Подела Косова није прихватљива
КСЕНИЈА БОЖОВИЋ
То је био став и нашег покојног лидера Оливера Ивановића, али нас власт у Београду није укључила у унутрашњи дијалог. Нама су преговори у Бриселу донели много више лоших него добрих ствари
Имам потребу да направим преседан и да вам уместо увода пружим на увид текст који сам послала Ксенији Божовић као најаву за питања која ће је дочекати у атачменту. „Поштована Ксенија, ево мојих питања. Разумем сву деликатност и молим Вас да се не уплашите. Одговарајте по својој мери и процени... Молим Вас да ми потврдите да Вам је стигао мејл. Хвала Вам, Оља“.
Требало је да прође само неколико дана да бих разумела да је реч „деликатно“увелико превазиђена. Најблажа права реч је - ненормално. Подразумева се да је мејл који сам јој послала путовао као да сам га послала возом у Митровицу, уз сва задржавања на граничним прелазима, али у томе одавно не видим ништа ненормално. На то сам се навикла. Али после „хитно“сазване седнице Савета за националну безбедност, открића о „агентурним деловањима“, верујем да је свако слово које је исписала прва сарадница убијеног Оливера Ивановића, заменица председника Грађанске иницијативе Србија, демократија, правда Ксенија Божовић - ненормална храброст.
Како сте разумели оптужбе на рачун појединих представника СПЦ-а и политичара за „агентурно деловање“?
Оптужбе на рачун појединих представника Цркве су неодмерене и срамне. У народу су схваћене као порука да нико не сме да има другачије мишљење, нити право да такво мишљење износи у јавност. Шта је то игуман Сава Јањић рекао толико страшно? Зашто би његова упозорења изазвала тако жестоке реакције, осим ако није разоткрио „нечије“тајне планове? Осим ако „неки“појединци нису планирали да нешто треба да се деси а да народ на КиМ и шира јавност о томе не треба ништа да сазнају?
Остварење таквих планова би сигурно било на штету Срба.
Да ли очекујете хапшење игумана Саве Јањића?
То ни у ком случају не би смело да се деси. Хапшење игумана Саве Јањића би оставило несагледиве последице и на српски народ и на свештенство на Косову. Зато могу да кажем да то не очекујем. А сви се питамо зашто се патријарх Иринеј није огласио на оволике оптужбе на рачун и владике Теодосија и игумана Саве Јањића.
Да ли су Срби на Косову и Метохији охрабрени писмом председника Вучића, као што то тврди шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић?
Кажу да их је подршка председника охрабрила, јер морају да верују у своју државу и у свог председника, пошто другу државу немају. Писмо у коме нас позива на мир и стрпљење и обећава да неће дозволити насиље над Србима и српским светињама је дошло у тренутку када узнемирени народ слуша звуке хеликоптера и гледа колоне оклопних возила. У данима таквих тензија народ не може да се не запита зашто представници Канцеларије за КиМ нису дошли на Косово да нам пруже подршку и покажу да су с нама.
Пре неколико месеци сте били у прилици да лично разговарате са Александром Вучићем. Ви сте њему поставили одређена питања, он је вама дао извесна обећања. Шта се у међувремену десило?
Председник Србије је неколико дана по убиству Оливера Ивановића боравио у Косовској Митровици. Одржао је састанак у амфитеатру Техничког факултета, смогла сам снаге да се одазовем позиву и имала сам само два питања – прво је било да ли ће се
пронаћи убица Оливера Ивановића и шта ће Србија урадити по том питању. Друго је било - да ли ће се кренути у обрачун са криминалом и корупцијом на северу КиМ. Добила сам одговор да ће убица, ко год да је, бити пронађен и процесуиран, али и да ће се и он и Влада Србије обрачунати са криминалом и корупцијом и то „прво у својим редовима“. Била сам задовољна одговором и свакодневно сам пратила развој догађаја на терену, али нажалост, до данашњег дана, од тада је прошло већ скоро седам месеци, ништа конкретно од свега што је обећано није се десило. Остаје нам да се надамо и да чекамо.
Да ли вам је тада пало на памет да ће се уместо „обрачуна са људима из својих редова“, неки од њих из сиве зоне унапредити у званичне представнике Српске листе?
Тог дана ја то тако нисам разумела, а понајмање очекивала. Нажалост, реалност је нешто друго.
Отац Сава Јањић се ових дана запитао кога представља Српска листа? Шта ви мислите?
Згрожени смо нападима Српске листе, политичког субјекта са Косова, на оца Саву Јањића само зато што је изнео своје мишљење и противљење идеји о подели Косова. Челници Српске листе своје нападе на неистомишљенике износе тврдећи да говоре у име целог српског народа на Косову и Метохији. Не могу с тим да се сложим. Српски народ је увек био уз своју цркву и њено свештенство.
Хоће ли Срби на КиМ бити доведени у ситуацију да се опредељују на чијој су страни - СПЦ или СНС?
Српски народ на Косову и Метохији треба да буде и уз своју државу али и уз своју цркву. Поделе, разједињеност,
неслога и сукоби су данас најмање потребни народу на Косову и Метохији.
Да ли је за вас прихватљива подела Косова?
За Србе на Косову и Метохији није прихватљиво решење поделе Косова. То је био став и нашег покојног лидера и Грађанска иницијатива СДП као политичка опција на Косову и Метохији не одустаје од тога да следи његове идеје.
Како сте разумели „претње“председника Србије да ће изаћи у јавност са тачним бројем Срба који живе на Косову и колико их на дневном нивоу одлази са Косова. („Болно је ово што ја говорим. Али ко може да каже да није истина? Деведесет одсто Срба јужно од Ибра има и косовска документа. Је л` то нека новост за неког?“- А. Вучић)?
Предлажем да прво питамо представнике Српске листе да ли имају косовска документа и из чијих буџета примају плате!? Сви до једног имају косовска документа и примају једну или више плата из косовског буџета. Да бисте некога критиковали морате ви први да будете исправни, па тек онда имате право да критикујете.
Како се осећате кад чујете речи председника Србије да „сви Срби знају да је Косово изгубљено“. Да ли спадате у „све Србе“?
Ја са својом породицом живим на Косову и никада се не могу помирити да је Косово изгубљено. Док на Косову живи и једна српска породица оно не може бити изгубљено и за њега се треба борити. То тврдим.
Да ли осећате као неправду уверење оних грађана Србије који мисле да боље знају шта је за вас добро од вас самих који тамо живите?
Грађани Србије требало би да знају да народ који живи на Косову ваљда најбоље зна шта је за њега добро. Да чују наш глас и вапај и да дају подршку очувању свете српске земље. Сви би требало да буду свесни да неправда која се надвила над народом на Косову, али и над народом у Србији, као и огромни притисци разних земаља света могу бити превазиђени само ако будемо сложни, јединствени и истрајни.
„А сутра? Кога брига за сутра! Хоћемо ли имати будућности и деце. Ваљда је боље да имамо нешто
Имају ли представници Српске листе косовска документа и из чијих буџета примају плате!? Сви до једног имају косовска документа и примају плате из косовског буџета
него да немамо ништа... А то што се правите ћорави код очију и глуви, само наставите са тим... Нећете етничке границе и разграничење са Албанцима? Нема проблема, да се онда спремимо за Врање за једно 40 година“, рекао је недавно Вучић. Ако би било референдума, како би по вама гласило поштено питање?
Бојим се да ће референдумско питање бити формулисано слично оном у Македонији. Да ће власт на перфидан начин покушати да камуфлира суштину и да ће питање судбине Косова и Метохије повезати са будућношћу Србије. Било би прихватљиво свако питање у којем би на јасан начин био представљен уставноправни, историјски и културолошки значај Косова и Метохије за српски народ и српску државу.
Како доживљавате бриселске преговоре? Да ли се тамо преговара о будућности вашег останка на Косову или о будућности Србије ако вас се (не) одрекне? Да ли имате појма о чему се тамо разговара?
Бриселски преговори се нетранспарентни, а Србима се пласирају информације после завршених преговора. Онда добијамо три различите интерпретације договора, једну из Приштине, другу из Београда, трећу из Брисела. Скоро увек су контрадикторне. А резултате тих договора најбоље могу да оцене Срби који са својим породицама живе на територији Косова и Метохије. Они најбоље знају шта су до сада ти бриселски преговори донели добро, а шта лоше. Много више лоших ствари.
Да ли сте на било који начин учествовали у „унутрашњем дијалогу“?
Нисмо. Нудили смо сарадњу, говорили смо да би у унутрашњи дијалог требало да буду укључени виђенији политичари са Косова и Метохије, професори факултета, интелектуална елита, па и обични грађани - међутим нисмо препознати као компетентни саговорници.
Утисак је да врх српске државе верује да је за опстанак Срба на Косову далеко битније што познају свако село, скретање за засеок, него да признају да ли познају „неке Радојчиће“? Шта је за вас важније: познавање географије или људи из криминогеног миљеа?
Тачно је да је до пре пар година за опстанак Срба на Косову било битније познавање територије, обилазак сваког села, засеока, разговор са људима који тамо живе, упознавање с њиховим проблемима... Данас се испоставило да би приоритет требало да буде познавање криминалног друштва и њиховог деловања, јер је највећи проблем Срба постала лична безбедност и безбедност чланова породице. Зато би било важно да се врх државе бави тиме, јер Срби на Косову немају поверења у косовске институције које су задужене за безбедност. Постоји сумња да су повезани. Грађане на Косову и Метохији највише брине безбедност, сигурност и опстанак на својим вековним огњиштима. И они који су економски збринути размишљају о исељавању а као разлог наводе небезбедност и несигурност. И на северу и на југу.
Бојим се да ће референдумско питање бити формулисано као у Македонији, a власт на перфидан начин покушати да камуфлира суштину и да ће питање судбине Косова повезати са будућношћу Србије
Прошло је скоро седам месеци од убиства Оливера Ивановића…
Прошло је седам месеци од убиства Оливера Ивановића, најистакнутијег лидера Срба са Косова и Метохије, а ми, његови најближи сарадници још увек не можемо да се помиримо да га нема. Имамо осећај да ће се свакога момента појавити на вратима канцеларије, с његовим препознатљивим осмехом на лицу и енергијом коју је
ширио. Али, нажалост, сурова истина је да га нема. Да је мучки убијен са леђа испред страначких канцеларија. Та слика је сваки дан присутна, а посебно секретарици која га је прва и видела. Сваки наш радни дан и улазак у страначке просторије се своди на одавање почасти минутом ћутања испред плоче са његовим ликом и његовом поруком.
Шта сте у међувремену сазнали а што нисте знали првог јутра?
До данашњег дана нисмо добили ниједну нову информацију, ни ми, његови сарадници, а ни породица. Осим да камере на нашим страначким просторијама у моменту убиства нису радиле, а да су прорадиле 10 минута по убиству!? То је апсолутно немогуће! Постоји сумња да је та информација покушај да се убица не пронађе. Питање везано за камере било је лично мени постављено на саслушању у Тужилаштву у Приштини, али и од инспектора у Рашки, што потврђује да и Београд и Приштина имају информације да наводно камере нису радиле. Поставља се питање шта је са осталим камерама у улици где се убиство десило? Да ли постоје снимци са камера у граду, с обзиром на то да је цео град покривен камерама? Зашто се рисивер са наших камера и даље налази код истражних органа? Зашто нам га седам месеци не враћају?
Савест ми не дозвољава да се не запитам да ли свако питање на ову тему може да се сврста у злоупотребу. Шта препознајете као злоупотребу те страшне трагедије?
Неколико дана по убиству Ивановића питала сам Вучића да ли ће се пронаћи убица и да ли ће се кренути у обрачун са криминалом и корупцијом на северу. Била сам задовољна одговором, али ништа конкретно од свега што је обећано није урађено
Поједини политичари и са Косова и из Србије и неки самозвани политичари су нас довели у ситуацију да више пута јавно упутимо апел да не злоупотребљавају Оливерово убиство зарад својих политичких поена. И овом приликом имам потребу да све њих подсетим на оно што нисмо заборавили. Док је Оливер Ивановић лежао невин три и по године у затвору, нико од њих се није сетио да макар једном оде до затвора и обиђе га, поразговара с њим и скрати му један дан у затвору који је дуг као година. Никада се нису појавили на митинзима који су одржавани. Није их било на протестима испред затвора да дају подршку једном Србину, угледном политичару, једном оцу. Нису се сетили да га подрже и осуде оне који су му цртали мету на челу у предизборној кампањи. Али су се ти исти сетили да га оплакују пошто је убијен. Поједини чак ни тада. Нису дошли да испрате његове посмртне остатке, да изјаве саучешће породици и сарадницима. Али су неколико дана касније, без имало стида и срама, дали себи слободу да се оглашавају о његовом убиству.
Шта мислите у сталним преиспитивањима - да ли је могао да се спаси?
Можда. Али, његово страдање је могло да се избегне једино повлачењем из политичког живота и одласком са простора Косова и Метохије. А то није било могуће. Јер он никада не би напустио свету српску земљу ни своју политику за њено очување. А свима нама је позната чињеница да је Оливер Ивановић могао себи да обезбеди егзистенцију где год је желео у земљи и свету. Није хтео ни по ову цену.
Да ли се осећате слободно да напустите свој град, а да не будете проглашени за „издајника“?
Ја немам намеру да напустим свој град добровољно. Али ако на то будем приморана, неће ме уопште интересовати да ли ће ме и ко прозвати издајником.