О ЛИЦЕМЕРЈУ И АУТОКРАТИЈИ
Саудијска Арабија и Канада
Жаргонски речено, ако је Канада на заказану шорку дошла празних руку, Саудијска Арабија је понела и нож и пиштољ, и минобацач и балистичку ракету, чак је и Алаха повела, за сваки случај. Како све чешће бива, међународни инцидент почео је с твитом, и то канадске министарке спољних послова, у којем је затражила ослобађање двоје ухапшених саудијских бораца за људска права. Иако умерени модернизатор исламистичке ригидности – чак свој програм назива бомбастично „Визија 2030“– престолонаследник сунитске краљевине Мухамед бин Салман је наложио низ несразмерно драматичних корака. Саудијска Арабија је прво у року од 24 часа протерала канадског амбасадора, претходно повукавши сопственог из Отаве. Након дипломатских, прекинуте су и економске везе. Трговински и инвестициони аранжмани стављени су „на лед“, а будуће испоруке нафте све су неизвесније, премда се Отава ту неће сусрести с ненадокнадивим
губитком – из Ријада јој је стизало свега 10 одсто увезеног „црног злата“. Следеће је страдало слободно кретање грађана. Чак 12.000 саудијских студената у Канади преусмерено је у друге државе, а нарочито неразумно звучи одлука да се сви болесници са саудијским држављанством на лечење пребаце углавном у САД. Авиони на редовним релацијама између две земље су до даљег такође принудно слетели дипломатском зловољом.
Под кринком исте ригидности коју принц жели да ублажи, отац Самаре и Раифа Бадавија, ухапшених сестре и брата блогера, пуних је петнаест година физички кажњавао своју децу због непослушности. Раиф је ухапшен 2012. због тобожњег богохуљења, а тек две године касније је, видно нарушеног здравља, коначно осуђен на десет година затвора, новчану казну и хиљаду удараца бичем у току двадесет недеља. Након првих двадесет удараца, међународна заједница се снажно успротивила и извршење пресуде је од тада одлагано тринаест пута. Самар је скоро целу 2010. провела у затвору, а недавно је ухапшена без икаквих доказа. Шта се, онда, променило у међувремену?
У најкраћем, америчка администрација. Раифова супруга је с децом добила азил у Канади, па се одлуке Ријада могу сматрати и одмаздом. Самар је 2012. добила награду „Жена храбрости“америчког Стејт департмента, а с њом су се сите исликале Мишел Обама и Хилари Клинтон. Правећи отклон од демократа и другујући с Саудијцима, Трамп канадско-саудијску размену није коментарисао. Москва је уместо људских права бранила одлуку Ријада, баш као и нешто касније Египат, реторички разблажујући злочине. Нису, кажу, за политизацију људских права. Циник би додао – нарочито ако се ради на њиховом укидању.
То је Салману било довољно да гурне прст у око канадском премијеру Џастину Трудоу и уједно пошаље поруку свим западним политичарима да се у унутрашње проблеме краљевине не мешају. Поново, циник би рекао – нарочито ако проблеми реално ни не постоје.
Последичне жалопојке канадске администрације – остали су сами, нигде нема солидарности, изиграла их Америка, знају да су на исправној страни барикаде, и тако даље – служе да у помоћ призову дипломатије Велике Британије, Шведске, Немачке и УАЕ. Док оне не стигну, међутим, мораће да одговоре и на многобројне оптужбе за лицемерје. Јер, заиста је нејасно како могу да куде аутократу јер је аутократа, а да претходно истом том аутократи продају више од 928 лаких оклопних возила у вредности 11 милијарди долара. И да притом о томе ћуте, јер су Саудијци тако тражили. Већина возила је завршила у Катифу, једном од два шиитска града у краљевству, на истоку земље, иначе нафтом најбогатијем њеном делу. Тамо је пре две године с још 46 људи јавно обезглављен цењени имам и критичар Ријада Нимр Бакер ал-Нимр. Разлог? Тероризам, наводно. Бар звучи добро.
Са житељима Катифа се Трудо можда не саосећа, али их Самар и Раиф Бадави сигурно добро разумеју.