Бурума у Јапану

Седамдесетих година прошлог века, Ијан Бурума, данас главни уредник магазина New York Review of Books, отишао је у Јапан да студира филм и упозна тамошњу културу. Напустио је Хаг, „мирни, помало досадни“живот више средње класе, и уместо да игра крикет, ступио у друштво необичних уметника. Мемоари Романса у Токију жива је и духовита књига сећања на то време. Проза о јапанској уметности, повести, андерграунд сцени и позоришним трупама.

Аутор низа запажених фикцијских и нефикцијских дела, чије колумне објављује НИН, окусио је другачији живот и мало раније. Његов ујак је филмски редитељ Џон Шлезингер. Јапански домаћини били су одушевљени тим сазнањем и нећаку је помињање имена творца Поноћног каубоја отворило многа врата. У Калифорнији, 1971. године, с деветнаест, у кући ујаковог пријатеља, упознао је необичан свет. Неурохирурга склоног алкохолу, чије руке, како ће чути, не дрхте током захвата на мозгу, и младића, пореклом из Јапана, порно глумца у геј филмовима.

Ијан Бурума ће у Јапану бити учитељ енглеског и преводилац. Бавиће се фотографијом, писати филмске критике, снимати документарце за холандску телевизију, озбиљно изучавати тетоваже. Трагаће за границама своје сексуалности, приступити театарским групама (играће и Хитлера). Размишљаће о представама и карневалу. О човеку који гута белу и црну дугмад пред публиком, о перформансу, насиљу на сцени; свињским медаљонима које глумци бацају у ваздух и сличним редитељским решењима.

Врхунац су описи необичних ликова. Слика Буруминог старог професора, некада Чаплиновог асистента, што предаје и врти невидљиви штап пред разредом, правећи ситне кораке. Сусрет с Куросавом после приватне пројекције Кјубриковог Берија Линдона. Куросава прича искључиво о техници, о објективу (55 милиметара) који Кјубрик користи да сними осамнаестовековни ентеријер осветљен пламеном свеће. Бурума упита нешто о сцени из Седам самураја. „Мммм“, одговори Куросава. Лоши мемоаристи прескочили би ово дивно место.