ЈЕДНА КОСИНА ЈЕ ПАЛА, НЕК СЕ СПРЕМЕ ЧЕТИРИ
План пословања свих јавних предузећа, па и Коридора Србије, усваја Влада, па су сви министри још у децембру 2017. знали за потребу санација чак пет нестабилних косина у Грделичкој клисури. Све те косине, али и мостове и вијадукте, гради иста фирма, шпански Азви
Држава, највероватније, неће раскинути уговор са шпанском фирмом Азви, која је изводила радове на косини поред дела аутопута Е75 на деоници Грделица (Горње поље) – Царичина долина, сазнаје НИН из извора блиских Коридорима Србије. Утисак који је преовладао у Коридорима јесте да би шпанска фирма „једва чекала“да се с њима раскине уговор, јер би онда, оцена је надлежних, била „аболирана од сваке одговорности“.
„Овако, морали би да остану и плате све што су погрешно урадили. Уз то, ако бисмо ишли на раскидање уговора, изгубили бисмо најмање шест до осам месеци”, закључак је Коридора Србије.
Дакле, казна Азвију ће бити то што ће морати да раде, оно што им очигледно не иде од руке.
Прошлонедељно рушење косине у Грделичкој клисури открило је много више од састава земљишта у вези са незавршеним делом Коридора и узбуркало политичке и грађевинске духове у Србији. На површину је испливао квалитет једног од најбитнијих европских коридора који спаја западну са јужном Европом, али и све погрешне одлуке које је држава доносила у последњих десет година у вези са овим путним правцем. Показало се и колико су тачна обећања о роковима за завршетак радова.
Шта се десило на косини 2, на улазу у Грделичку клисуру? У недељу 19. августа дошло је до делимичног, а дан касније и до потпуног обарања потпорне косине, која би требало да штити путнике од одроњавања земљишта. Испоставило се да је Азви, у сарадњи са домаћим пројектантима и инжењерима надзора, чак 11 пута мењао првобитни пројекат изградње ауто-пута, без да обавесте државног инвеститора и главног пројектанта. Никад до сада није забележено да је фирма која је победила на тендеру за изградњу самоиницијативно променила главни пројекат који је прошао изузетно компликовану процедуру усвајања.
У целу причу је, по позиву министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић, укључена и БИА, мада за сада није јасна њихова улога, будући да је тренутно једини одговор државе на лош квалитет радова било подношење пријава против 16 пројектаната. Тешко је замислити да државни шпијуни и тајни агенти раде на пријавама које завршавају пред Судом части Инжењерске коморе Србије, посебно зато што, ако су тачни наводи из пријаве ресорног Министарства, онда је то случај за органе који се боре против корупције.
Међу пријављеним инжењерима су они који су обављали техничку контролу главног пројекта, али и они који су одговорни за извођење радова и стручни надзор. Поједини пријављени инжењери тврде да су пројекти мењани без њихове сагласности и да нема места пријави Министарства против њих.
Инжењер грађевине Данијел Дашић из Ниша каже, за НИН, да у овом случају свако у „светом тројству грађевинарства“сноси део одговорности - пројектант, извођач радова и надзорни орган.
Директор Коридора Зоран Бабић у дану када је пала косина био је присутан у таблоидима, али у контексту туристичке посете Дизниленду у Паризу са својом супругом. Сутрадан се растао са Микијем Маусом, хитно се вратио, па умирујуће саопштио да је урушавање косине било предвиђено: „Још у априлу смо знали да пројектно решење није адекватно и били смо сигурни да ће до оваквог сценарија доћи. Пре шест дана се кренуло са извођењем радова на галерији, нажалост, природа нас је предухитрила.“
Бабић није слагао да су Коридори Србије знали да ће се ово десити, али зато није говорио истину о томе од када зна да овај проблем постоји. Бабић је споменуо април ове године, али је истина да су у Коридорима још крајем 2017. знали за проблем. На то указује План пословања „Коридора Србије“за 2018, усвојен у децембру прошле године. На страни 35. овог Плана наводи се списак „планираних активности за исходовање грађевинских дозвола“(пријава и одобрења за извођење радова), а међу њима је и ставка о санацијама на чак пет нестабилних косина у Грделичкој клисури! Једна од пет побројаних, које се ту наводе, јесте и ова која се срушила на деоници Горње поље - Царичина долина. На тој деоници постоји још једна нестабилна косина, док су остале три на деоницама: Грабовница - Грделица, затим Царичина долина - тунел Манајле и последња тунел Манајле Владичин Хан.
Ваља подсетити на чињеницу да План пословања јавних предузећа усваја Влада Србије, тако да је и ресорна министарка Зорана Михајловић била обавештена о проблему, иако се тако не изјашњава јавно, баш као и остали чланови Владе. Осим ако нису ни читали План пословања који су усвојили.
Косина 2 је, дакле, пала, нека се спреме још четири.
У случају срушене косине, судећи по медијским извештајима, Азви није направио вертикалне одводне канале, већ је уместо њих хоризонталним препрекама задржавао воду, која је покренула клизиште.
Инжењер Данијел Дашић каже да је Азви, по свему судећи, користио такозвани систем сидрења. Упрошћено, то је систем где се побијају шипови до прве чврсте стене која онда држи конструкцију. Овде се на земљишту очигледно није нашла чврста стена због конфигурације земљишта.
„То је као да направите кулу од песка, онда преко ње ставите мрежицу и унутра пободете чачкалице и надате се да ће се конструкција задржати кад наиђе први талас“, објаснио је Дашић.
Састав земљишта и воде у Грделичкој клисури уопште није занемарљив у целој причи тако да нису без основа изјаве да је ова деоница једна од најзахтевнијих у Европи. Још се у Плану управљања животном средином из маја 2009, који је претходио почетку изградње ове деонице аутопута, наводи да је Грделичка клисура светски водени феномен. У том Плану
Зоран Бабић није слагао да је знао да ће се потпорни зид срушити. Из Плана пословања за 2018. види се да су у Коридорима Србије за проблем знали још у децембру 2017.
су побројана и сва клизишта на овој деоници, уз оцену да се највећи број њих налази у области стена кристалинских шкриљаца у долини Јужне Мораве и Козаничке реке, између Грделичке клисуре и Владичиног Хана. За шкриљце се наводи да су тектонски веома оштећени, разбијени и подељени. Дакле, Дашић је у праву када каже да овде није било чврсте стене у које би се поболи шипови за конструкцију. Забрињава, с друге стране, што извођач радова, али и пројектни инжењери нису радили у складу са стварним геолошким условима на терену, побројаним још пре једне деценије, када је овај План израђен.
Шпански Азви ради и остале побројане косине у Грделичкој клисури, па имајући у виду досадашњи њихов резултат, онда се с правом отвара сумња да ли је на свима примењен исти систем изградње.
Иста фирма је градила и мостове и вијадукте на овој деоници, па онда не би било згорег проверити да ли је и ту било „иновација“и драстичног мењања пројеката, попут ових које су довеле до рушења косине. Посебно ово питање добија на значају, ако се зна да се једна инжењерска фирма из Србије, ДБ инжењеринг хвали на свом сајту да је за Азви радила „вредносно побољшање за шест мостова на деоници Коридора 10 од Грделице до Предејана“, које је другачије од базног пројекта.
„Предложене измене се највише односе на хомогенизацију конструкција моста, употребом полумонтажног система градње (монтажни носачи + АБ плоча бетонирана на лицу места) целом дужином мостова, уместо комбинованог система полумонтажних система и сандучастих главних носача горњег строја моста дефинисаног у базном пројекту. Истовремено, на претходно поменутих пет од шест мостова је примењен типски распон од 35 метара са константном висином пресека, у поређењу са различитим висинама горњег строја моста употребљеним у базном пројекту. Новом технологијом градње омогућене су уштеде преко милион евра у току грађења и преко 1,5 милиона евра у току експлоатације. Квалитет свих мостова је значајно увећан, а време грађења је значајно смањено“, каже се на сајту ове фирме.
Да ли су и ове измене базног пројекта, које су донеле уштеду на главном носачу моста, опасне као и оне измене на делу где се обрушила косина 2, питање је на које би држава морала да да одговор пре пуштања деонице у саобраћај, ма кад се то буде десило.
Азви је победио на тендеру за изградњу деонице Коридора 10 још 2013. Рок за завршетак радова био је 24 месеца. Иста фирма у Србији ради и на изградњи Жежељевог моста у Новом Саду, који би ових дана коначно требало да буде пуштен у саобраћај. Уговор за овај мост је потпи-
Ово што је урађено је као кула од песка, са пободеним чачкалицама и онда се надате да ће се конструкција задржати кад наиђе први талас, објашњава инжењер грађевине Данијел Дашић
сан 2011, а рок за завршетак радова био је новембар 2015. Проблем је био у додатним радовима због којих је порасла вредност посла.
Оно што даје посебан тон причи о клизиштима у Грделичкој клисури јесте да нова деоница ауто-пута уопште није ни морала да прође трасом којом сада пролази. Живојин Стефановић, бивши председник Скупштине општине Лесковац, својевремено је, као први човек овог места, тужио државу и тадашње министре Милутина Мркоњића и Оливера Дулића због трасе ауто-пута који се сада гради. Стефановић за НИН каже да је Лесковац својевремено наручио од ЦИП-а пројекат изградње ауто-пута на другој деоници од постојеће. Иако нису имали на уму проблеме са клизиштима, намера тадашњих челника Лесковца је била да сачувају мотел у Предејану, од којег живи практично цело ово мало место.
„Испоставило се да је пројекат који смо ми наручили био за 15 милиона евра јефтинији, а радио га је исти инжењер Јањић из ЦИП. Када нису усвојили нашу деоницу, тужио сам министре и државу, али ми је тадашњи специјални тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић јавио да нема основа за пријаву“, каже Стефановић.
Сад, после рушења косине, отвара се питање како ће се проблем решити. Инжењер Дашић сматра да је најбоље изградити масивни потпорни зид који би држао брдо, али је питање да ли ће се то и урадити. Зоран Бабић, директор Коридора, каже да је нови пројекат галерије на косини 2 урађен и да се са извођењем радова већ почело. Није познато које је то ново решење. Питање је и колико урушавање косине кошта. Прве процене говоре о суми од три милиона евра.
Није познато ни када ће деоница кроз Грделичку клисуру бити завршена. Бабић тврди да ће све бити решено у року, тачније до краја ове године: „Радићемо у три смене, уместо у две.“Незванична сазнања говоре да је ово тешко оствариво обећање.
А колико цела ствар предуго траје, илуструје изјава мештана из села надомак Грделичке клисуре, који су једном од државних званичника рекли: „Да смо га с лопату тапкали, досад би га утапкали.“