НЕКА СЕ ПРИПРЕМИ...
Промене у полицији
Обарање руку између министра унутрашњих послова Небојше Стефановића и начелника београдске полиције окончано је тако што је Веселин Милић „унапређен“на место без велике моћи. Ову вишегодишњу борбу утицаја окончао је онај који је и дозволио да она постоји - Александар Вучић, председник Србије, лидер СНС-а и до прошле јесени шеф Бироа за координацију служби безбедности. Иако се Стефановић „оклизнуо“дајући изјаву непосредно пре убиства адвоката Драгослава Мише Огњановића о мањем броју мафијашких обрачуна, Милић је ипак „пао“. То је било изненађење, иако се Милићева смена помињала скоро две године, а полицијом је чак кружила прича да је сам поцепао претходно решење о смени, те да је министру Стефановићу послао и неке „вулгарне“фотографије.
Милић није смењен због убиства адвоката већ зато што „више није користан“за власт на месту шефа београдске полиције. Милић ће сада, како је наведено у образложењу смене, бити усмерен на борбу против мафије, јер је премештен на место помоћника директора полиције, „са тежишним задацима у борби против организованог криминала и решавања најтежих кривичних дела“.
Смена досадашњег команданта Жандармерије Горана Драговића, који је именован за полицијског официра за везу у амбасади Србије у Сарајеву, тек нема везе са серијом мафијашких обрачуна. Ни његова смена није неочекивана, јер се Драговић примакао пензији, а дипломатско намештење му одговара и
из породичних разлога, па је то и својеврсна награда.
Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику, каже за НИН да се у јавности стварао привид да се високи представници полиције смењују због криминалних обрачуна, што није тачно. „У реалности, Милић и Драговић су распоређени на нове дужности које су фактички унапређења. Кадровске промене је и МУП лоше представио јер није предочио јавности зашто и на
који начин су шефови СБПОК-а, београдске полиције и командант Жандармерије добили нова места“, каже Ђорђевић.
Са забрињавајуће нарастајућом мафијом и све већим бројем убистава – од 2012. у Србији је било више од 85 мафијашких убистава – може да има везе то што је напокон именован начелник Управе криминалистичке полиције Дејан Ковачевић, који је на то место дошао са места начелника Службе за борбу против организованог криминала, о
чему је НИН писао у броју од 5. јула. Тако је коначно попуњено најзначајније оперативно место, јер у последње четири, чак три године у полицији није било првог оперативца. Ковачевић, међутим, не може да обавља тај посао у пуном капацитету, јер је постављен као вршилац дужности. Сада је, такође, за в. д. шефа престоничке полиције постављен искусни Милан Станић, досадашњи помоћник начелника београдске полиције, који је претходно био шеф Одељења за јавни ред и мир.
Адвокат Божо Прелевић, некадашњи коминистар полиције, сматра да в. д. постављења говоре да је полиција под апсолутном партијском контролом. „Као в. д. мораш да будеш веома осетљив на захтеве оног од кога ти зависи даља позиција. Они који су послужили, сада су пребачени на места на којима им је обезбеђена добра апанажа. Такав случај имамо и са бившим председником Томиславом Николићем“, наводи Прелевић.
Место шефа београдске полиције једно је од најважнијих у МУП и сада се већ спекулише ко ће то бити. Занимљиво, смени Милића претходила је смена и на челу престоничке Комуналне полиције. Уместо Николе Ристића постављен је Иван Дивац. Одмах су се пронеле спекулације да ће на месту шефа београдске полиције Ристић наследити Милића са којим је блиско сарађивао. То је, међутим, мало вероватно баш због те њихове блискости, а могуће је да је и иницијатор таквих спекулација био неко близак Милићу.
Смене у врху МУП-а немају везе са случајем Савамале, иако тада полиција није радила оно што је сврха њеног постојања – није заштитила грађане. Можда иза смене Милића стоји промена односа у полицијској сарадњи са Црном Гором. „Његова смена може да значи и да се склањају људи који имају јаке везе са Црном Гором“, наводи Прелевић. Он од промене начелника Жандармерије не очекује ништа осим да се настави досадашња пракса по којој је ова јединица под директним утицајем политике. На пример, мирно су посматрали бруталану масовну тучу за превласт међу навијачима Партизана. Једино су преузели са трибине избачених пет Хрвата, који нису имали никакв утицај у тучи, сем што су послужили као вреће за батине, али су зато били најважније пропагандно средство у још једном наставку серије „Државни удар на Вучића”. С друге стране, неколико пута жустро су реаговали када су поједине групе навијача, независне од главних вођа, узвикивале пароле против власти.
Саша Ђорђевић сматра да је велика вероватноћа да су кадровске промене у полицији само краткотрајна и привремена појава. „Већ у септембру су могуће нове промене када је најављено усвајање акта о систематизацији радних места. Овај акт поверљиве природе је кључ за управљање људским ресурсима у МУП-у. У акту пише колико људи, каквог профила и на којим позицијама су потребни полицији. Важно је да следеће кадровске промене буду фер и транспарентне. Последње промене нису се спроводиле у професионалном и транспарентном окружењу. Поверење у полицију расте ако се на добар начин, обичним језиком грађанима објасни који професионални квалитети и разлози су утицали да појединац буде изабран и шта ће он заиста да ради или промени у раду полиције због безбедности грађана. Тако је урађено у Хрватској прошле године када је дошло до великих промена у највишем саставу хрватске полиције - кроз конкурс који је био доступан свима и јавним представљањем изабраних кандидата“, наводи Ђорђевић.
Имајући у виду досадашњи манир власти мало је вероватно да ће се одрећи политичког утицаја у полицији. Међутим, с обзиром на све моћнију мафију, чија снага расте и ускоро можда више неће ни моћи да се контролише, није искључено да ће власт бар у оперативним акцијама желети да ублажи политички утицај. Знак за такву намеру била би промена у МУП-у, пре свега Стефановићевих најближих сарадника, којима је највећа препорука била партијска књижица. Наравно чак и смене свих партијских намештеника у МУП-у не би биле довољне за професионализацију полиције. Прво се полицији и тужилаштву морају дати потпуно одрешене руке, након чега би уследило чишћење сопствених редова од сумњивих кадрова. Али, ни те промене не би биле довољне ако власт не престане да политички утиче на судство. У Србији се показало, као и у другим земљама, да не може сваки судија да суди мафији. Храбрих судија има,
„земунском клану“јер су судиле и моћницима одговорним за политичка убиства. Међутим, власт је, склањањем судија Драгана Лазаревића (водио истраге против мафије) и сменама судија Специјалног суда Владимира Вучинића и Александра Трешњева, показала да јој јаке и самосталне судије не одговарају. С таквим односом власти иду и лоши резултати. Србија је једина земља у којој није окончано суђење против групе Дарка Шарића.
Бирајући да ли ће им полиција бити главна полуга у борби против мафије или за очување власти, политичари заправо одлучују о безбедности свих грађана и судбини Србије. А она је већ на ивици да буде држава од које ће мафија бити јача.
То што се на кључна места у полицији постављају вршиоци дужности, за стручњаке је доказ да је полиција под апсолутном партијском контролом, с тим што нове промене очекују већ у септембру