Центри моћи неће проћи

Или: ако је Клеопатра јела мед са ченовима белог лука, а тај рецепт је пореклом из Македоније, да ли је онда ова „египатска“краљица родом из македонског Дебра

Куку нама, мислим, људском роду! Комета названа Невероватни Хулк јури ка нама и, можда, већ 7. августа тресне у нашу планету! Испашће, бре, да су ме моји аријевски богови насамарили и да сам залуд градио Нојеву барку у Видову. Неће, дакле, да буде Новог Потопа већ ће нас затрпати киша метеора све и да Невероватни Хулк и не удари у Земљу. Јер, иза овог „космичког чудовишта од комете“иде космичка прашина дугачка 260.000 километара (!?) а она ће, по руском академику Евгенију Дмитријеву, „изазвати електромагнетске олује које ће имати снагу атомске бомбе“.

Доналд Трамп је, ваљда, зато хтео да оснује „свемирску војску“, која би могла да разбије Невероватног Хулка, али, хоћеш, бајо! Џејмс Матис, командант Пентагона, ваљда, од милоште назван Бесни пас сматра да је „стварање свемирске команде прескупо“. Тако да космичку олују коју ће нам изазвати Невероватни Хулк може да заустави само неко ко се, узгред, бави и заустављањем „косовске олује“и ко је успео да раскринка и стране агенте који „нешто кувају“уз подршку домаћих „медијских лидера“. Дакле, неко ко је већ јасно рекао да „центри моћи неће проћи“! А, сећам се, био сам млад новинар када је ту паролу пре мог Алека избацио друг Тито, још док је био у пуној снази и сјају. Чуј, „центри моћи неће проћи“! Зар, Тони Блер није могао да смисли нешто оригиналније!?

И све до овог понедељка нисам себе доживљавао као „медијског лидера“. Али, тог јутра, док сам са „контроверзним“Робертом Брауном испијао еспресо у белопаланачком Колориду, у тај кафић се „преселила“готово цела локална полицијска станица! Сирота шанкерка Соња није могла кафе да се накува! А биле су и две прелепе полицајке и просто да зажелиш да те одмах ухапсе! Или, бар, да ти ставе „наногице“!

Ето, у таквом узбудљивом расположењу, дан уочи дочека Невероватног Хулка пишем за НИН који се, у овај четвртак, мислим, 9. августа можда неће ни појавити на киоску. Ако и киосци, уопште, буду постојали, ако планета Земља осване под дебелим слојем пепела, ако људски род затрпа „свемирска Етна“. На све то моја Биља ме обавештава да је цео стан окречила у зелено рачунајући, ваљда, да се на јужном Врачару ништа, ни после Невероватног Хулка, неће променити.

К. Г. Јунг, мој гуру из Швице покушава да отклони моје мрачне слутње: „Слажем се са тобом, мој дечаче! Кад-тад треснуће на Земљу нека киша метеора. Али, не смеш себи да дозволиш да те то целог живота опседа. Окрени се ведријим изазовима! Ево, по други пут, цвета мајчина душица! Набери је што више, јер, можда је, пред тобом, дуга стогодишња зима ако Невероватни Хулк тресне на Земљу!“

Послушам Јунга и наберем пуну корпу мајчине душице. А онда, омамљен њеним мирисом, почнем да грицкам мајчину душицу и, гле, прожме ме божанска милина! Поготово што сам се пре тога наждрао белог лука кувајући пасуљчину. Причам пчелару Срби да сам почео да пасем мајчину душицу, а он ми из подрума вади теглу меда са ченовима белог лука!? И још ми каже да је Клеопатра јела мед са белим луком, а да је он рецепт добио из Македоније! И ту почне да ми се пали лампица! Значи да је Клеопатра, заиста, рођена у околини македонског Дебра и да је била македонска, а не египатска краљица која ће родити малог Исуса у Филиповој тврђави изнад Охридског језера.

Ту ме и моја Црна смирује: „Видиш ли да има лепших тема од Невероватног Хулка. И само се ти држи Клеопатриног рецепта, а центри моћи неће проћи!“