ПРОБНИ БАЛОН
Бушење Ратног острва
Велико ратно острво није увек имало тако звучно име. Пре неколико векова било је познато као Циганско, после Првог светског рата деградирано је у Сиротињско острво, а судбина му се и данас котрља између ових идентитета. Са њега су Турци и тукли и бивали тучени, а када више није било Турака, највећи нетакнути – или тек дотакнути – комад природе Београда попут сиротог чергара је каскао, то јест плутао од једне до друге идеје у шта га претворити, пошто још нисмо достигли ниво економског развоја на коме природа постаје профитабилна (што дође после, након што буде уништена). Размишљали смо о томе да на Великом ратном острву посадимо спортске центре, тржне центре, београдски Менхетн или Монте Карло – ово потоње је идеја градског менаџера из 2007 – а некоме је пало на памет и да тамо сазидамо копију Таџ Махала, која би привлачила богате странце. Ако ћемо већ да градимо фалсификате светских чуда, сада би било прикладније подићи Бурџ Халифу 2, пријатељима у част, али пре него што се почне градити, понешто мора и да се сруши; макар отпор јавности. Када се средином јула прочуло да организатори музичког фестивала „Белгрејт“намеравају да „споје урбанизам с опуштајућом природом“баш на овој дунавској ади, у Београду је већ тринаест година на снази било Решење о стављању под заштиту природног добра Велико ратно острво. Још од априла 2005, дакле, на Великом ратном острву је генерално забрањено уништавање вегетације (члан 6, тачка 2), загађивање (члан 6, тачка 6) и „обављање других активности којима се деградира простор и мења или утиче на постојеће стање“(члан 6, тачка 11). Фестивал са „мноштвом домаћих и страних извођача“, како га је маркетинг описао, немогућ је без гажења траве и бацања
отпадака, па једва треба додати како је врло конкретно забрањено „уношење уређаја који емитују звук, односно буку“(члан 6, тачка 9). Наравно, да не буде забуне, овде није био проблем у врсти музике којом је „Белгрејт“мамио – махом електронске – јер птице једнако ефикасно може да побије сто педесет децибела садашње шпанске звезде Кристијана Вареле и некадашње мађарске звезде Франца Листа.
Када већ помињемо фауну, вреди подсетити да се према подацима ЈКП Зеленило-Београд, коме је Велико ратно острво поверено, на овој ади може видети 185 врста птица. Истраживања кажу да је Велико ратно острво „тачка највећег биодиверзитета на територији Београда“када је о птицама реч, пише већ на веб-сајту поменутог предузећа.
Због свега тога Туристички центар Земун је – пише „Инсајдер“– тражио Заводу за заштиту природе Србије да каже шта мисли о „Белгрејту“. Добио је негативно мишљење још у марту, али су и Туристички центар Земун и Туристичка организација Београда фестивал свеједно подржали, па је тај у међувремену постао и бесплатан. Министарство заштите животне средине напослетку је, након поприличне буке у медијима и на друштвеним мрежама, забранило да се „Белгрејт“одржи на Великом ратном острву, али свега неколико дана пре него што су звучници распалили. Фестивал је напослетку одржан у калемегданском клубу „Барутана“. Фауна и флора Великог ратног острва и овај су пројектовани напад преживеле – као што су уз непознате губитке преживеле и стварни напад фестивала „Ехо“2003. године – али и даље није јасно како је идеја о масовној журци усред уникатне природне целине живела месецима након противљења Завода, без обзира на то што његово мишљење није обавезујуће. Туристичка организација Београда је, рецимо, домаћем сервису Би-Би-Сија рекла да у тренутку када је „Белгрејт“подржала, није знала где су га организатори сместили. Ако је сва ова ујдурма била још један пробни балон пред неки озбиљнији јуриш капитала на Велико ратно острво, тај је свакако оборен, али нема сумње да фауни последње београдске оазе све више прети чергарска будућност.