САМО СЕ У ТУЖИЛАШТВУ НЕ ПАЛЕ ЛАМПИЦЕ
Нови тендер за новогодишњу расвету у Београду
Трећу годину заредом Град Београд и његово јавно предузеће Јавно осветљење одлучују да купе новогодишњу расвету на тендеру који има такве услове да се одмах може наслутити ко ће добити посао. То је фирма Кип лајт (Keep light) из Београда која је дуже од деценије једини снабдевач празничним лампицама Београда, без обзира на то ко градом управља. Ове године, за разлику од претходних, има и једна новина – буџет за лампице је скоро дупло већи и износи 300 милиона динара или више од два и по милиона евра.
ЈКП Јавно осветљење је прошле недеље расписало тендер за набавку украса за дочек 2019, са захтевом за 74 различита типа светлећих фигура. У моменту када Јавно осветљење објављује потребу за „3-Д светлећом фигуром балона са куглама и постољем“и илустрацијом одређује њен приближан изглед, грчка фирма Фотодијастаси (Fotodiastasi) на насловној страници свог веб-сајта приказује да баш такву фигуру продаје. Ексклузивни дистрибутер њених производа у Србији је Кип лајт.
У конкурсној документацији за актуелну јавну набавку детаљно су описани и скицирани и остали украси па делује да су „слика и прилика“новогодишњих украса које продаје Кип лајт. Осим балона, траже се и слон, зец, пингвин, делфин, па и светлећи поларни медвед који по димензијама одговара оном из каталога фирме Фотодијастаси за 2016. Ове каталоге Пиштаљка је набавила још пре две године када је истраживала и открила да је ЈКП Јавно осветљење у конкурсној документацији користило исечке из њих. Нови каталози су закључани па није могуће утврдити да ли, на пример, димензије траженог слона – висине 1,2 метра, ширине 1,2 метра и дужине метар одговарају каталошким.
Јавно осветљење на тендерима примењује и додатни критеријум који не познају тендери за новогодишње осветљење у Новом Саду, на пример. Од понуђача се захтева да уз понуду доставе и узорке декоративних елемената. Тако све и да се неко одлучи да копира туђ дизајн и да достави понуду, он би морао да обезбеди и – између осталог – узорак „цилиндра са украсном машном“који мора бити висок
15 метара уз одступање од 10 одсто, узорак аутобуса са ликом Деда Мраза дужине пет метара уз одступање од 10 одсто и још на десетине других украса. И то само да би се квалификовао за учешће на тендеру. Очигледно је да је таквим захтевом фирмa Фотодијастаси, која у својим погонима има не само узорке већ и серијске линије ових украса, добила предност у односу на конкуренцију која би узорке морала да прави. Искључивост овог критеријума показала се на примеру прошлогодишњег тендера када је узорке доставила једино фирма Кип лајт, ексклузивни продавац опреме из Фотодијастасија.
Тим Пиштаљке је у августу прошле године био на отварању понуда у поступку јавне набавке за куповину новогодишње расвете чија је вредност била 170 милиона динара. Конкурсна документација и тада је била врло прецизна и са илустрацијама тражених украса који одговарају онима из асортимана Фотодијастасија, који су код нас доступни само преко Кип лајта. Осим нас, отварању понуда присуствовали су и представници Кип лајта, који су тада признали да заиста нико други осим њих није могао да одговори на тај тендер озбиљном понудом. „Ми немамо конкуренцију у Србији“, рекао је један од представника Кип лајта.
Најдрастичнији пример кројења тендера догодио се 2016. Те године расвета за празнике купљена је у два наврата, а на другом тендеру вредном 143,9 милиона динара тражени су декоративни елементи који нису били описани већ су буквално коришћене каталошке фотографије Фотодијастасија. Једина разлика између фотографија тражених украса и фотографија из каталога била је та што је конкурсна документација црно-бела.
Пиштаљка је 2016. затражила објашњење од директора Јавног осветљења Александра Цинцар Попоског, који је прво негирао постојање фотографија, а онда суочен са документом објаснио да изглед фигура и место где ће бити постављене одређује градска комисија чији је и он био члан. Кријући имена осталих чланова комисије, Попоски је тада испричао да је „стручна комисија извршила темељну анализу тржишта“, прегледајући каталоге разних фирми. Од тог разговора Попоски више није био доступан за Пиштаљку. До данашњег дана Пиштаљка није успела да сазна ко су чланови градске комисије и које критеријуме су користили приликом избора новогодишње декорације.
Слична објашњења о темељним испитивањима тржишта грађани су чули и након открића Пиштаљке о спорној набавци новогодишње јелке од 83.000 евра, која се на улици нашла пре краја тендера на којој је требало да буде купљена. Незадовољство грађана, пре свега због превисоке цене јелке, резултирало је тиме да је Београд јелку добио „на поклон“. Кип лајт је напрасно одлучио да јелку донира Београђанима, а десило се да је истог дана градска управа Београда на другом тендеру ову фирму наградила новим послом вредним 200.000 евра. Секретаријат за послове одбране, ванредних ситуација, комуникације и координације са грађанима је тог дана од њих купио 3.200 ланчаница - светлећих гумених црева.
Сумњиве послове београдских власти које је тада предводио садашњи министар финансија Синиша Мали са фирмом Кип лајт власника Радована Ђумића званичници су оштро бранили. Међу њима и председник Републике Александар Вучић, који је рекао да је градска управа одабрала јелку Кип лајта у процесу током ког је разматрано више понуда. Званична документа демантовала су ову тврдњу и показала да је на тендер стигла само понуда Кип лајта.
Неколико месеци касније и Више јавно тужилаштво у Београду се огласило о овом случају. У Вишем јавном тужилаштву су нам објаснили да су и они темељно испитали случај набавке расвете из 2016. и куповине јелке из 2017. и да нису пронашли основе за кривично гоњење. Објаснили су нам да свако кривично дело има тачно одређене елементе који морају бити испуњени да би се било која активност окарактерисала као противзаконита. У случају пресликавања каталога грчке фирме у конкурсној документацији и постављања јелке пре краја тендера тих елемената, кажу, нема. Ипак из Вишег јавног тужилаштва које сад има и посебно одељење за борбу против корупције поручују да ће случај куповине расвете у 2017. темељно испитати и проверити све наводе.
Више јавно тужилаштво је одбило да нам омогући увид у документа и образложење одлуке о одбијању кривичних пријава Не да(ви)мо Београд које су поднете на основу писања Пиштаљке о куповини расвете. Закон је одредио, како тврде у тужилаштву, да то право имају само оштећена лица. За Више јавно тужилаштво у Београду није било прихватљиво да новинарке Пиштаљке добију статус оштећених лица и увид у документа. Тужиоцима није било прихватљиво ни да новинарке Пиштаљке као грађани који плаћају порез и чијим новцем су и расвета и јелка купљене добију статус оштећених лица и увид у документа. Од њих смо само добили похвале за наш рад и поруку да наше писање и истраживачко новинарство „веома значе“за рад тужилаштва.
У тужилаштву смо, ипак, нешто сазнали, а то је да су одлуку донели на основу консултација са другим надлежним органима који су задужени за контролу законитости тендера. Један од органа које је тужилаштво морало контактирати је Управа за јавне набавке – посебна Владина организација којој је поверено да се стара о поштовању Закона о јавним набавкама.
Са овом управом је контактирала и Пиштаљка – и то више пута. Од њих смо добијали објашњења која смо дуго у редакцији разматрали, окретали и превртали, покушавајући да их доведемо у везу макар само са логиком, ако не и са законом. Наиме, Предраг Јовановић – који је био на челу Управе од њеног оснивања 2002. па све до јула ове године – објаснио нам је да је законом дозвољено да се у конкурсној документацији користе фотографије у случају када се набавља нека специфична роба – као што је празнично осветљење.
Од 2016. до данас крију се не само имена чланова градске комисије, већ и критеријуми које они користе приликом избора најбољег понуђача Од Кип лајта 2017. украсе je купио и Аеродром „Никола Тесла“, за седам милиона динара
„Овде је био битан елемент естетика украса и зато је у реду што су коришћене техничке спецификације и фотографије одређеног произвођача. Међутим, сада је кључно да се установи да ли је дизајн тражених украса заштићен, јер ако није онда је могао свако да их направи и то онда није дискриминација”, рекао је Јовановић о првом спорном тендеру за новогодишњу расвету – оном из 2016.
На упорна инсистирања Пиштаљке да Управа за јавне набавке уочи да у каталогу Фотодијастасија пише да су „сви мотиви заштићени ауторским правима“, али и да је Пиштаљка од те грчке фирме добила претњу тужбом јер смо објавили њихов каталог као доказ за текст – из Управе су тражили „један папир више“. Како су тврдили, то што је каталог заштићен није доказ и да су украси заштићени ауторским правима. У званичним регистрима патената и дизајна, како су нам рекли, таквих украса нема. Самим тим није било ни основа да се тендер прогласи нерегуларним.
Дуго смо им објашњавали да је на тендеру тражено од понуђача да имају и складишни простор и специфична возила и специфичне сертификате какве има фирме Кип лајт и да закон забрањује да се било који понуђач фаворизује, али они нису посустали у својој намери да тендер прогласе законитим. У једном од позива Јовановић је рекао и да је једини притисак који трпи, онај који стиже од нас. Пиштаљка је покушала да ступи у контакт са новом директорком Управе за јавне набавке Сандром Дамчевић, како бисмо за овај текст сазнали њен став о најновијем тендеру за новогодишње лампице. Она је у време наших позива „била на састанку“.
Градска управа Београда није једина која има сарадњу са фирмом Кип лајт. Захваљујући пријави узбуњивача сазнали смо и да је Аеродром „Никола Тесла“прошле године купио новогодишњу расвету од Кип лајта у вредности од седам милиона динара. За њихову куповину Аеродром је расписао тендер и од понуђача захтевао да доставе доказ да су од 2014. до 2016. већ испоручили декоративну расвету вредну 40 милиона динара, без ПДВ-а. Ниједан град у земљи у траженом периоду није пазарио светлеће украсе за толики новац осим Београда. А у Београду је све три године посао добио Кип лајт.
Актуелни тендер Града Београда такође има овај критеријум – додатним условом о пословном капацитету ЈКП Јавно осветљење захтева од понуђача доказ да је у последњих пет година испоручио новогодишње украсе у вредности од 300 милиона динара. Од понуђача се тражи и да је у 2017. остварио 300 милиона динара прихода. Кип лајт је по финансијском извештају који је јавно доступан на сајту Агенције за привредне регистре лане имао приходе од 343,2 милиона динара.
Зато, по свему судећи, није непознаница ко ће на тендеру победити. Непознаница је само где ће сви ти делфини, шаховске фигуре, слонови, балони, пингвини и остали новогодишњи украси бити постављени јер ће градске власти на улице изнети и сав раскош од празничне расвете која је купљена на тендерима ранијих година. Па нису ваљда џаба крајем јула донели одлуку да Кип лајту плате 17 милиона динара за поправку тих старих лампица.