И десетогодишњаци у строју
НИН РЕПОРТАЖА: МАЛИ РАТНИЦИ
Уз патриотске лекције из српскоруске историје, учесници кампа на Златибору уче и борилачке вештине, како се пуца из пиштоља и препознају експлозивне направе. Не спремамо децу за рат, већ за одбрану, поручује организатор Жељко Вукелић, председник Савеза војних ветерана Србије
Уз патриотске лекције из српско-руске историје, учесници кампа уче и борилачке вештине, како се пуца из пиштоља и препознају експлозивне направе. Не спремамо децу за рат, већ за одбрану, поручује организатор Жељко Вукелић, председник Савеза војних ветерана Србије
На Златибору се опет окупила војска, различита од свих других које је видела ова планина, јер униформе носе углавном деца.
У шаторима у једном златиборском шумарку смештено је 44 младих, међу којима има највише девојчица и дечака. Најмлађи имају 10 година. Има и неколико девојака и младића, а најстарији има 24 године. Сви заједно,
сваки дан, од 9. до 18. августа, имају пре свега војну обуку од седам до 19 часова, и патриотске лекције из српско-руске историје од 19 до 22 сата. Све то се дешава под окриљем ратних ветерана из Србије и Русије.
У ову неуобичајену едукацију под називом „Први омладински патриотски камп - Златибор 2018“, спада и пуцање из пиштоља и пушке, препознавање
експлозивних направа (користе се верне реплике оружја и ваздушне пушке, а уместо експлозива само инструктори користе петарде), и учење борилачких вештина. Организатор ове обуке је Савез војних ветерана Србије, чији је председник Жељко Вукелић, уједно и председник Удружења учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије. Обука
се изводи на сличан начин као већ годинама у таквим камповима у Русији, а спроводе је, између осталих, и руски ветерани из удружења Е.Н.О.Т. корпус. У њиховим камповима у априлу и септембру 2017. и априлу 2018. били су млади из Србије које је водио Вукелић. Двојица инструктора Е.Н.О.Т. корпус, удружења основаног 2014. након сукоба у Украјини, представили су се само именима Алексеј и Евгеније. Они су дошли да обучавају 34 дечака и младића и 10 девојака и девојчица на Златибору.
Екипи НИН-а организатори су допустили да уђе у камп, разговара са учесницима, чак и са малолетнима уз дозволу родитеља. Прве лекције за полазнике су одржавање шатора, постројавање и стројеви корак, а грешке, међу којима је најчешћа била заборављена беретка, плаћају се углавном са 10 склекова.
Организатор Вукелић, који носи онај видљиви ожиљак из рата на нози када је 26. септембра 1993. испод његовог возила експлодирала противтенковска граната на ратишту у Хрватској, каже да осим војне обуке, борилачких вештина и физичких вежби, полазници кампа уче прву медицинску помоћ, противпожарну заштиту и алпинизам, те да су вечерњи сати, од 19 до 22 часа, резервисни за „патриотска предавања из историје о српским ратовима и српско-руским односима, као и за гледање ратних филмова, од Марша на Дрину, преко партизанских ...“.
Питамо га за који се рат деца спремају, а Вукелић тврди: „Не спремамо их за рат већ за одбрану. И министар (одбране) Александар Вулин говорио је о потреби за предвојничком обуком. Не можемо бити сигурни да нас нико неће напасти, а у рату прво страдају немоћни и неспремни.“Вукелић каже да не добијају помоћ од Министарства одбране, осим моралне подршке, и да им је само општина Чајетина помогла дајући им простор за камп на Златибору и средства: цистрену за воду, агрегат за струју, грађу за полигон са препрекама, и два оброка дневно. Организатори су се обратили локалној Српској православној цркви да се освешта почетак рада кампа, па је то обавио пензионисани свештеник Радојица Васиљевић.
Теодор Вукелић (17), син организатора Жељка, већ је помоћник инструктора за снајперско гађање, јер је у кампу у Русији освојио прво место у овој дисциплини. У пуној опреми са моторолом полазницима златиборског кампа веома гласно комадује „Построј се!“. Питамо Теодора шта добија од ове обуке, а он нам одговара: „Физичку спремност, а све што научимо можемо да користимо у свакодневном животу. Захваљујући противпожарној заштити, угасио сам пожар код пријатеља.“А на наше питање шта је са војном обуком, Теодор одговара: „Добро је знати све то.“
Код његовог оца се распитујемо откуд сарадња са Русима и да ли је у питању руска пропаганда.
„Нека дођу овде сви они који мисле да је пропаганда. Ми смо овде добровољно, нико нас не приморава. То је наша потреба да ово радимо на овим просторима. Руси су нам били пријатељи и никада нас нису бомбардовали“, одговара Вукелић. Питамо га и да ли би, на пример, правио сличан камп и са Американцима, а он каже: „Морао бих да видим каква им је обука.“Инсистирамо: „Не бисте их одбили зато што су Американци“, па он одговара: „Не бих. Ми у Удружењу војних ветерана сарађујемо са удружењима ветерана у Хрватској и Федерацији БиХ. Никог не мрзимо, али нећемо ништа да заборавимо. Овде на Златибору има и Хрвата и Мађара и деца не осећају разлику“, истакао је Вукелић.
Рускиња и Новосађанка Марина Галогажа, која је, како каже, „удата за поносног Србина из Крајине“, а у кампу је инструктор за преживљавање, такође одбацује сумње да је у
Двојица инструктора Е.Н.О.Т. корпуса, руског удружења основаног 2014. након сукоба у Украјини, представили су се само именима Алексеј и Евгеније
питању руска пропаганда. „Ми овде поштујемо традиције и изразити смо антиглобалисти. Не мрзимо никог и нисмо против никог. Када су неки медији раније објавили да се у руским камповима спремају терористи, направили су нам само добру рекламу. Јавили су нам се из Шведске, а и из Француске присталице Мари ле Пен“, каже Марина која у Србији живи са супругом од 1995. Она полазнике учи шта смеју да једу од биљака, како да направе склониште, упале ватру, пронађу воду, како да преживе борбе у градским условима...
„Нисам била у војсци, али смо ми то све учили током школовања у Русији. И мој син који има 24 године је на Златибору. Било би срамота да не зна да расклопи калашњиков“, каже Марина која је иначе у Србији председница Друштва сународника Русије - Луч. Она наводи да се са Вукели-