе сам, изашао сам и на друге изборе сам, ево сада сам одлучио да идем на трећи ниво власти, опет сам. Одлучио сам да моја политика не буде заснована на критици. Не зато што немам основ за критику, већ што покушавам да будем позитиван и конструктиван, а имам утисак да смо упали у једно врзино коло деструкције и негативне енергије. Желим да добијем мандат на основу идеја шта могу да урадим, а не да тражим поверење због умећа да се свађам и критикујем. Ако је то начин за неуспех, па добро, шта да радим.
Разумем да држите реч коју сте дали пре пет година да више никада нећете ући ни у једну странку, али да ли вас је баш брига за утисак да ваш Српски патриотски савез има пре свега улогу да одузме гласове делу опозиције окупљене у Савезу за Србију?
Још 2013. године сам кренуо неким својим путем, 2014. сам изашао на општинске изборе и добио 35 посто гласова без ичије помоћи. Нити сам је од кога тражио, нити је икога интересовало да ме подржи. Никоме заиста то не замерам, али ми је чудно да данас слушам како ја некоме нешто одузимам!? Нисам још чуо да неко има хипотеку на било чији глас или да је он „обојен“. Из овог посла нисам излазио последњих 10 година, пет самостално, и не знам како могу да будем оптуживан да узимам гласове од људи који су из српске политике излазили, па се враћали или се њом нису тада ни бавили. Јанковић је био заштитник грађана, Ђилас председник Кошаркашког савеза, а Јеремић председавајући, а после тога радио на кандидатури за генералног секретара УН - то је све у реду и свако има право да одлази и да се враћа, али не разумем како смо дошли до тога да ја некоме нешто узимам?
Ако је тачка окупљања да се не излази на изборе без равноправних услова, зашто је то за вас неприхватљиво?
Не можемо око тога да се окупљамо.
Зашто?
Ту одлуку је донео неко унутар Савеза за Србију, а док сам се ја на Новом Београду 2016. године самостално борио, никога није интересовала та тема. Сада то одједном постаје главни елемент политичке борбе.
Шта је у томе спорно?
Равноправни услови нису никада спорни и спреман сам увек да се за њих залажем. Само како се последњих шест година није причало о изласку на изборе? Да ли сам ја имао прилику да се на претходним изборима равноправно појављујем у медијима? Не, нисам. Мене су тукли у овој кампањи са све три стране на различите начине: једни маљем, други ме гађали стрелом, а трећи ми убризгавали отров док спавам. Нисам имао једнак третман као други, ни у медијима који нису режимски, а зашто? Ти медији подржавају оне који се боре за равноправност. Зашто према мени нису онда били равноправни? До пре три месеца нико није ставио услове као кључну тему, свако је имао неку своју математику, а кад је математика изневерила очекивања онда су се сетили: Бојкотујмо изборе и сваког оног ко их не бојкотује! Е, ја сам против тога. Причам о свему томе, као неко ко не зна да ли ће уопште и прећи цензус.
Ако се залажете за подизање грађанске свести о значају избора, да ли би било логично да се придружите онима који се залажу да се обезбеди да њихови гласови не буду покрадени?
Ја доказе немам да су избори покрадени, а ако их неко има треба да изађе у јавност и не само у јавност већ и да се покрену судски процеси против тих људи. У том случају не верујем да би ико здраворазуман прихватио
излазак на изборе. Прича се: „Грађани се приморавају да гласају.“Вероватно, али још нико није изашао и рекао: „Претили су ми.“
Какав је то аргумент?
Они које условљавају или им се прети, очигледно из неких својих разлога желе да се тако настави. Народ мора сам да донесе одређене одлуке о својој судбини.
Уколико би странке у оквиру Савеза за Србију одлучиле да бојкотују изборе, шта ће СПАС?
Изаћи на изборе.
Шта је ваша порука оним људима који из овога разумеју да је СПАС смишљен за спас СНС-а и Вучића?
Приче које ће пласирати политички противници, да сам Вучићев или Ђиласов или Дачићев, или не знам чији, не могу да спречим. Наставићу на свој начин, па докле догурам.
Ви се питате зашто опозиција није ставила тему бојкота пре три месеца, што баш сад? А зашто сте ви своју странку Српски патриотски савез направили „баш сад“?
Ево овако. Године 2014. направио сам удружење грађана, 2016. изашао самостално на новобеоградске изборе. Није баш пуно случајева да неко победи Српску напредну странку и то на најмногољуднијој општини у Србији, али нема везе. На београдске изборе сам ишао 2018. Три дана после тих избора рекао сам да уопште не видим разлог за уједињавање и да ћу имати свој пут какав год био, јер га имам већ пет година и да стварно не замерам никоме што се није тада интересовао за мене, али не видим ни разлога да данас било ко тражи да ја кренем његовим путем. Иначе, странка коју данас имам је три месеца била у процесу стварања. Како се потрефило да је процес завршен баш сада? А када? Некада мора да буде сад.
Баш у данима када се ишчекује да видимо ко ће бити у Савезу за Србију, хоће ли се опозиција ујединити, изненада се појављује вест „Шапић направио Савез“?
Једну ствар, Оља, стварно не могу да разумем. Ја све време играм ватерполо, а ви ме упорно питате: „Зашто играте тако, кад кошаркаши играју
Да мислим да је ова власт довољно добра био бих њен саставни део - логично, је л’ тако? Да ли мислим да ништа не ваља у овој власти? Не, не мислим
другачије?“Какве ја везе имам са њима? Једнаке као и са СНС. Никакве! Какве везе имам са Савезом за Србију и са тим кад ће се они ујединити?
Да ли сте ви опозиција?
Чињеница да нисам на власти на Републици и Граду, говори да јесам. У општини Нови Београд сам власт.
Да ли је СПАС опозициона странка којој би могло да буде место у Савезу за Србију?
Али зашто је Савез за Србију стандард у који ако се не уклопимо нисмо опозиција?! Ко је то одлучио? Када се десио моменат да морам да гледам шта неко ради, да ми се не замери ако радим другачије? Ово је потпуно логичан след ствари, група грађана на нивоу општине, па на нивоу града, па прављење странке. И замислите, формирао сам је баш у моменту када се помињу избори! Прво, овде се увек помињу избори, а друго - не, најбоље је да сачекам да прођу избори па чекам следеће, јер то некоме не одговара.
Ко је у том Савезу?
Занимљиво питање. Па код нас је Савез саставни део имена.
Одакле некоме идеја да нешто назове Савез ако није савез?
Зато што је у нашем програму одвојена локална од високе политике. Идеја нам је да на локалу будемо апсолутно отворени за разноразне сарадње са групама грађана, удружењима, који неће губити свој идентитет, а моћи ће да буду саставни део нас. Моја одлука је да на националном нивоу наступимо самостално, јер желим да видим колико је поверење људи које завређујем начином на који радим и политиком коју ћу покушати да пласирам.
Ко је смислио име СПАС?
Ја. Слово „А“ме је спасило да не буде СПС. Шалим се, али би без „А“тако испало.
Да ли бисте потписали петицију, ма ко да је покренуо, да се не дозволи да Косово добије столицу у Уједињеним нацијама?
Апсолутно сам за поштовање Устава Републике Србије, сви некако прескачу ту ствар. Устав наше земље јасно каже да је Косово неотуђиви део територије Србије и ту је тачка. Док је Устав важећи, не видим шта се ту даље разговара.
Да ли је за СПАС прихватљива подела Косова?
То је законски немогуће. Да би се поделило Косово, мора да се промени Устав.
Председник Србије је изјавио: „Сви Срби знају да је Косово изгубљено.“Да ли ви спадате у све Србе?
Нећу коментарисати изјаве председника, јер не коментаришем ни изјаве лидера опозиције. Свако има право да каже оно што жели, да изађе у народ са ставом који има и да за то добије поверење на неким будућим изборима. Ја могу да кажем оно што ја мислим.
То сам вас питала...
Да бисмо се ми одрекли Косова мора да се промени Устав. У случају промене Устава, таква одлука не би смела да се донесе без одлуке народа, без референдумског питања, а то је други корак. Први корак је промена Устава, у том случају ћу ја рећи свој став, али нећу лобирати сопствени народ. Замолио бих актуелне и прошле власти, које су биле на тим нивоима, да се коначно каже истина овом народу, како год да гласи. Петнаест година слушамо да су европске интеграције и Косово два независна процеса, а сада се испоставља да баш и нису. Значи, неко нас је лагао. Волео бих да се народу стави на увид
Петнаест година слушамо да су европске интеграције и Косово два независна процеса, а сада се испоставља да баш и нису. Значи, неко нас је лагао
ситуација каква јесте, па онда он да одлучи да ли ће се одрећи Косова, а ја не знам за такав случај. Могуће да сам недовољно образован, пошто ми се то стално импутира, али још не знам за случај да се неко добровољно одрекао дела своје територије.
Били сте на Косову пре годину дана као гост Оливера Ивановића. Дочекало вас је стотину грађана Митровице с паролама: „Жути лопове“, „Жути бандити“... Ко су били ти људи?
Ти протести су били испред странке, на месту где је Оливер Ивановић пре осам месеци убијен. Не знам ко су људи који су протестовали, да ли им је неко наредио или није, чак су се онако мало и скривали. Осећала се једна напетост. Људи из Оливерове странке су ми рекли да их познају, да су углавном запослени у комуналним предузећима и да им је наређено да дођу да протестују.
Шта мислите, после осам месеци, да ли ће икада бити откривен убица Оливера Ивановића?
Надам се да хоће, иако сам веровао да ће се то већ до сада открити, јер Северна Митровица није Њујорк. Искрено, верујем и желим да верујем, да то није урадио ниједан припадник српског народа, то би била неописива брука и срамота за све нас.
За ова два сата, нисам чула ниједну вашу озбиљнију примедбу на власт?
Да мислим да је ова власт довољно добра био бих њен саставни део - логично, је л’ тако? Да ли мислим да ништа не ваља у овој власти? Не, не мислим. Да ли мислим да је све добро? Не, не мислим ни то. Постоје ствари које су добро урађене, неке које су биле добре идеје па нису добро урађене, неке које су лоше урађене... У периоду у којем почињем да се бавим националном политиком сигурно ћу долазити до разних ствари које нећу подржати, али нећу рећи експлицитно - то не ваља. Рећи ћу: „Ја то не бих урадио на тај начин већ на неки други, а да ли народу то ваља или не, мора сам да одлучи.“Овде сваки политичар полази од чињенице да је његово мишљење једино релевантно. Један пензионер каже: „Ако ми је скинуо пензију, ја сам срећан, јер сам тиме помогао да се држава опорави.“Други каже: „Што ми узе, човече, пензију?“Зашто бих ја у таквим околностима судио шта је исправно? Могу да кажем само шта бих ја урадио, а не да ли је исправно или није. Моја политика није „бити или не бити“.
Кад сте се последњи пут чули са Вучићем?
Звао сам га пре пет година, када смо отварали фондацију „Буди хуман“јер смо имали озбиљних проблема са Телекомом око добијања СМС броја. Окренуо сам га на кабинет и рекао да мислим да је брука и срамота да сваки ријалити програм у коме се гласа за нечију задњицу може да добије тај сервис за СМС поруке, а да ми за хуманитарни рад не. И да га зовем да питам да ли нешто може да помогне. Он је рекао: „Видећу шта могу да урадим.“ Сутрадан су звали из Телекома и рекли да сада све може. На томе сам му више пута до сада захвалио.
Да ли је то ствар против које бисте морали да будете, чак и када је у општем интересу?
Апсолутно мислим да не смемо да дођемо у ситуацију да председник, премијер или било који министар, мора да интервенише да би неко радио свој посао.
Српски патриотски савез - СПАС за Србију, од чега?
Ми желимо својим примером да покажемо да актери на политичкој сцени Србије и политички неистомишљеници не смеју да буду једни другима и непријатељи. Нећемо постићи ништа продубљивањем сукоба међу нама, немојмо да заборавимо да смо ми имали озбиљан братоубилачки рат овде у Србији од 1941. до 1945. године. Морамо да почнемо да водимо рачуна и о Србима у региону, о нашој дијаспори.
Шта мислите о изјави патријарха о положају Срба у Црној Гори?
Не знам каква је ситуација тамо. Патријарх има право да изјави шта год жели, СПЦ је институција која има велики кредибилитет у народу и не верујем да је изговорена олако.
Да ли вам је логично да не знате како живе Срби у Црној Гори?
Нејасније ми је како смо дошли до тога да се бунимо што су црногорски војници у оквиру уласка у НАТО, послани да као кфоровци обезбеде мир на Косову. Ми се против тога бунимо?? Ако се, не дај Боже, запуца - па боље ми је да ми тамо буде Црногорац, него, не знам, Холанђанин. Па то је мој брат Црногорац. Немојмо људи, пустимо политике, оне се мењају, али немојмо ту мржњу више да ширимо међу нама. Па ја да могу да бирам, најрадије бих да сви доле буду Црногорци. Хајде баш да видим како ће Црногорац запуцати на Србе, ја тврдим да неће. Тврдим да неће никада запуцати – тачно сто НАТО шлемова да му ставе на главу! Својим животом
то тврдим. Ми смо улетели у потпуно једно лудило, мислим да то лудило мора да се заустави. О.К., политика је једно, али немојмо да идемо брат на брата, а ми поново то радимо.
Како сте као спортиста и председник Српског патриотског савеза доживели хистерију из редова владајуће странке у оквиру које је навијање за Хрватску проглашено психопатијом?
Највише ми је сметао простор у медијима који смо поклањали Хрватима. То нисам разумео. Након нашег испадања, мене рецимо они уопште нису интересовали. А нисам разумео ни у каквој је вези навијање за фудбалску екипу са, рецимо, Јасеновцем.
Да ли ћете разумети кад се за неколико дана на годишњицу „Олује“патриотизам буде доказивао папарацо фотографијама „издајника српства“који баш на тај дан летују у Хрватској?
О тој „Олуји“овде не сме да се каже суштинска ствар. Хрвати имају право да славе ту своју војну акцију. Злочини које су у том походу учинили јесу посебна тема и за то морају да одговарају. Али никада они не би протерали пола милиона Срба оданде са том својом војском, да неко те Србе одавде није издао, а то су биле Милошевићеве одлуке. Отац ми је са Кордуна, па знам о чему причам. У Србији се и даље о томе ћути.
Па зар нису тада на власти били исти као и данас?
Колико се сећам, у том периоду је СПС сам владао, а и да будемо скроз фер, не верујем да се баш са Дачићем, као портпаролом странке, неко консултовао о томе.
Да ли вам пада на памет да би део јавности ваш пут незамерања властима могао да доживи као понашање „уцењеног човека“?
Па, добро. Ко тако мисли нека гласа за оне који „нису уцењени“и све О. К.. Нећу да упаднем у замку – или си овамо или онамо. Трудим се да будем исправан колико је то могуће, с потпуном свешћу да људи то не препознају, и да не упаднем у раку између „партизана“и „Немаца“и то платим на изборима.