Хаковање будућности
РОСКИЛД ФЕСТИВАЛ
Роскилд је много више од још једног музичког фестивала. То је и снажна политичка порука младих активиста северне Европе остатку света. Уз одличну организацију, врхунске концерте и профит који се комплетно донира у добротворне сврхе, Роскилд показује да је бољи, равноправнији свет могућ
Окупан медитеранским сунцем, један од највећих европских музичких фестивала – дански Роскилд фестивал 2018, оборио је све рекорде. Ретко који музички фестивал на свету може се похвалити тако импресивним лајнапом као Роскилд ове године. Званични музички програм понудио је 184 бенда на осам различитих бина, међу којима и најзвучнија имена данашње музичке индустрије: Еминем, Горилаз, Бруно Марс, Massive Attack, Ник Кејв and The Bad Seeds, Дејвид Бирн, Дуа Липа, Nine Inch Nails, Шарлота Гејнсборо, Anderson .Paak and The Free Nationals. Рекордних 130.000 расположених љубитеља музике сакупило се у малом селу Роскилд, удобно смештеном у фјорду 35 километара западно од Копенхагена где се фестивал традиционално одржава још од раних седамдесетих година. Током осмодневног фестивала посетиоци су сем музике уживали у бројним уметничким перформансима, изложбама и јавним дискусијама.
Једнакост, солидарност, социјална сигурност биле су централне теме дебата, а Челзи Менинг водила је једну од најпосећенијих. Учесници су дискутовали о забрињавајућој глобалној политичкој ситуацији, тражили решења за бољу будућност наше планете и бавили се питањем активизма. Антикапиталистичке пароле красиле су Роскилд фестивал који је стопроцентно непрофитан, а целокупна пажње вредна зарада комплетно је донирана у добротворне
сврхе. Захваљујући добро организованој армији добровољаца свих узраста организатори могу да се похвале са импресивних 43 милиона евра донација од почетка организације фестивала до данас. Ове године је преко 50.000 евра донирано само пројекту Hack Your Future који избеглице учи да програмирају.
Ово је и први музички фестивал без употребе готовинског плаћања. Изостанак готовине обезбедио је лакше функционисање, смањио дужину редова и потпуно бацио у заборав проблем конверзија различитих валута – у Данској је и даље у оптицају локална данска круна. Посебна пажња посвећује се рециклажи, па је на фестивалу постављено много станица за рециклирање. На Роскилд фестивалу се не може наћи скоро ниједна пластична чаша, што је на осталим фестивалима традиционални пејзаж. Овај невероватан успех дугује се врло ефектном потезу којим је пластична
чаша претворена у валуту, једна чаша вреди једну данску круну. Захваљујући том добро промишљеном потезу, на сваком кораку могла се видети особа која вредно скупља чаше у велике кесе.
Навигација кроз непрегледну пољану са рекордно много шатора постављених ове године, кретање између неколико бина, изложбених простора, многобројних пунктова за продају хране и пића, обезбеђена је коришћењем мобилне апликације. Довољно је било да укључите географско лоцирање и да вас мобилна апликација доведе до циља. Или, можете унети план концерата, изложби, дискусија које желите да посетите да би мобилна апликација постала подсетник и навигатор у исто време. Организатори су мислили на све па чак и на то ако вам се испразне батерије мобилних телефона и понудили неколико пунктова за пуњење.
Цео фестивал је пропраћен и бесплатним штампаним дневним ма-
газином. У магазину се сем најаве занимљивих догађаја и вести на врло суптилан начин обрађују теме од значаја за успешан ток фестивала. На различит начин се обрађују теме о потенцијалним проблемима типичним за музичке фестивале: како се понашати ако се ваш пријатељ не осећа добро, где је граница у физичком контакту са другима, коме се обратити, шта је нормално у датим ситуацијама и слично. У штампаном облику а и са видео-екрана учесници се често подсећају да брину једни о другима, позивају да пазе на своју околину и допринесу добром фестивалском расположењу. Демистификација конзумације алкохола и секса, заједно са пратећом подршком у случају нужде, резултује растерећеном и пријатном атмосфером где и најмлађи учесници могу да се осећају пријатно и заштићено.
Ипак, иако јако занимљив на друштвено-економском нивоу, Роскилд је пре свега музички фестивал и то највећи у северној Европи. Бруно Марс је показао да је много више од поп стара успевајући да својим ритмом зарази традиционално рокерску публику. Еминем је оборио рекорд на централној наранџастој бини сакупивши преко 100.000 слушалаца, више него Ролингстонси који су годинама држали рекорд најпосећенијег концерта. Massive Attack је пружио стандардно добар аудио-визуелни доживљај поново потврђујући врхунски квалитет и професионализам. Горилаз, предвођени Дејмоном Албарном у дресу енглеске репрезентације, такође су наступали на наранџастој бини финалне ноћи. Репер Del The Funky Homosapien је пао са бине у току наступа што је скратило планирану дужину Горилаз концерта.
Занимљиво је да су ветерани Ник Кејв и Дејвид Бирн такође имали добре и посећене наступе. Фер је рећи да су Ник Кејв and The Bad Seeds наступали на великој наранџастој бини, док је Дејвид Бирн наступао на мањој, такозваној електронској и урбаној бини Арена. И, док је перформанс Никс Кејва имао амбицију да пробуди дубоке емоције библијских размера, Дejвид Бирн је бриљирао скоро перфектном кореографијом и стилом. Оба перформанса су у једном тренутку била на оштрој ивици тешко сварљивог кича: Ник Кејв у заносу рок месије, а Дejвид Бирн док се држи за руке са осталима на бини и врти укруг.
Заједничко за оба коцерта је очигледан фокус на визуелном делу перформанса. Дугогодишњи наступи и извођење старих, добро познатих ствари очигледно су резултовали у јасној потреби да се наступ освежи и обогати јаким, ефектним визуелним дизајном, што је дало позитиван резултат и осећај да наступ видите први пут.
Вероватно најбољи наступ на фестивалу био је наступ невероватно талентованог и шармантног Anderson .Paak-a and The Free Nationals. Овај калифорнијски бенд је наступио без великих претензија, без специјалних кореографија и без посебних визуелних атракција. У позадини је приказиван видео са албума Малибу. Са бине се чула само фантастична музика и неки нови, неодољиви грув. Већином млада публика гурала се да буде што ближе бини и певала заједно са Anderson .Paak-a and The Free Nationals, јасно дајући до знања да је то дефинитивно звезда у успону. Тешко је описати музику речима, посебно шта изводи Anderson. Можда су то најбоље урадили организатори фестивала у најави овог концерта: „Он репује, пева, свира бубњеве – понекад све то симултано. И то није све, он пише више него солидне, фанки аренби песме пуне паметних, социјално ангажованих стихова, далеко од самозадовољства многих колега.“Тачно тако, без икакве патетике и драме, Anderson .Paak-a and The Free Nationals одржали су концерт који је био чак и бољи од њиховог чувеног перформанса за Tiny Desk Concerts, који се може наћи на Јутјубу. Као и на Јутјубу, и на коцерту је било веома добро, веома кратко и молите за још.
Роскилд је много више од још једног музичког фестивала. То је и снажна политичка порука младих активиста северне Европе остатку света. Уз одличну организацију, врхунске концерте и профит који се комплетно донира у добротворне сврхе, Роскилд показује да је бољи, равноправнији свет могућ.
Посебна пажња посвећује се рециклажи, па се на Роскилду не може наћи скоро ниједна пластична чаша, што је на осталим фестивалима традиционални пејзаж