ЉУТИТИ СТАРТ
СИГЕТ Овогодишње 26. издање престижног фестивала у Будимпешти донело је читаву недељу разноврсне музике која је овог пута успела да обрадује и задовољи љубитеље скоро сваког жанра
Култура Сигет
Сигет, најистакнутије чедо централноевропског фестивалског неба; са друге стране, чијих амбиција и магнитуда многи нису свесни, као ни то до које мере оно има утицај на омладину из читавог света. Недељу дана музике, перформанса, циркуса, кабареа, опере, радионица, игара, турнира, купања и општег славља на Обудаи острву, простору 1,7 пута већем од Ватикана, ове године ће привући пола милиона посетилаца из више од 100 земаља (прошле године је фестивал походило 496.000 људи). Чак 76 бина и других простора са садржајем, букинг буџет од преко 3,5 милиона америчких долара, више од 1.000 фестивалских радника који су на острву свих седам дана и организациони тим од стотинак људи који ради на развоју Сигета током читаве године шаљу јасну поруку свакоме ко крочи на некадашње бродоградитељско острво – у питању је један од најбоље осмишљених културних брендова на планети.
И ове године су се људи свих узраста и профила сјатили у хиљадама како би се на недељу дана опустили и проводили на овој најразноврснијој отвореној фешти на планети, али и чули неке од својих музичких хероја. Чисар Вираг, букинг менаџерка фестивала, у интервјуу за локалне медије рекла је да се фестивал ове године посебно потрудио да понуди програм занимљив разним профилима људи; циничнији или напросто старији међу нама рекли би да је то зато што је фестивал претходних година фокус стављао на поп звезде и ди-џејеве, с тим што ове године много простора за притужбе нема – Gorillaz, Arctic Monkeys, Киндрик Ламар, Mumford and Sons, Лана Дел Реј, Дуа Липа, Bonobo, Bastille, Лијам Галагер и Kygo, као и прегршт бендова које светска слава тек чека, као што су Wolf Alice, Slaves и Sophie Tukker.
Тако је и било. За разлику од Ријаниног концерта од пре две године на којем је било око 94.000 људи, пун капацитет острва, „Пулицер Кенија“је првог дана фестивала ове године дошло да угости око 68.000 посетилаца. Ламар, икона савременог репа и поносни власник кључева Комптона, из којег је поникао, пуних 40 минута је каснио на наступ због наводних техничких проблема, али је у преосталих педесетак, колико је трајао концерт, доказао због чега је први добитник Пулицерове награде за музику који није дошао из света класичне или џез музике. Неуморан, љут и брз у наступу, Ламар је са присутнима само прелетео преко свих својих
Маркус Мамфорд је страствен певач који сваку емоцију проживљава изнова и дубоко и тај сентимент искрености наишао је на невероватан пријем
највећих хитова, од којих је Humble на крају изазвао најбурније реакције. Иако је хтео да се направи луд на обавезни „градски ред“који налаже да се музика на отвореном мора угасити до 23 часа, организатори су га упозорили да сиђе с бине, те утишали последњих неколико минута наступа. Штета што је Сигет почео на овај начин.
Другог дана је већ била и друга прича. Сајмон Грин, односно Bonobo, први пут је добио прилику да буде вечерњи извођач на главној бини једног огромног фестивала. Мада је Грин изузетан музичар, чије композиције спадају у врх савремене електронске и инструменталне музике, није било сигурно да ли ће успети да „запали“
публику пре дуго очекиваног наступа Gorillaz. Када се појавио са својим секстетом музичара, међу којима се нашао и дувачки трио, пред бином је било свега пар хиљада људи, сабласан и редак призор за овакво дешавање. Ипак, Грин је ветеран сцене и добро је знао да је за овакву прилику неопходно спремити динамичнији, „клупскији“фестивалски наступ, што је и испоручио. Уз измене у аранжманима многих нумера, брзо је привукао пар десетина хиљада људи који су потом играли и уживали свих сат и по.
Додуше, журка вечери је ипак била резервисана за Великог Дејмона Албарна, доајена савремене музичке сцене и мозга операције зване Gorillaz, која се у четвртак пред 50.000 људи појавила у саставу од преко 15 извођача, међу којима су се нашли и гитариста Џеф Вутон и драги сарадници De La Soul, Jamie Principle и други. Врхунски расположен и непретенциозан, Албарн је сат и 40 минута дириговао спектакуларним поп-рок-реп-џез-електрофанк концертом који би, по реакцијама публике, засенио било којег поп извођача данашњице. Његов највећи квалитет је у томе што је за готово 20 (!) година постојања бенда одржао инвентивност и мелодијску разноврсност због које су присутни једнако добро реаговали на нумере са овогодишњег издања The Now Now и на легендарне песме као што су Feel Good Inc. и Clint Eastwood. Након 100 минута фантастичне свирке и поклича са свих страна извесно је да су концерти ипак најбољи када њима управља неко ко је, заправо, озбиљан музички продуцент, не само пуки ентузијаста са инструментима.
Петак је донео промену атмосфере и интригантан наступ Лане Дел Реј за који је простор испред главне бине био толико пун да се није могло дисати. Раздрагана и невероватно природна, Елизабет Грант је уприличила пристојан концерт; боја њеног богатог контралта је предивна и униката, довољна да хипнотише и оне који је иначе не слушају. Уз одличан бенд који је многе песме представљао у рок аранжманима, изводила је разне песме, од тога две а капела на захтев публике. Ниједан од њених највећих хитова није изостао и тешко је рећи који је највише одушевио фанове, али је најупечатљивија нумера извесно била Off to the Races, коју је сачувала за крај.
Субота је била нешто посебно. Иако тренутно нису на турнеји, британски квартет Mumford and Sons приредио је један од најдирљивијих концерата у историји фестивала, као и живи деби чак три песме (све три добре). Овај занимљиви фолк-рок бенд који инспирацију за текстове налази у Шекспиру и класичној књижевности, навео је 50.000 људи да певају с њима углас сваки тон, играју, грле се и плачу. Маркус Мамфорд је страствен певач који сваку емоцију проживљава изнова и дубоко и тај сентимент искрености наишао је на невероватан пријем. Испоставља се да осећања ипак нису прецењена.
А у недељу је двадесетдвогодишња Дуа Липа показала зашто је најновија звезда светског поп неба. За свој први „хедлајнерски“наступ на неком великом фестивалу привукла је чак 75.000 људи, што ју је довело на ивицу суза. Још једно вече испуњено радијским хитовима као што су New Rules и One Kiss...
У тренутку писања текста, ово фантастично издање Сигета и даље траје, а да ли ће ове године бити оборен рекорд посећености и какву ће завршницу приредити Arctic Monkeys, сазнајте у следећем броју.