Лу Саломе и Ниче

Или: ако је Дачић водио Захарову у Гучу, а амбасадор Скот био на Нишвилу, зашто онда нико из власти није гостовао на Баницијади у Белој Паланци и да ли вашарска култура има упориште у високој, такође, вашарској државној политици

Сваке године, на Мокранском врелу, обожаватељке ми украду бар једне купаће гаћице! Добро, разумем их потпуно, урадио бих исто! Хоћу рећи, украо бих радо танге Шерон Стоун, а она ме, бајдвеј, подсећа на моју Биљу. Него у петак, у Белој Паланци, дознајем лично од Каћуше лепотице да њеном Путину у Ниш долази на ноге амерички амбасадор Кајл Скот, на Нишвил. Мада је то, у поређењу са Гучом, једна декадентна забава и то у граду који је остао без свог аеродрома. И чуди ме да власт из Београда и Ниш није понудила за разграничење са Косовом. Куд иде Прешевска долина, нека иде и престоница цара Константина! Наравно, под условом да у Србији остане Бела Паланка, у којој ће и даље локални шериф да шета слободно без „наногице“, иако је Агенција за борбу против корупције, још 4. маја, донела решење о разрешењу председника поменуте несрећне вароши.

А Баницијада је, и ове године, била јефтина вашарска забава која је, пак, скупо коштала ову најсиромашнију општину у Србији. Само за Цакану, Ану Бекуту, Неду Украден и трубаче Дејана Петровића исплаћено је, званично, 22.000 евра, а укупни трошкови далеко су већи. Ваљда ће и ту Агенција за борбу против корупције нешто рећи. Добро, све то није од јуче. Све то почело је, својевремено, од Гуче. А данас би свака селендра преко ноћи да постане Гуча.

Вашарска култура шири се Србијом као пожари у Грчкој и ту, изгледа, нема спаса. Јер, ево, сада ће и лесковачка Роштиљијада на којој ће се крем естраде, опет, „осладити“. Не толико пљескавицама колико масним хонорарима.

Вашарска култура има упориште у високој, такође, вашарској државној политици. Не само зато што Дачић пева на увце страним државницима. Вашарска политика види се и у томе што се, рецимо, мој Алек пре подне залаже за разграничење дајући Тачију, као бакшиш, југ Србије, а онда Дачић, истог дана, поподне спомиње Пандорину кутију из које су, као на правом вашару, искочиле непостојеће границе између Косова и Србије. И да ли онда, по тој вашарској логици, и Бошко Обрадовић тражи „наногице“за Вучића?!

Покушавајући да се одмакнем од вашарског лудила, на мокранском врелу, читам неки текст о љубавном троуглу између Лу Саломе, Ничеа и Рилкеа. Она је била „звер од жене“, због ње су се мушкарци убијали, а успела је да заведе и једног Фридриха Ничеа! А када је схватила да је Ниче заљубљен у своју сестру, Лу Саломе је полудела. Није могла да схвати да ју је Ниче искористио и то „само једном“као „обичну салвету“. Почела је, у бесу, Ничеу да прави љубоморне сцене са песником Рилкеом са којим је легала у постељу, а Ниче је то равнодушно посматрао. На крају цех је платио Рилке који је полудео, а Лу Саломе је постала хистерична и лечила се код Фројда на каучу. Када, пак, нису помогли „интервјуи“, прибегло се „грубом сношају“при чему је она изигравала „инфериорну женку“и тражила од Фројда да је бичује, да је „заскаче отпозади“... Притом је тврдила да су жене „јачи пол“и да поседују некакву „женску метафизику“?!

К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, иначе, несуђени Фројдов наследник, каже: „Да, сећам се, таква је била Лу Саломе! Али, не заборави, мој дечаче, да је написала роман о Исусу у коме нуди тезу да је Исус био неизлечиви нарцис! А како и не би био када му је мати била Клеопатра, а отац Александар Велики! Хоћу рећи, Исус је био на великим мукама: како изаћи из сенке тако славних родитеља“?

Овог пута моја Црна се потпуно слаже са Јунгом: „И неки из врха српске власти су, изгледа, неизлечиви нарциси у трагичној потрази за идентитетом. Само да не уврте себи у главу да им је отац Ниче, а мати, не дај боже, Лу Саломе!“