ПРЕДСЕДНИКОВИ УДАРНИЦИ

Фабрика мржње

Ботови и твитераши са платног списка СНС-а покушали су да омаловаже значај морбидног излива мржње политичке „мајке“данашњих напредњака, па су на поспрдан начин улетели у обрачун са свима који су се осетили понижено

Само једна фабрика у Србији ради 24 часа и ударнички пребацује норму – председникова фабрика мржње. Тајна успеха је што у њој не раде само одани појединци, већ и читаве институције попут Скупштине или Цркве, производећи колективну мржњу као нову нормалност

Док је Вучић полагао камен темељац за фабрику Форверк и обећавао радницима бруто плату од 500 евра, што значи да се хвалио нето платом испод републичког просека, Вјерица Радета је свету поклонила нељудски твит и из буџета узела своја месечна примања у износи од 173.000 динара. Њене бруталне речи, инспирисане смрћу жене која је у сребреничком геноциду изгубила супруга и двојицу синова, никада не бисмо смели да заборавимо: „Чујем умрла Хатиџа Мехмедовић из удружења бизнисменки Сребренице. Ко ли ће је сахранити, муж или синови?“, Али ботови и твитераши са платног списка СНС-а покушали су да омаловаже значај морбидног излива мржње политичке „мајке“данашњих напредњака, па су на поспрдан начин улетели у обрачун са свима који су се осетили понижено. Један од њих, познат као аналитичар СНС-а на Пинку, упорно је ретвитовао све што је ико погрдно рекао о мајкама страдалих у Сребреници, док се други, који је недавно од Града Београда добио 760.000 евра, устремио на парламент у БиХ који је, за разлику од нашег, недопустивно понашање потпредседнице Скупштине већ ставио на дневни ред, и написао: „Парламент који се изјашњава о твиту?!А је л` се изјаснио поводом тога што се ратни злочинац Насер Орић шетка около слободан?“

Прихватити монструозност као нормалу, наругати се онима који то не желе и уз пут извређати суседе..., то је доминантна политичка култура. У Србији се не профитира каменова темељаца које председник својеручно поставља да би на њима никле фабрике, ни од фабрика које већ имамо а које не могу да хране ни канаринца а камоли радничке породице, већ од производње мржње у фабрици мржње, једином објекту који је Вучић основао са намером да ради без прекида током његове владавине. И која је, судећи по претходној недељи, забележила натпросечне резултате.

Прво је, бранећи интересе Цркве али и градских власти и њихове сумануте урбанизације, протојереј Стојадин Павловић упутио непримерене речи житељима насеља Степа Степановић који би радије да се лече код лекара, а не молитвом и који инсистирају да добију обећани дом здравља уместо цркве. Рекао им је да „те подизвођаче малог броја побуњеника у овом крају не можемо сматрати хришћанима“, и додао, онако баш хришћански: „Нисам жута патка, нисам Саша Јанковић, ја сам човек.“Потом се патријарх Иринеј лично обрушио на Црну Гору „у којој се Срби третирају као у усташкој НДХ“. Користећи реторику Александра Вулина који уз реч Хрватска увек дода и мало „усташа“(„Мржња са којом Вучића чекају у Загребу усташе које су га вређале на најбруталнији начин је црна мрља на образу Хрватске“) и он их је придодао, али је променио локацију. Тиме је непримерену реторику проширио на још једног суседа, кога актуелна власт није баш активно засипала увредама, али јој се овакав „мрзилачки бонус“и те како допао. Вучић је изјавио да није на њему да суди о речима патријарха, али да Срби катастрофално живе у Црној Гори, док је његов (или Брнабићкин) министар Ненад Поповић, који се прославио увредама на рачун ЛГБТ популације, допунио патријарха речима да у тој земљи власт „упорно и систематски спроводи идентитетски геноцид“. Притом је све то изговорено у недељи када је папа затражио смену загребачког надбискупа Јосипа Бозанића због подилажења пораженој идеологији.

Чак и да прихватимо да напредњачки председник не пише сценарије

за овакве изливе црквених великодостојника и да то није под њиховом контролом, све друго јесте. Од тога што „Суљи“неће дати фотељу док свој говор мржње не усмери тамо где треба, до тога да је прозвао своје ударнике који се не истичу довољно и загрмео: „Јавно су ме бранили само Александар Вулин, Маја Гојковић, Небојша Стефановић и Владимир Ђукановић. Остали нису јер се плаше да не заврше на насловној страни. Све сам их ја поставио!“Дакле, поставио је министре, поставио је скупштину, све је то његово, што значи да и смене у оквиру тих институција зависе од њега. И да он и само он одлучује да ли ће Радета остати потпредседница Народне скупштине и да ли ће Војислав Шешељ, осуђен за ратни злочин, и даље уживати у свом мандату и давати изјаве типа да „не заслужују сви људи да им се донира орган“. Јер Шешељ још боље од верног Вулина „ради“на односима у региону: „Сад сам вам тамо напољу изгазио усташку заставу, јебо вам мајку усташку.“. И бруталније гази опозицију: „Снимај, снимај, јебаћу ти мајку усташку (Радославу Милојчићу), док ми будеш пушила курац (Мариники Тепић).“

На питање да ли се ради само о мржњи према свакоме ко није Вучићев фан или у свему томе постоји и нека политичка идеја, посланица Нове странке Мариника Тепић каже: „Пре бих рекла да се убрзава демаскирање владајуће камариле, од коруптивно-криминалног опуса, до косовског. Нервоза је све већа, зноје се, то им квари шминку и коначно показују своје право лице политичких страшила и буџетских паразита, упркос глуматању нарочито за спољашњу јавност. Не можете ви од радикалске, дакле хушкачке, политичке деце, од Вучића као најбољег међу Војиним деранима, до Гојковићеве, Мартиновића, очекивати да буду ’не-они’. У то су могли можда поверовати само рођени након 2000.“

Па, изгледа да стварно не може. Скупштином преседава некадашња радикалка, која је деведесетих говорницу користила као полигон за говор мржње, а којој је данас додељен задатак да препозна и санкционише говор

мржње код свих, а не само код својих политичких противника. Како, када и сама још увек користи микрофон да би, рецимо, Саши Радуловићу, алудирајући на његово ментално стање, рекла: „Имамо доле и здравствену службу.“Уз њу, такву каква јесте, и заменике који нису далеко одмакли, створен је прототип за актуелни говор мржње оличен у шефу посланичке групе СНС-а Александару Мартиновићу.

Без опомене, без ограниченог времена за излагање, чак и мимо дневног реда, он може да пред свим грађанима Србије избаци и ово из себе: „Зоран Живковић је идиот, Зоран Живковић је кретен. Само идиот и само кретен може да ликује јер су шиптарски терористи јуче тукли и мучили и на најгори могући начин вређали Марка Ђурића високог званичника Владе Србије.“Такође, може и Родољуба Шабића да оптужи за крађу, непотизам и све што му падне на памет и да онда реч препусти Маријану Ристичевићу који поентира: „Шабић ће бити разрешен као недостојан функције због политизирања и злоупотреба новцем које је навео Мартиновић. Одзвонило му... Он господин, сећам се кад су поделили Карићеве паре да отму покојном Вуку странку па га преварили са Динкићем. А са Мехом је пио, а можда и крао по бутицима.“И да још једном поентира називајући Сашу Радуловића „господин Расуловић, овлашћено лице бенседина“, дајући инспирацију следећем амбициозном напредњаку. Наравно, Владимиру Орлићу, који из само њему знаних разлога назива Бошка Обрадовића „досовском политичком старлетом - Пернард Двернард“која има „проблема са синтаксом, а непремостивих тешкоћа са семантиком“, а Сашу Јанковића описује као неког ко се „стара о самом себи и о својим послушним пудлицама“.

На питање да ли нас такав говор мржње у парламенту враћа у деведесете и стање које је претходило рату, Мариника Тепић каже: „ Гледала сам и старија заседања са радикалским варваризмима, али никада није било овако. Сада су умножени - од сирових радикала, до прерађених у напредњаке и свих њихових паковања. Такмиче се ко ће се поганије, па и претећи обратити нама из опозиције или неком кога им вођа одреди за мету. И, што је најмизерније, без прилике да одговоримо. Говор мржње постао је редован, а сада уводе и јавни линч, као модел и у широј јавности… чим је опробан у највишем дому - без последица. И пазите, ту има наизглед пристојних људи, лекара, професора, предузетника, али када уђу у скупштинску салу и чују Гојковићеву, Арсића, Мартиновића, као да сиђу с ума. Да ли им се то негде броји као и ботовима, не знам, али знам да закуцавају последњи ескер у ковчег парламентаризма у Србији.“

И не само парламентаризма, додаје активисткиња за људска права Аида Ћоровић, већ и у ковчег грађанског друштва. За НИН каже: „Мржња се као и све друго учи, а код нас се већ деценијама ради на томе. Таман се људима да мало предаха, а онда крене изнова, па завршимо са председником који сваког дана малтретира и оно мало новинара који још покушавају да раде свој посао и директора Путева Србије Зорана Дробњака. Та демонстрација силе, иживљавања и беса доводи до ланчане реакције: ако шест сати дневно слушамо првог човека државе како мрзи, шта онда да очекујемо од нових генерација које васпитава ово друштво. Имам утисак да је мржња сада јача него у Милошевићево доба пре рата, јер је тај режим стварао атмосферу страха према другима и онима које је означавао као ’спољне непријатеље’, а сада се мрзи на дневном нивоу и мрзи и свој најрођенији. Тренутно на власти имамо људе којима је то природно стање и који немају емпатију ни према коме, а та њихова унутрашња агресија се прелива и на политички план, тако да сви постајемо друштво мржње.“

Има у Скупштини наизглед пристојних људи, лекара, професора, предузетника, али када уђу у скупштинску салу и чују Гојковићеву, Арсића, Мартиновића, као да сиђу с ума. Да ли им се то негде броји као и ботовима, не знам, али знам да закуцавају последњи ескер у ковчег парламентаризма у Србији Мариника Тепић

Итако би деведесетих, на пример, вести РТС-а почињале речима: „Сазнајемо да се данас из Загреба на ратиште Баније запутила и једна сатнија кољача Туђманове црне легије…“А данас се, на пример, Студио Б обруши на сопствене грађане који протестују због подизања цена горива: „Бахати срамни протести неколико пропалих опозиционих лидера“, а онда се у кадру појави и лично председник свих грађана који им поручи: „Што не изађете на улицу па се закачите за бандере и кажете нећемо овако јефтино да плаћамо струју.“Иако је избегао да помене „обесе на бандере“, ипак је ЊУЗ реаговао вешћу да РТС из деведесетих не може да поверује шта се данас ради и додао: „Није мала ствар када видиш да си некоме идол и да си на њега утицао, али имам утисак да Студио Б, као и Пинк померају границе и да ће људима за коју годину чак бити и симпатично видети прилоге које смо ми својевремено правили - каже РТС деведесетих.“А да ће те границе сигурно бити померане показује и власник Пинк телевизије са националном фреквенцијом писмом једном од опозиционих лидера: „Драги Ђики, дуго ти нисам писао и да будем потпуно искрен, нисам ни планирао, али твоја тврда столица исписана у 30 тачака коју називаш политичким програмом...“(наставак се може прочитати на Пинку не и у НИН-у).

Небојша Стефановић као министар полиције не само да учествује у законом недопустивим радњама, у налетима прејудицирања нечије кривице или амнестирања подобних, већ се уредно појављује и у страначким саопштењима да би блатом засуо кога треба

Наравно, Вучићеви медијски извођачи радова на пројекту мржње плаћени су и из буџета. Чак је и Информер дотиран на свим медијским конкурсима иако је прошле недеље осуђен због говора мржње, и то не први пут.

Међутим, проблем и те како представљају високи функционери који су упрегнути да раде тај прљави посао. За разлику од деведесетих када је у црвено-црној коалицији СПС био задужен да бира министре који ће бар формално држати ниво, а Шешељ за говор мржње, сада су и једни и други на истом задатку. Чак је и нестраначка премијерка Ана Брнабић морала да ничим изазвана нападне опозицију (ваљда да би се уклопила у окружење), па је изговорила: „Једино што је очигледно је да ће тај савез окупљати све оне који не знају за шта су, већ само знају против кога су. То је један од ретких њихових заједничких именитеља. Ту једино нико није за Србију.“

Рекло би се - релативно благ напад мржње према политичким неистомишљеницима Александра Вучића, али има времена, научиће како то раде они које је председник сам именовао као праву подршку: Вулин, Гојковићева, Стефановић и Ђукановић. Рецимо, Стефановић као министар полиције не само да учествује у законом недопустивим радњама, у налетима прејудицирања нечије кривице или амнестирања подобних, већ се уредно појављује и у страначким саопштењима да би блатом засуо кога треба. Па кад нападне Вука Јеремића онда то изгледа овако: „Једино што је за сада свима јасно, јесте да су милиони евра стечених међународним криминалом завршили на приватним рачунима Вука Јеремића. Као што је преко грбаче грађана Србије путовао по белом свету, бахатио се и трошио милионе евра државних пара на ноћења у најлуксузнијим хотелима..., тако је очигледно злоупотребљавао своју позицију у УН да би се што боље повезао са људима који су данас предмет корупционашких истрага.“Готово идентично говори и ради Марко Ђурић, сасвим неоправдано избачен из Вучићевог топ тима, који не само да нас плаши како Албанци прете ратом, већ и наставља Стефановићев „дијалог“са Јеремићем: „Пре него што се усуди да говори о нечијем патолошком кукавичлуку, Јеремић би требало пре свега себи, а потом и грађанима, да објасни сопствену психопатолошку, социопатску потребу да негира сопствену кривицу.“

А када је у питању Владимир Ђукановић, ту дилеме нема - сви, баш сви знају чиме је одавно заслужио високо место у топ тиму. Половину српског народа, ону која је навијала за хрватску репрезентацију, недавно је назвао психопатама, а тим речима „частио“је и најбољег српског тенисера: „Навијати за једну такву репрезентацију се граничи са лудилом. Ти људи су зрели за лудницу, потпуне психопате, према таквим никада нећу да имам поштовања и ту укључујем и Новака Ђоковића.“Изговорио је и доспео у све светске медије. Шпански лист Марка је преносећи Ђоковићев успех на Вимблдону опсежно анализирао ову изјаву, наводећи да је члан „странке председника Вучића“рекао да само идиот може подржавати Хрвате. А сам Вучић се тим поводом огласио недељу дана касније, након што га је због тога прозвао Ђилас, речима да је Ђукановић погрешио и да у навијачкој страсти није показао поштовање за оно што је Ђоковић урадио за земљу. Дакле, Ђоковић је амнестиран, а остали Срби који су навијали за Хрвате су и даље остали „идиоти“.

Нема сумње да је у питању до перфекције усавршена Вучићева технологија стварања привида, а да се суштина „сто муслимана за једнога Србина“, не поремети превише. На то се наслонила читава машинерија која изводи ове нечасне радове и ланац насиља и мржње постаје све чвршћи.

„Ми смо као друштво социјализовани кроз мржњу и насиље, да није тако не би се бирао нити би имао подршку овакав председник. Ако нетолеранцију и мржњу чујемо и од Цркве и од интелектуалних елита онда није само Вучић проблем. Генерално смо постали једно загнојено друштво, а он је само врх тог гнојног чепа. Сви смо на неки начин постали болесни и не знам како ће се то завршити: да ли ће нам бити потребна ’хируршка интервенција’ са стране или ћемо чекати да тај чир сам од себе пукне. То може да потраје, а након тога ћемо сви морати да се суочимо са ужасним последицима. Биће потребни векови да се ово друштво санира“, каже Аида Ћоровић.

Једно је сигурно, ово што живимо још увек није „дно дна“. Сваког дана сазнајемо да може и дубље.

Чак и да прихватимо да напредњачки председник не пише сценарије за изливе мржње и да то није под њиховом контролом, све друго јесте. Од тога што „Суљи” неће дати фотељу док свој говор мржње не усмери тамо где треба, до тога да је прозвао своје ударнике који се не истичу довољно