Роберт Браун
Или: ако је Милоје Васић, отац наше археологије, под старе дане, сместио „своју“Винчу у „јелинску епоху“, да ли онда древни српски календар бележи време од пропасти Атлантиде
Ах, Путине, Путине, брате Србине! Шта нам, бре, ово уради, човече!? И, шта си од тога имао када си због Светског првенства у фудбалу направио овај климатски хаос! Само је још требало да Хрвати постану прваци света па да фешта буде комплетна! Добро, ниси на нас послао Милосрдног анђела, али ускоро ће Свети Илија, а ми још поштено Непобедиво Сунце не видесмо! И све то ме подсећа на догађаје од пре 12.000 година када је шљонула Атлантида, ту између Крита и Санторинија, те се подигло 40 милиона тона пепела па се, над Балканом, сунце није видело петшест година. Тада су и почеле аријевске сеобе из Србије на све четири стране света, а најдаље се отишло до Кине и Индије, па и Аљаске, и, ајд` да не ређам даље...
Киша ме је поштедела, за трен, док сам на белопаланачком гробљу учествовао у четрдесетодневном помену Ненаду Карчи, мом другу из детињства. И само што попови на гробљу завршише своје, кад тирули, тирули, пишти морбидни. И ко ће да буде? Путин! Мислим, онај из Ниша. Шта? Као не знате да постоје четири Путина и да је један задужен да само дочекује у Кремљу мог Алека и да се са њим само рукује. Путин ми хладно саопштава: „Ево, мајем се по Белу Паланку, па ако хоћеш, сврати после гробља у Лагуну да видимо да ли да српску заставу дижемо и у руској амбасади у Београду. Јер, Дачић је, очигледно прешао на америчку страну и оставио твог Алека да сам брани Србију код Врања. И ајд` што је са оним Кајлом Скотом дизао српску заставу у америчкој амбасади, него му је на увце певао Миљацку! Страшнооо!“
Него зове ме моја Јелка из Ниша. Читала, по ко зна који пут Хомерову Илијаду и одједном јој синуло да између Ахила и Александра Великог нема хиљаду година, а и Плутарх је, једном приликом, неопрезно излетео па је написао да је Ахил прадеда Александру (?!) и да је овај, полазећи у поход на Индију, свратио у делту Дунава и са Ахиловог гроба узео његов оклоп и мач! Бајдвеј, да ли вам је, коначно, јасно да је „моја“Троја била на Дунаву!?
Ту се сетим да ми је академик Дејан Медаковић причао како је Милоје Васић, отац наше археологије, под старе дане, почео да винчанску културу смешта у „јелинску епоху“?! Сви су мислили да је „матори посенилио“. А шта ако је Винча, заиста много млађа, да није стара осам миленијума, већ једва две хиљаде година!
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, потпирује моје мишљење: „Ако је Васић сместио Винчу у јелинску епоху онда стари српски календар не бележи време од Нојевог потопа, већ од пропасти Атлантиде. Елем, Атлантида је шљонула пре 7.528 година! Сврни, обрни, ипак, сте ви, Срби, народ најстарији“!
У Белој Паланци се, пак, појавило сумњиво лице! Данима седи у кафићу Колоридо са Лимунадом, Мишком Фејом и Попом. Представља се као Роберт Браун! А таако му пише, брале, и у личној карти. Притом, одлично говори српски, штавише превео је са немачког капитално двотомно дело Политика римских папа у 20. веку Карла Хајнца Дешнера, а превешће и моја Писма Аристотелу. Хоћу рећи, Роберт Браун се бави превођењем капиталних дела. Биља се, пак, бави кувањем слатког од смокава које је донела са Црногорског приморја.
Али, зато се моја Црна узврпољила: „Чим тај Роберт Браун седи са Лимунадом, Мишком Фејом и Попом у Колориду, то значи да се на западном Балкану нешто гадно кува! Јер, ако је Београд престоница Србије, онда је Бела Паланка пупак света!“