НАКАЗНИ РЕЖИМИ ПРОИЗВОДЕ ПОДАНИКЕ
Зашто бих се кајао и извињавао било коме? Заиста председник није за мене, и заиста је за Лазу. Касније се показало да није једини који је за Лазу. Директор телевизије је дао паре за филм, и он је за Лазу. Куповином карата за филм који није снимљен толики председници општина су показали да су за Лазу. Као да је у питању зараза – ЗАЛАЗА. Здрави режими производе грађане, а наказни поданике
Нема ниједног рационалног објашњења зашто сам мислила да су веће шансе да Лане Гутовић одбије него да прихвати овај разговор, нити зашто сам га се на неки начин плашила. Можда бих могла да сакријем од читалаца она своја питања чији је смисао био пре свега „разбијање страха“, али ми је жао да задржим за себе било који Ланетов одговор. Ево, на пример:
Ја сам била мала, а ви сте били велики 1972, кад сам вас први пут видела на „татиној тераси“, у нашем стану на Коњарнику. Немам јасних сећања шта ми је ваше име значило у осмој години живота, али ми је тај дан због нечега остао у памћењу. Нисам знала ниједну вашу улогу, али сам знала ваше име и презиме. Да ли се тога сећате?
Памтим тему разговора и Матију, али се не сећам детаља… Са осам година сте били само детаљ. Не знам кад пре, али сте порасли са вашом емисијом. А још више када су вам емисију укинули. Да сте водили „општинске дијагонале“или „пијачни барометар“, трајали бисте дуже… Али бисте и остали мали.
Како је било у Ивањици?
Стигао сам у Ивањицу када је већ био мрак, а по мраку сам и отишао. Не знам како је другима било у Ивањици, мени је кратко трајало, што ваљда значи да је било и лепо, јер теорија каже да све што је лепо кратко траје.
Да ли има краја поделама? Да ли ћемо се од ове године делити и по томе „на чијој ти је отац Нушићијади био“?
Када људи осећају потребу да се деле унутар једне заједнице, онда је то јасан знак да са заједницом нешто није како треба. Деобе су начин размножавања најпростијих једноћелијских организама.
Откуд су нам онда толико блиске?
Од божијих људи постали смо амебе. И сада се као амебе и понашамо. Сналазимо се.
Како се понаша човек амеба?
Када га затекну да је некада заступао једно, а да данас ради друго, он објашњава да је промена мишљења у ствари знак сазревања, а не ерозија карактера, како то неки могу да протумаче.
Да ли пристајете на поделе „ми“и „они“?
Пристајем и учествујем у томе. Та подела постоји од када је света. На свакој утакмици се такмиче и вређају неки „ми“и „они“. „Ми“и „они“се надмећу и мрзе на свим плановима, јер су различити. Али, вештина вођења земље је у томе да „ми“и „они“своје мржње и љубави удружимо према једном циљу. То се овде није десило. Зато „ми“примећујемо „њих“.
Да ли пристајете на било које „ми“?
Нема потребе да пристајем јер сам, поштовањем личних правила и отвореним презиром према неким појавама, постао део изолованог света.
Да ли бисте умели да будете члан странке?
Један човек је рекао да је члан партије која има једног члана, а то је он. По том рецепту сам основао своју странку у којој сам само ја члан и као једини члан могу да издам и потказујем само себе. Од „ја“сам постао „ми“. Класична амеба…
Да ли памтите тренутке када сте веровали да сте дужни да изаберете страну и да се о томе јавно изјасните?
Ти моменти су одлика бурног и неизвесног живота посвећеног судбинама других за које сте одговорни. Мој живот није имао ту одлику. Нисам био у тим ситуацијама, јер нисам имао искушења. Моје молитве су биле услишене и нисам био уведен у искушење агоније избора.
Да ли после реакција на ваше недавно гостовање на телевизији Н1 уочавате колико су људи гладни истинитих и некорумпираних речи?
Испоставило се да је на телевизији човек који не лаже постао реткост. Можда бих и ја лагао да сам имао разлога.
Да ли имате утисак да је људима данас потребније да чују глас Ланета Гутовића него Срећка Шојића? Шта је вама природније?
Да се појавим као Лане, а када ме ухвате да говорим истину, Шојић ми је резервни положај.
Зашто људи лажу на телевизији?
Ја мислим да је радио измишљен да би изговорена лаж добила већи домет. А телевизија је пронађена да народ својим очима види и како лажов изгледа. Због тога се не појављујем често на телевизији, немам толико свежих лажи.
Да ли имате утисак да је људима данас мање до смеха, а више до јасно и озбиљно изреченог става? Да је хумор постао недуховит?
Смех је технолошки вишак радости, а ми то немамо. Нама је хумор нека врста убежишта где се склањамо да би начас побегли од безумне примитивне стварности на делу. Ми се не смејемо. Ми се ругамо.
Шта је за вас пример колективног неваспитања које сте помињали?
У оволикој конкуренцији не могу да одаберем.
Онда ће вам вероватно бити лакше да нађете пример доброг васпитања?
Упозорити дете да не брише нос завесом, јер има рукав! То бих могао да наведем као пример овдашњег лековитог утицаја на младе.
Ко је васпитанији - онај који се буни или онај који трпи?
Када људи осећају потребу да се деле унутар заједнице, онда је то знак да са заједницом нешто није како треба. Деобе су начин размножавања најпростијих једноћелијских организама. Од божијих људи постали смо амебе. И као амебе се и понашамо
Теорија каже да је васпитан онај који може да издржи туђе неваспитање. Гледао сам преносе из Скупштине… Можда је опозиција најваспитанија од свих.
Да ли је неваспитано питање: да ли сте против Вучића?
То је она врста питања на која се одговара са „не“. Као кад питате Црногорца да ли је Србин. Али, ако би се одговарало под хипнозом или на детектору лажи, одговори би гласили сасвим другачије. Зато су таква питања неинтелигентна.
Да ли је бити против овог режима доказ доброг васпитања?
Да ли је неко против овог режима зависи од тога да ли пристаје да буде слуга и поданик владара, или хоће да буде грађанин који има право на своје мишљење. Здрави режими производе грађане, а наказни поданике.
А шта ви имате на уму кад кажете да смо ми као народ „неваспитани за цивилизован разговор“?
Цивилизован и васпитан разговор подразумева војску и наоружање. Да имамо силу били бисно и ми склони разговорима, али без силе разговори немају никаквог смисла. Своде се на диктат.
Како се цивилизовано разговара о Косову, ако је дошло дотле да се опредељујемо између оца Саве Јањића и оца Вучића? (Нема у овом питању, нажалост, никакве духовитости и метафора).
Отац Сава није наоружан и нема аргументе у овом сукобу.
Да ли верујете да сведочимо најтежим тренуцима везаним за опстанак Косова?
Било је и лошијих тренутака у нашој историји, али је сада изгледа пронађена свежа странпутица. У стрипу Алан Форд велики вођа Број 1 изговара мисао: „Боље је имати него немати!“Моја власт ме обавештава да је Број 1 превазиђен. Она данас поручује: „Боље је немати него имати!“
Било је и лошијих тренутака у нашој историји, али је сада изгледа пронађена свежа странпутица. У Алану Форду велики вођа Број 1 изговара: „Боље је имати него немати!“Моја власт ме обавештава да је Број 1 превазиђен. Она данас поручује: „Боље је НЕМАТИ него имати!“
Горан Марковић је прошле недеље на овом истом месту тренутак у коме живимо формулисао као „време за побуну“. Ви сте га описали као „време кајања“…
„Свака птица лепо поје али кос, али кос...“Свако време је за побуну, али ово, али ово... Горан Марковић
опет има право; захтевајмо новог сценаристу за стрип у коме живимо.
Да ли још увек мислите да је проблем Александра Вучића у лошим сарадницима? Његове сараднике сте називали „битангама“, које својом трпељивошћу и спремношћу да их ућуткава доказују да су заслужили третман који им даје, а њега сте формулисали као човека пуног енегије коме су додељени, а није их бирао? Да ли је могуће да је он недужан и ненаметнут?
Председник није предмет мојих коментара јер Библија каже да је власт од Бога. У сликарству постоји техника у којој се види само силуета сликаног предмета, али се на месту где би требало да буде сам предмет оставља празнина. Јасно се види све око те празнине. Искористио сам ову технику и осликавам речима само оно што окружује председника. Када нам Господ буде послао неког другог владара и тај ће за мене као и Вучић постати нова значајна празнина.
„Мој председник није за Ланета, он је више за Лазу“. Да ли сте се покајали због те реченице? Ако бисте се извињавали, да ли бисте се пре извинили Лази или председнику?
Зашто бих се кајао и извињавао било коме? То су голе чињенице. Заиста председник није за мене, и заиста је за Лазу. Касније се показало да није једини који је за Лазу. Директор Телевизије је дао паре за филм, јер је и он за Лазу. Још касније су куповином карата за филм који није снимљен толики председници општина показали да су за Лазу. Делује као да је у питању зараза - ЗАЛАЗА.
Борхес је на свој педесети рођендан записао нешто што цитирам по сећању, а смисао је био да нема тачнијег репера за сопствено самоостварење од поређења како смо се замишљали са 18 година, а где смо стигли? Да ли бисте се одважили на тај тест?
Било који плодан живот и било који постигнути резултати неће оправдати она понижења и оне напоре који су уложени да се до тих резултата дође. Како је тај тест преживео Борхес не знам, али ја данас имам 72 године за које се хватам као за протезу. Оне ми самоубиство чине бесмисленим. Ко се још убија у овим годинама?
Позивам се на Борхеса и верујем да тај цитат нисам измислила. Да ли сте ви измислили Бизмарков: „Када неко нема никакав дар он постаје новинар или политичар“?! Нисам наишла на потврду да је Бизмарк то икад записао, што не значи да није. Али, неће бити мало да остане и цитат шта ви мислите о новинарима?
Оно „политичар“сам додао и кориговао Бизмарка, а о новинарима мислим као Бизмарк. То занимање је профанисано утицајем који су новинари добили. Овако утицајни они смењују председнике, дижу буне... И гину. Да су остали као некада обични оговарачи и баба-жваке не би их убијали.
Да ли новинари под овом влашћу имају третман какав су заслужили?
Не заслужујемо само ми грађани овакву власт. И поданици заслужују газде које су добили. Председник се са правом љути на њих, јер зна да има само лоших поданика, а нема лоших владара.
Да ли је сваки човек талентован за пецање?
Да би пецао треба да имаш психологију тренера крикета у Србији. Да озбиљно приђеш послу и да се понашаш као да је то важно.
Пре него што одете на пецање… Пре него што одем хоћу да се вратим на Борхеса, који је у време када је напунио педесет година сматрао да би било поучно видети шта је мислио и планирао као осамнаестогодишњак. Борхес је имао много интервјуа, јер је постао славан због својих дела. То није чудно, али не постоји ниједан његов интервју из времена када је имао 18 година. Мислим да га је тада требало питати понешто. Можда бисмо добили рецепт који од обичног клинца од 18 година начини Борхеса. Да сам ово што сада знам, знао на вашој тераси с почетка приче, можда са Матијом не бих ни разговарао.
Да вас питам на крају скроз озбиљно - с чим више нема зезања?
Са вама. Ако се некоме учини да вам се удварам… има право.
Радио је измишљен да би изговорена лаж добила већи домет. А телевизија је пронађена да народ својим очима види и како лажов изгледа. Због тога се не појављујем често на телевизији. Немам толико свежих лажи