Напредне загонетке

РУБИКОВА КОЦКА ДАРКА ГЛИШИЋА

Као детету Рубикова коцка била ми је занимљива, али нерешива загонетка. Кад сам прочитао изјаву Дарка Глишића, председника ИО СНС-а опет ме захватио Рубиков синдром, опсесивна потреба да се реши загонетка. Упропасти ми читав дан, јер нисам могао да докучим шта је хтео да каже. Кад год ми се учинило да сам дошао до неког логичног закључка, схватио сам да је то бесмислица.

Ево о чему се ради: Глишић прекорева Зорану Михајловић зато што је њена осуда твита Вјерице Радете превазишла осуду председника државе. Из тога произлази да понашање потпредседнице парламента није подложно суду јавности већ само суду председника, што је - бесмислица. Глишић у изливу искрене огорчености каже и да је неке опила функција, да је некима помогла да се обогате и да им је све то омогућио - председник. И то је бесмислица. Плус је незаконито ако је шеф државе себи блиским људима омогућио блиставе каријере на државним функцијама, које су они злоупотребили ради сопственог богаћења. Да ли би неко ко толико ради и брине, са првим петловима разговара са грађанима, и води беспоштедну дипломатску борбу на свим фронтовима, допустио тако нешто? И опет ударих у зид.

Али, авај, ту није крај. Глишић опет, у свом стилу, загонетно алудира да то што је Ђоковић у тенису и Леброн Џејмс у кошарци, то је наш председник у свету политике – Број 1. Опет бесмислица! Јер, ако је најбољи политичар на свету, како је Србија толико геостратешки пропала, зашто нам је привреда, по свим показатељима, на зачељу регионалне листе, зашто терет гломазне партократске администрације и неефикасних партократских јавних предузећа плаћају најсиромашнији, као и најнемоћнији, којима су отели и стечена права? Или, председник, ипак, зна за богаћење преко јавних функција, због чега не може да буде најбољи политичар на свету. То ме подсети на Петричићево „не, не, моји су дефинитивно глупљи“! Кад све саберем и одузмем, Рубикова коцка је за ове муке мало дете.