ТУЖИОЦИ НА МЕТИ ЕКСТРЕМИСТА
Претње смрћу
Механизам да државни функционери износе неодговорне оптужбе о „издаји“или „лоповлуку“, а затим екстремисти, хулигани и други насилници то прихватају као чињенице и тим „издајницима“и „лоповима“прете, све више узима маха. Тај уиграни систем, да представници власти вербално оптуже, а затим разни „извођачи радова“прете, примењен је чак и на оне који по службеној дужности воде или су водили истраге о ратним злочинима, које и по Закону држава мора да заштити. Али то не чини.
То показују недавне бруталне претње смрћу, упућене првом српском тужиоцу за ратне злочине Владимиру Вукчевићу и садашњем заменику тужиоца Бруну Векарићу, којима су претходиле оптужбе политичара.
„Због јавних иступа посланика Милована Дрецуна, заменик тужиоца за ратне злочине Векарић и ја смо добили десетине претњи смрћу. Дрецун је више пута јавно износио потпуну измишљотину да су тужилаштву достављени неки докази за злочине над Србима које смо ми заташкавали. Недавно су са страница једне веће интернет групе упућене бројне претње нашим породицама и нама позивајући се на ту Дрецунову измишљотину. Дрецун се поново острвио на мене. И ниједном није поступано по службеној дужности када је прећено мојим сарадницима и мени“, каже Вукчевић за НИН.
Закон прописује да се претње државним функционерима, где су побројани и јавни тужиоци, гоне по службеној дужности. За сада су поступци по службеној дужности покретани у случајевима када су претњама били угрожени носиоци политичке власти, а пре свега садашњи председник и претходни премијер Александар Вучић.
Милован Дрецун, посланик владајућег СНС-а још од 2012, сада је председник скупштинског Одбора за КиМ, који је основао радну групу за прикупљање доказа за злочи-
не над Србима. Истовремено је и председник радне групе. Он је често гостујући на једној телевизији са националном фреквенцијом оптуживао Вукчевића и Бруна Векарића да су „скривали доказе за злочине над Србима“. Дрецун је тако о Вукчевићу недавно говорио: „Спаковали смо ми њега у пензију, а ускоро ћемо да видимо још неке ствари. Мисли да ће побећи од одговорности за прикривање злочина над Србима.“.
Убрзо је, 24. јула, на фејсбук-страници једне веће екстремне групе (има 154.873 пратилаца), која пропагира мржњу према свима који нису „добри Срби“, поновљена Дрецунова тврдња.
„Два злочинца која су од 2000. заташкавали злочине над Србима у БиХ, Хрватској и на Косову. Досијее које су добијали од БИА сакривали су по подрумима тужилаштва, а када би неко успео да дође до њих давали би наредбу да не смеју да хапсе ниједног оптуженог на територији Србије који није Србин“, наведено је на овој страници испод фотографија Вукчевића и Векарића. На ову објаву уследила је лавина бруталних и вулгарних коментара са бројним позивима на убиство.
„Обојицу стрељати, а њихове породице протерати у Албанију и Хрватску“; „Обесити на Теразијама и проклети им корен“; „Го... која треба поклати. За њих је метак скуп“; „На колац...“; „Ово го... од Вукчевића требало је убити и то смо ми чије презиме блати требали завршити између нас“, само су неке од претњи од којих су поједине чак потписане пуним именом и презименом.
На овој фејсбук-страници објављени су и текстови којима се многи из невладиног сектора и опозиције означавају као „издајници“и „лопови“, а те објаве прате бројни претећи коментари. Занимљиво је да нема ниједне објаве којом се критикује садашња власт, али зато има похвала.
Некадашњи тужилац Вукчевић каже да је због последњих претњи забринут за безбедност породице.
„Не осећам се безбедно. Пре свега сам веома забринут за безбедност моје породице, јер су претње упућене и мојим ћеркама. Мом некадашњем заменику Векарићу и његовој породици је такође прећено и забринут сам за њихову безбедност. Дрецун сада иступа у својству председника ад хок групе која треба да прикупља доказе за злочине против Срба, а према закону искључиво тужилаштво може да прикупља
такве доказе. Иначе, тврдња да је БИА поднела кривичну пријаву коју смо ми заташкали је класична клевета јер они нису поднели ниједну пријаву. Имали смо проблема у почетку са службом МУП за ратне злочине, па смо им помогли да поднесу кривичне пријаве“, каже Вукчевић.
Позвали смо и заменика Векарића, али он не може јавно да иступа без дозволе тужитељке за ратне злочине.
Иначе, разлог што посланик Дрецун више година уназад јавно вербално напада Тужилаштво за ратне злочине, вероватно је у томе што се његово име нашло у досијеу „Речи и недела“и што је био обухваћен преткривичним поступком за позивање и подстицање на ратне злочине као једна од перјаница РТС током сукоба деведесетих, када је био и члан СПС-а. Тај поступак је покренут кривичном пријавом коју је поднело Независно удружење новинара Србије.
И Маријан Ристичевић, посланик владајуће коалиције, више пута је прозивао Вукчевића, а 2014. је поднео чак кривичну пријаву против тужиоца и његових сарадника због наводне шпијунаже и издаје о чему је више пута и јавно говорио. За такве тврдње наравно није било ниједне индиције, а камоли доказа, тако да је пријава убрзо одбачена. Међутим, ту Ристичевићеву оптужбу и данас екстремисти, али чак и поједини медији, користе као „чињеницу“да би се Вукчевић и његови сарадници означили као „издајници“и тиме постали легитимне мете.
„Ту тврдњу Ристичевића, иако је правоснажно одбачена јер није било основа, користили су чак и адвокати када су одбили да ме приме у Комору“, истиче Вукчевић.
Пример одсуства реакције државе по службеној дужности су и претње, такође због „издаје“које је Вукчевићу и његовим сарадницима током 2014.
упутио на службену интернет пошту сада јавности познати екстремиста Немања Ристић. Држава је ипак морала да поведе поступак против Ристића када је 2015. против њега кривичну пријаву поднео новинар Веран Матић, такође због претњи смрћу. У том поступку по приватној тужби Ристић није осуђен већ му је прописана мера лечења у психијатријској установи отвореног типа. Због психијатријских проблема Србија је одбила да изручи Ристића Црној Гори где је оптужен за државни удар. Ристићево име, када је означен као припадник вождовачког клана, доспело је у јавност 30. маја 1994. Тада је на Вождовцу учествовао у криминалном обрачуну са Бранком Гребенаревићем против Средоја Шљукића, тада означеног као вођа звездарског клана, и његовог сарадника Срђана Аџемовића. У обрачуну је убијена Татјана Николић (20), а сва четворица пуцача су ослобођена.
Криминална прошлост, пресуда за претње, и душевна болест нису препрека да Ристић учествује у многим јавним догађајима као што је то била на пример подршка Заветницима. О Ристићевој последњој активности је у прошлом броју НИН-а писала посланица Мариника Тепић. Наиме, он је са представницима провладиног синдиката Управе криминалистичке полиције, који имају сличне значке као праве полицијске, посетио Прихватилиште за децу. О повезаности политичара, који износе неутемељене тешке оптужбе, и екстремиста, који прете узимајући те оптужбе као чињенице, још више сведочи случај хулигана у улози обезбеђења на инаугурацији садашњег председника који су чак физички напали новинаре. Питање је тренутка када ће претње прерасти у злочин, а највећу одговорност ће имати политичари на власти.